Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestŽivot

Ko sam ja zapravo i šta će mi donijeti bliska budućnost?

Dragi dnevniče,

Što bi mnogi danas rekli moderno:

-Long time, no see!

Piše: Emanuela B. Lola Magazin

Ali, Bože moj! Ne mogu na sve strane. Elem, naiđem ti ja danas na jedan jako interesantan meme, na njemu slika ženske ruke koja drži kesu, a na kesi piše, ni više ni manje, nego:

-Sve držim u sebi!

A iznad toga, dodano:

– Ja kao kesa.

Pronađoh se u tome kao nikad. Napokon, nešto što me momački opisuje, a opet na onako dostojanstven način.

I baš me to podsjeti na to da se zapitam ko sam ja zapravo i šta će mi donijeti bliska budućnost. Ne razmišljam tada o novcu, svemu onom materijalnom, već o onom mom well-being-u. Nekako se u posljednje vrijeme često dovedem do tačke kada ne znam kuda bih trebala i kako pa baš budem u belaju. Nego, zna li se šta?

Elem, sjetim se ja onda nakon par dana da to ne može tako ići i da, ako za samu sebe ne istupim, neće niko. Ima ona jedna latinska, pa kaže:

-Živjeti znači boriti se!

I doista, tako je. Što sam starija, sve više uviđam blagodati ove izreke, valjda mi bude nekako lakše jer znam da to tako mora.

I onda ne žalim, jer na kraju dana uvijek uberem one slatke plodove. U svakom zlu bude i poneko dobro. Što bi moja bivša cimerka rekla:

-Ko zna, zašto je to dobro!?

Prošlo je par godina otkako sam posljednji put češće znala zapitati se zašto ona finalna verzija Emanuele (do koji neki dođu nakon nekog vremena, znaš da bude uvijek nekakvih ažuriranja softvera) na kraju ne godi nikom u mojoj okolini. A vidiš, meni toliko toga nekako nije godilo, a ja sam prećutala… Ili je možda ipak sve do mene?

Zadnjih dana nailazim na ljude sa kojima sam nekada prije provodila mnogo vremena.

Ljude sa kojima imam neke lijepe (ili ružne) uspomene.

Ali lijepo ne znači nužno i dovoljno i zdravo. Ružno ne znači da mora često tako biti.

Ali lijepo i ‘nemoj’, ‘ćuti’ i ‘pojma nemaš’ nije u redu, kao ni onaj gut feeling koji izda alarm kada nešto nije u redu:

-Čuješ li ti, vibre vam se ne poklapaju!?

Neki ljudi nisu tu da ostanu i zato je bolje da se desi fajront. Neke ljubavi nisu suđene, zato se ne vole i dalje (OK, citiram većinu, ali lično ne vjerujem  u  s u d b i n u   i tako to, sam Bog zna).

Neke stvari je dobro zadržati za sebe (ali ne sve).

Neke priče.

Neku sreću.

Poneku tugu.

Barem mislim da je tako, jer ne umijem ja drugačije.

Iznad svega toga, danas moram da ti priznam da je nakon sveg ovog vremena, meni bitno da sam dobro i zdravo. Da sam srećna. Ovim svemirskim brodom, dragi dnevniče, upravljam samo ja! I zasad sam vraški  dobar astronaut!

Iznosali su me ljudi, baš kao kesu. Malo sam se istrošila.

A nisu ni znali šta nose u kesi. Nisu ni htjeli zaviriti. A možda bih i ja pokazala da sam znala da mogu razumjeti sadržaj.

Ali, vidi, vreća pređe iz ruke u ruku. Na kraju se i isprazni. Da li zato što joj puknu ručke ili zato što si pronašao vremena da je isprazniš. Pa eto, obećala sam nešto sebi danas, večeras. Ja ću da je ispraznim na vrijeme.

Jer ne želim više da trčim kada dođe pet do dvanaest!

Biram da mi jedina briga sada bude stanarina koju treba da platim kroz par dana i šta ću sutra za ručak, pošto je ponedjeljak… Eh, sve znaš, šta da ti kažem! Ma sve mi je, onako, baš studentski! Skrpiće se koja markica, da idemo dalje. A sada, fajront!

I’ll be back!

Tvoja, Emanuela B.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije