Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestŽivot

Kako sam zavolela svoj baburasti nos

Ovih dana na svim online formatima gledamo nekada sitno, a sada vidno botoksirano lice Bekamove i čitamo zapomaganje fanova iste da prestane sa promenom ličnog opisa.

Biva sledeće.

Piše: Jelena Spasović Milosavljević Lola Magazin

90-te. Iz svake kutije od po nekoliko stotine vati gruva.

-Prođi sa mnom kroz crveno ili Vrati mi, vrati bundu

Rasitnila sam dvadesetu sa doškolavanjem,vozačkom dozvolom, ljubav, suze, kompleksi….

Jutro je. Neda javlja da je napokon došla do doktora Mitića.Termin je zakazan.

Utorak je. 14h. Ispred sale muk i tišina. Nedina porodica i ja najbolja prijateljica. Stpljivo smo čekali. Jednog trenutka su je izvezli iz sale. Bela marama je prikrivala njeno lice. Doktor je klimnuo glavom a mama Lela je zatapšala dlanovima skoro pa srećno uzviknula -imaće divan nosić-.

Neda je danima spavala. Oseća se umorno, ošamućeno prenosila je mama Lela sa druge stane žice.

Kroz komunikaciju sa određenim licem prikriveni više, manje iskaču ti nama sramni kopleksi. Zar oni nisu sastavni deo svakog pojedinaca, hteli mi to da priznamo ili ne.

 Plakala sam danima. Neda će za koji dan imati novi nosić a ja ću i dalje u ulozi Sirana kako su me nazvali u školi šetati svoj baburasti kompleks.

Napokon sam dobila poziv. Neda se bolje oseća, želi da te vidi…Javila je mama Lela.

Sedela je na svom krevetu. Zračka sunca niotkuda roletne na maksimum.Vidna čalma preko nosa, podočnjaci i modrice još su tu. Dobro se oseća i jedva čeka da sve prođe još uvek je sve boli ali izdržaće.

A onda je u sobi ušetala mama Lela. Mahnula je video kasetom i uzviknula

-Iznenadjenje!.

Udobno smo se smestile a Video Rekorder je zavrteo traku.

I gle čuda. Dok sam ja to pomislila Neda je već pala u nesvest, videvši snimak svoje operacije koju je oranizovala ko drugi nego mama Lela.

Cilj je sledeći – uspomena.

Mama Lela je smatrala da je zanimljivo gledati kako si postala lepša nego što si bila. Kako ti šilom i čekićem lome pa skoro nomalan oblik nosa, ali  Barbi nosić je neprekosnoven.

Traume su usledile. Ne spava, ne jede, plače. Pomoć prijatelja, psihijatra, rodbine ne vredi, ne želi da skine čalmu sa nosa. A onda smo je ubedili. Stiskala je moju znojavu sa njenom znojavom rukom dok se počasni nosić otkrivao poput biste narodnog heroja.

Uspelo je i slavilo se. Napokon se vatila ona stara Neda i nastavile smo sa našim devojačkim danima.

A onda, Nede ni od kud. Ne dolazi, ne izlazi ne odgovara na pozive. Pozvala sam mama Lelu. Plakala je,,molila…

Ušla sam u Nedinu sobu iz koje danima nije izašla. Roletne su podignute. Mama Lela je ušla za mnom. Pokušala je zamračiti sav taj nered, napadalu prašinu po sobi. Ali Neda joj nije dozvolila.  Želela da svaki put kada hoće da je vidi može dobro da uoči šta se desilo sa njenom neuspelom operacijom nosa.

Jednostavno je počeo da se krivi u jednu stranu i virila je  vidno izbačena koska koja kako kaže Neda ili je izrasla nova ili je nisu dovoljno izlomili čekićem. I svaki put kada je pričala o čuvenom snimku svoga nosa neutešno je plakala – želim nazad svoj stari nos- jecala je…

Zakazana je druga operacija i treća. Mama Lela je snimala i pretila tužbom duševnog bola njene ćerke. Doktoru je ubrzo došao kraj svog bitisanja na planeti zemlji a Neda i njen nosić bi za koji mesec klonuli, nos u jednu stanu iskrivljen sa izbačenom koskom a Neda u depresivno-nerealno stanje.

Slavila sam rođendan. Neda se nije pojavila. Zvala sam zajedničke prijatelje, terapeute i doktore koje je posećivala nikome se nije javila.

Našla je svoje utočište u inostanstvu. Želala je da pobegne od svih i svega i da se nikada ne vrati govorila je kroz suze  svaki put kada bi se čule. Često me je zvala i plakala. Samopouzdanje je iščezlo,očaj je zavladao.

I danas kada sve te dvadesetogdišnjakinje koje tako lako daju svoje mlado lice, eksperimentu zvanom estecki pomak uvek se setim Nede. I pitam se da je onomad samo stala na crveno a ne prošla kroz cveno ko što u pesmi kaže koliko bi danas bila srećna.

Kažu dešava se u milion slučajeva jedan se pojavi sa nedovoljno čvrstim tkivima ili  šta već i eto neuspe kao skoro smo čitali slučaj čuvene manekenke Linde Evanđeliste.

-Bolje da sam joj kupila novog Nerca-govorila mi je jednom prilikom mama Lela koju sam slučajno srela, sva u suzama otvorila je svoj novčanik u kome je nosila Nedinu sliku. Slika je bila pre opeacije.

I znate jednom pre nego sam zavolela moj baburasti nos, pitala sam moje roditelje kako bi bilo to da ja operišem svoju baburicu. Sećam se mama me je pogledala i rekla -ali to više nebi bila ti-.

Leto 2021.Posle dvadeset godina najednom se pojavila Neda. Smeh, suze ali ono što je najbitnije posle svega što je preživela zavolela svoj nos.

Pa i ja.

I danas u ogledalu gledam svoj baburasti nos četvrtu deceniju i nikada ga ne bih dala jer to više ne bih bila JA.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije