Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestŽivot

Šta je ejdžizam i koliko pogađa starije

Branislava Kravijanac iz Beograda ima 71 godinu i sebe smatra „povlašćenom” što ima dvoje dece koja o njoj, kako kaže, lepo brinu.

Redakcija

bbc.com/ Jovana Georgievski

Foto: bbc.com

Ceo radni vek provela je u radu sa ljudima, kao fizioterapeut, a sada se iz hobija bavi fotografijom, pravi jastuke i redovno koristi internet.

Iako je veoma komunikativna i živi aktivno, oseća da je društvo gleda drugačije sada kada je starija.

„Svuda se oseća netrpeljivost prema starijima, ne bih ja da idem na mladi svet, ali primećujem da je dosta brz i netolerantan”, kaže.

To su primetili i u prvom Globalnom izveštaju Ujedninjenih nacija (UN) o ejdžizmu – diskriminaciji starijih.

Jedna od tri osobe u Evropi bila je žrtva ejdžizma, a Srbija, kao jedna od zemalja sa prosečno najstarijim stanovništvom na svetu, nije izuzetak kada je u pitanju ovaj negativni trend, pokazuje izveštaj UN.

„Više od polovine starijih ljudi u Srbiji oseća se diskriminisano, posebno kada stupaju u kontakt sa državnim institucijama, traže informacije ili usluge u svim aspektima života”, kaže regionalna direktorka Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) Alana Armitaž za BBC na srpskom.

Ideja da su penzioneri „teret” društva, pojačan rizik od siromaštva, zlostavljanje i zanemarivanje su još neki od problema kojima su izloženi stariji ljudi u Srbiji, navodi se u Posebnom izveštaju o diskriminaciji starijih koji je u maju ove godine objavila kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Svaki peti stanovnik Srbije stariji je od 65 godina – to je više od milion i 400 hiljada ljudi – oko 20 odsto stanovništva.

Šta muči starije stanovnike Srbije?

Foto: MATTHEW HORWOOD

Diskriminacija na osnovu godina ne samo da je prisutna, nego spada u pet najčešćih razloga za pritužbe koje stižu na adresu kancelarije Poverenika za ravnopravnost.

„Broj pritužbi se iz godine u godinu uvećava ili u najmanju ruku ostaje stabilan”, piše u izveštaju.

Kako dodaju, diskriminacija starijih se ispoljava u gotovo svim oblastima.

U oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, penzijskog i invalidskog osiguranja, rada i zapošljavanja, imovinskih prava, stanovanja, obrazovanja, kulture i sporta, kao i u oblasti javnog informisanja i medija.

Diskriminacijom su posebno pogođene starije osobe sa invaliditetom koje se suočavaju sa izazovima u korišćenju javnih površina.

Naročito se ističe podatak da se više od 50 odsto starijih osoba u zemlji oseća diskriminisano u situacijama kada se zbog nečega obraćaju državnim institucijama.

To može biti u bolnici, pošti, u opštini ili na nekom drugom mestu.

Beograđanka Branislava Kravijanac kaže da ona uglavnom nema probleme kada ide na šalter, ali primećuje „uopšteno grub” odnos prema starijim sugrađanima.

„Ja još vidim, čujem i odgovaram jasno i glasno kad me nešto pitaju, pa zato nemam problema”, smatra.

Mada primećuje da „neki ljudi ‘u najboljim godinama’ malo sporije misle, zaboravljaju, ne znaju šta su hteli da pitaju”.

„Doktori i sestre onda budu netrpeljivi, prosto izbija iz njih neka nervoza što ovaj ne odgovara brzinom kojom ona pita ili ne odgovara tačno šta pita”, kaže Branislava.

Stariji u Srbiji pogođeni su i ekonomski – nemali broj živi u siromaštvu ili riziku da postanu siromašni, navodi se u izveštaju Poverenika.

Prosečna penzija za januar 2021. bila je 29.378 dinara, a prosečna poljoprivredna penzija 11.896 dinara, podaci su Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

„Mesečni iznos penzije manji od iznosa minimalne potrošačke korpe (u septembru 2020. godine – 37.741,06 dinara) prima više od 75 odsto penzionera”, ističe Poverenik.

„Ovakva primanja ne omogućavaju ekonomsku sigurnost u starosti, nego reprodukuju siromaštvo i zavisnost od drugih članova porodice i društva kao zajednice”, dodaju.

Šta je ejdžizam?

To su stereotipi, predrasude i diskriminacija na osnovu godina starosti.

„Ejdžizam bi mogao u ovom veku da postane ono što su rasizam i antisemitizam bili u prošlom”, izjavila je ranije poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Izraz je 1968. godine skovao američki gerontolog i psihijatar Robert Batler, koji je za vlastite radove o starenju krajem sedamdesetih dobio Pulicerovu nagradu.

O ejdžizmu se sve češće govori od pre desetak godina, kako bi se skrenula pažnja na negativan trend u odnosu prema starijima širom Evrope.

Dok se ovaj pojam odnosi na starije, diskriminacija prema mlađima naziva se jangizam.

Stariji su takođe izloženi zlostavljanju, zanemarivanju, nepoštovanju, marginalizaciji, pa i svođenju na stvar“, navodi se.

Broj prijava nasilja nad starijim osoba se u proteklih pet godina povećao za 153 odsto, podatak je Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja iz 2017.

Nasilje nekada ima i fatalne ishode – samo u prvih šest meseci 2018. u Srbiji je ubijeno 12 starijih ljudi, među njima deset žena starijih od 60 koje su život izgubile u porodičnom nasilju, a da prethodno slučajevi nisu bili prijavljeni službama.

Problematičan je i način na koji su stariji predstavljeni u javnosti, ukazuje Poverenik.

„Najčešći prikaz starijih građana i tema u vezi sa starenjem svodi se na statističke podatke, a najkraće rečeno – mnogo više u odnosu na ostale i ‘skupi’ su”, navode.

Ukazuju da je „prioritetna obaveza” društva da se to promeni.

Pored toga, dodaju, stariji se posmatraju kao „staromodni i nesposobni da se prilagode promenama”.

Pre više od decenije, Branislava je za jubilarni šezdeseti 60. rođendan od dece na poklon dobila računar.

„Istina je da sam morala da pitam kako to ide, a oni su morali da mi objašnjavaju, ali smo na kraju uspeli”, kaže.

Ne zazire ni od pametnog telefona, ali priznaje da to nije slučaj sa svim njenim prijateljicama.

„Neke jednostavno misle da one to ne mogu”, dodaje.

Branislava primećuje da je pristup tehnologiji posebno važan za one „čija deca žive u inostranstvu, zato što im je to jedina veza”.

‘Strašne posledice’pandemije na život mnogih starijih ljudi

Foto:CENTAR BELHOSPIS

Pandemija korona virusa je „ostavila strašne posledice po život mnogih starijih ljudi u svetu i ogolila predrasude i diskriminaciju” prema onima sa najviše životnog iskustva, navodi se u Globalnom izveštaju u ejdžizmu.

Diskriminacija po pitanju pristupa zdravstvenim uslugama primećena je u više zemalja, a najpogođeniji su oni koji žive u domovima za stare, gde je rizik od širenja zaraze veći zbog života u kolektivnom smeštaju.

U izveštaju se takođe navodi da su mlađi u nedostatku resursa, kao što su respiratori i pristup intenzivnoj nezi, imali prednost, ocenjujući da to „nije etički, s obzirom na to da su stariji tokom pandemije bili među najugroženijima”.

Nema mnogo podataka o starosnoj strukturi preminulih u Srbiji, ali je ministar zdravlja Zlatibor Lončar u julu 2020. rekao da je među preminulima bilo najviše ljudi starosti od 60 do 69 godina – 29 odsto.

U nekoliko zemalja, među kojima i Srbija, za starije su važile posebne mere, kao što je ograničavanje izlazaka iz kuće, podsećaju u izveštaju.

Odluka vlasti u Srbiji da starijima od 65 zabrani izlaske tokom vanrednog stanja naljutila je mnoge, o čemu je BBC već pisao.

Restriktivne mere usmerene na starije povećavaju rizik od društvene izolovanosti i usamljenosti, a smanjuju pristup lečenju, što može da ima „ozbiljne posledice po njihovo blagostanje”, stoji u Globalnom izveštaju.

Prisećajući se proleća prošle godine, Branislava smatra da je „imala sreće” što joj je pomagalo njeno dvoje dece.

„Oni su me obilazili i snabdevali, ali saosećam se sa onima koji nemaju nikoga”, kaže.

Povodom odluke da penzioneri smeju u prodavnicu samo između četiri i sedam ujutro bila je „veoma loše volje”, kaže.

„Bila sam prosto ljuta zbog sveta koji je tamo čekao i pitala se da li je moguće da nemaju nikoga ko će da im kupi i donese”, ističe Branislava.

Kako bi se ejdžizam na globalnom nivou smanjio, UN predlaže promenu zakonskih okvira da bi se ovaj vid diskriminacije ozbiljnije tretirao, edukaciju i rad na integraciji starijih u društvo kroz zajedničke aktivnosti sa ljudima iz drugih starosnih grupa.

Branislava se najviše druži sa drugim penzionerima i članica je penzionerskog kluba koji trenutno ne posećuje zbog pandemije.

„Svi smo približnih godina pa se nekako razumemo”, kaže.

„Veoma mi je važno da ostanem aktivna”.

Preuzeto sa: bbc.com

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije