LjudiMjestanajnovijeNaslovna vijestPojaveRadoznala Lola

Kako su se dve Britanke javno volele u Srbiji

„Istraživanje lezbejske istorije liči na posao detektiva u krimi romanima – počinje neočekivanim otkrićem, a zatim svaki trag vodi do sledećeg”, kaže istraživačica i dramaturškinja Olga Dimitrijević.

Redakcija

bbc.com / Jovana Georgievski

„Istraživanje lezbejske istorije liči na posao detektiva u krimi romanima – počinje neočekivanim otkrićem, a zatim svaki trag vodi do sledećeg”, kaže istraživačica i dramaturškinja Olga Dimitrijević.

Jedno od njenih „slučajnih otkrića” je i priča kako su, u godinama tokom i posle Prvog svetskog rata, u Srbiji bez skrivanja identiteta živele dve partnerke, lezbejke iz Velike Britanije.

Vera Džek Holm i Evelina Haverfild služile su u ratu – Haverfild je organizovala humanitarnu pomoć, a Holm vozila ambulantna kola u vreme kada je žena za volanom bila prizor redak koliko i duga u sušnim predelima.

„Sudeći po arhivskom materijalu, ne samo da se nisu skrivale, već su u Srbiji imale viši društveni status nego što bi u Velikoj Britaniji mogle da sanjaju”, dodaje.

Njihovo seksualno opredeljenje nije zasmetalo da ostanu upamćene kao žene koje su „srce dale Srbiji”.

Fizički tragovi nevidljive istorije i danas postoje – jedna ulica i Dom zdravlja u Bajinoj Bašti nose naziv po Evelini Haverfild, a dvestotinak kilometara jugoistočno, u Kruševcu, nalazi se ulica nazvana u čast njene saborkinje, doktorke Elsi Inglis.

Poslednji i najintrigantniji trag je nadgrobna ploča u porti pravoslavne Crkve Svetog proroka Ilije u Bajinoj Bašti – jedina pod kojom je od osnivanja crkve 1930. godine sahranjeno nesvešteno lice.

„Ali gotovo niko ne zna da je to grob žene koja je volela žene”, otkriva Dimitrijević.

„Ženski rat” na ulicama Londona

Vera Holme, WSPU chauffeur (c. 1910-11)

AUTOR FOTOGRAFIJE,LSE LIBRARY

Vera Džek Holm u šoferskoj uniformi oko 1910-1911. godine

Deceniju pre početka Prvog svetskog rata, Britanke kreću u malo drugačiju borbu – uličnu i na mahove radikalnu bitku za prava žena.

Krajem 19. veka, osnovan je sifražetski pokret, okupljajući žene koje su se najzad, 1918, izborile za pravo glasa u Velikoj Britaniji.

Unutar pokreta je formirano nekoliko krila, a „najdominantnija struja borbe za prava žena u Velikoj Britaniji posle 1903. godine postaju sifražetkinje predvođene Ženskom socijalnom i političkom unijom (Women’s Social and Political Union – WSPU)”, objašnjava Dimitrijević.

„Njihove metode podrazumevaju akcije poput paljenja zgrada, napada na poslanike, tuča sa policijom, štrajkova građu, a posledično i boravak u zatvoru sa prisilnim hranjenjem”, kaže.

Na čelu Ženske unije je Emelina Penkerst – aktivistkinja iz Mančestera koja se 1906. seli u London kako bi odatle predvodila sifražetske akcije, navodi enciklopedija Britanika.

Vera 'Jack' Holme driving Emmeline Pankhurst (sitting in the back) and others to Scotland, 1909

AUTOR FOTOGRAFIJE,LSE LIBRARY

Potpis ispod fotografije,Vera Džek Holm vozi Emelinu Penkherst koja sedi pozadi, 1909. godina

U Londonu, Penkerst traga za nekim ko će je voziti i uspeva da pronađe ne ličnog šofera, već šoferku.

Vozačkih dozvola u to doba nije bilo, a podrazumevalo se da ljudi koji upravljaju kolima umeju da poprave kvar i znaju kako da se snađu u zaprežnom saobraćaju, pošto su mnogi i dalje putovali konjima.

Buduća šoferka Penkerst bila je sifražetkinja koja ne samo da je umela da upravlja automobilom već je, prema pisanju britanskog magazina Šofer (The Chauffeur) iz 1910, umela i da zameni delove.

Njeno ime je Vera Holm, a nadimak – Džek.

Na početku Prvog svetskog rata, Holm će doputovati u Srbiju sa partnerkom.

„Koliko je ta žena odskakala pojavom možda najbolje ilustruju šaljivi stihovi koje je Veri posvetio neko potpisan sa ‘M’, a pronađeni su u njenoj arhivi”, kaže Dimitrijević.

Grey line

Bila jednom mlada osoba po imenu Džek

Koju tračare nisu ispuštale iz usta

Jer je nosila kratku kosu

Strastveno volela sport

trošila dosta duvana!”

– Odlomak iz pesme o Veri Holm, prevod stihova sa engleskog Olge Dimitrijević

Grey line

Ko je bila Vera Džek Holm

  • Rođena je 1881. godine u porodici trgovca drvetom
  • Najveći deo odrastanja provela je u engleskoj grofoviji Lankašir, a neko vreme se školovala u inostranstvu
  • Pre nego što se priključila sifražetskom pokretu, nastupala je kao pevačica i glumica
  • U tačkama koje je izvodila igrala je ulogu muškarca – bio je to stalni deo repertoara u komercijalnim muzičkim pozorištima Velike Britanije i Severne Amerike krajem 19. i početkom 20. veka, a žene koje su u njima nastupale neretko su imale status zvezda
  • Umetničko ime koje je odabrala za ove tačke bilo je Džek, pa otud i nadimak
  • Posle 1905. postaje lična šoferka liderke Ženske unije Emeline Penkherst
  • Verovatno je naučila da vozi na pozorišnim turnejama – početkom 20. veka u Velikoj Britaniji još uvek nije postojao vozački ispit, pa su glavne kvalifikacije za posao šoferke bile sposobnost popravljanja čestih mehaničkih kvarova i snalaženje sa konjima u saobraćaju
  • Životnu partnerka bila joj je četrnaest godina starija Evelina Haverfild
  • Pisala je poeziju, a životnoj partnerki posvetila je nekoliko pesama
  • Posle smrti Eveline Haverfild 1920. godine, pretežno je živela od nasledstva
  • Preminula je 1969. godine u Glazgovu

Grey line
Kako su se zavolele Vera Holm i Evelina Haverfild

Vera Džek Holm i Evelina Haverfild su se najverovatnije upoznale za vreme njihovih aktivističkih dana, objašnjava Dimitrijević.

„Nema nikakve sumnje da su bile u ljubavnoj vezi.

„Dokumenti pokazuju da su 1911. godine živele zajedno u Devonu, a oko 1912. godine, Vera je u testamentu napisala da svu imovinu ostavlja Evelini”, kaže.

A poem to Evelina Haverfield (Oct 5, 1909)

AUTOR FOTOGRAFIJE,LSE LIBRARY
Potpis ispod fotografije,Poema za Iv Haverfid, 5. oktobar 1909. godine

Među arhivskim dokumentima, svojevrsnim svedočanstvima njihove romanse, može se naći i nekoliko pesama koje je Holm posvetila izabranici, dodaje.

To su Alfabet za Evelinu iz 1911. i romantična Poema za Iv Haverfild iz 1909. godine – početna slova svakog od stihova vertikalno ispisuju ime Verine partnerke.

Ljubavna pisma koja su verovatno razmenjivale nisu sačuvana, navodeiz Ženske biblioteke Londonske škole ekonomije.

Zašto Britanke kreću u Prvi svetski rat

Vera Holme with fellow suffragettes (c. 1910)

AUTOR FOTOGRAFIJE,LSE LIBRARY
Potpis ispod fotografije,Vera Holm (krajnje levo) sa saborkinjama iz sifražetskog pokreta, oko 1910. godine

Jedan od glavnih argumenata protivnika sifražetkinja bio je da žene nisu učestvovale u ratovima, pa zato ne treba ni da imaju pravo glasa, kaže Dimitrijević.

Sve je promenio Prvi svetski rat – Emelina Penkherst i njena ćerka Kristabel su videle priliku da pobiju i poslednji argument protivnika.

To je izazvalo rascep u samom pokretu, jer je deo žena bio za pacifizam, dok su sledbenice Penkherstovih oformile vojne jedinice, objašnjava Dimitrijević.

Haverfild je osnovala Žensku volontersku rezervu (Women’s Volunteer Reserve – WVR), sa ograncima u Londonu gde su se žene obučavale za učešće u ratu, posebno aktivnostima vezanim za transport.

Škotska lekarka Elsi Inglis stavlja njenu jedinicu na raspolaganje Kraljevskom vojno-medicinskom korpusu.

Međutim, britansko Ministarstvo rata odbija njihovu ponudu da pomognu, navodi se u jednoj antologiji.

Jedan vojni zvaničnik pokušao je da odvrati Inglis rečima: „Dobra moja damo, idite kući i sedite mirno”, beleže istraživači.

„Nije se predala – sa istom ponudom je kontaktirala srpsku i francusku vladu, koje su je oberučke prihvatile”, priča Dimitrijević.

Tako je Bolnica škotskih žena za službu u inostranstvu (Scottish Womens Hospitals for Foreign Service), na čelu sa doktorkom Elsi Inglis decembra 1914. stigla u Srbiju.

Ovoj jedinici se 1915. priključuju Haverfild i Holm – prva se bavila administrativnim poslovima u vezi sa transportom, a druga je vozila ambulantna kola.

Grey line
Evelina Haverfield (c.1910)

AUTOR FOTOGRAFIJE,LENA CONNELL//LSE LIBRARY
Potpis ispod fotografije,Evelina Haverfild, oko 1910. godine

Ko je bila Evelina Haverfild

  • Rođena je 1867. godine u porodici lorda Arbingera Trećeg
  • Odrasla je u okolini škotskog zamka Iverlohi koji je danas turistička atrakcija
  • Važila je za vrsnu jahačicu konja
  • U 19. godini se udala za dve decenije starijeg britanskog majora Henrija Haverfilda
  • Posle njegove smrti, preudala se za majora Džona Blagaja, ali je zadržala prezime Haverfild
  • Prateći drugog muža u Južnu Afriku, učestvovala je u Burskim ratovima
  • Od drugog muža se nikada nije razvela, ali su posle nekoliko godina braka počeli da žive odvojeno
  • Ženskoj socijalnoj i političkoj uniji pridružila se 1908. godine
  • U Londonu 1914. osniva Ženski korpus za vanredne situacije (Women’s Emergency Corps), gde se žene obučavaju da rade kao doktorke, medicinske sestre i vozačice motocikla
  • Za vreme Prvog svetskog rata radi u raznim zemljama – 1915. provodi u Srbiji, a od 1916. boravi u Rusiji
  • Posle rata se vraća u Srbiju i sa Holm se nastanjuje u Bajinoj bašti, gde osniva sirotište
  • Sahranjena je 1920. godine u Bajinoj Bašti

Preuzeto sa: bbc.com

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije