DogađajiLjudiMjestanajnovijePojave

Kako su se sutkinje spasile sigurne smrti u Avganistanu

Kada je Avganistan pao u ruke talibana, stotine sutkinja su se sakrile. 

Redakcija

bbc.com / Kler Pres

Foto: bbc.com

Ekstremisti su iz zatvora širom zemlje oslobodili upravo one muškarce koje su sudije nekada zatvorile.

Posle više meseci života provedenog u strahu, 26 sutkinja uspelo je da pobegne iz zemlje.

BBC je pratio njihov bekstvo – žive od milostinjeskrivajući se u sigurnim kućama.

Otišli smo da razgovaramo sa njima u Grčkoj gde žive u nesigurnosti, sa privremenim vizama koji će uskoro isteći.

Zbog njihove bezbednosti, sva imena su im promenjena.

Sutkinja Sana ima privremeni smeštaj u Grčkoj. Kaže da nikada neće prestati da se bori za prava žena u Avganistanu.

Blizu ponoći, zazvonio je telefon.

Sad kad je potvrđeno mesto na kom će ih pokupiti, bilo je vreme da se pođe.

Obučena u crni čador preko čitavog tela, sutkinja Sana izašla je na ulicu, dok je dvoje njene mlade dece obigravalo oko nje.

Svako od njih nosio je po jednu torbu, u kojoj su bile dve preobuke, telefon, gotovina i onoliko hrane koliko uopšte mogu da ponesu na put koji im predstoji.

„Kad smo krenuli, nismo znali kuda idemo”, priseća se Sana.

„Rečeno nam je da će usput biti bezbednosnih rizika, ali smo ih sve prihvatili, jer smo znali da je to jedini izlaz.”

Stigao je automobil po nju i njenu decu.

Dok je ulazila u njega, Sana se osvrnula na grad u kom je rođena, odrasla i zasnovala vlastitu porodicu.

Da li će preživeti sada je bilo u rukama neznanaca koji su organizovali njihovu evakuaciju.

Nije imala pojma kuda idu, ali je znala da ne smeju da ostanu.

„Bio je to najgori trenutak u mom životu, kad sam pogledala svoju decu dok smo odlazili”, kaže on.

„Bila sam očajna. Pitala sam se da li ću uspeti da ih izvedem iz Avganistana žive.”

Protekla tri meseca, ispričala je Sana, lovili su je oni ljudi koje je slala u zatvor za nasilne zločine nad ženama.

Talibani su redom otvarali zatvore kako su zauzimali zemlju, oslobađajući hiljade kriminalaca iz osvete prema onima koji su ih zatvorili.

„Radila sam u sudu koji se bavio mnogim različitim zločinima, kao što su ubistva, navođenje na samoubistvo, silovanja i drugi složeni zločini.

„Kazne koje sam izricala bile su duge i teške”, kaže Sana.

„Ali pošto su svi oni oslobođeni, svaki od njih nam je poručio: ‘Ubićemo vas ako vas nađemo.'”

Sana je pobegla iz Avganistana sa dvoje dece. Poneli su samo četiri torbe.

Skorašnje istraživanje BBC-ja pokazalo je da je više od 220 sutkinja živelo skrivajući se zato što su se plašile odmazde pod talibanskom vlašću.

Govoreći sa tajnih lokacija unutar Avganistana, mnoge od tih žena rekle su da svakodnevne dobijaju pretnje smrću.

U reakciji na ove optužbe, portparol talibana Bilal Karimi rekao je za BBC: „Sutkinje bi trebalo da žive kao i sve druge porodice bez straha”.

„Niko ne sme da im preti. Naše specijalne vojne jedinice u obavezi su da istraže takve pritužbe i učine nešto ako postoji kršenje zakona.”

Karimi je takođe ponovio talibansko obećanje „opšte amnestije” za sve bivše zaposlene u vladi širom Avganistana.

Ali Sana opisuje proteklih nekoliko meseci kao „noćnu moru na javi”.

„Menjali smo lokacije svaka dva-tri dana, seleći se sa ulice u sigurne kuće i hotele”, kaže ona.

„Nismo mogli da se vratimo. Naša kuća je već bila poharana.”

Evakuisane

Pošto su pošli sa ugovorenog mesta okupljanja, Sana i njena porodica nastavili su sledeću etapu kopnenog putovanja.

Putovali su kroz pustinju više od deset sati, kaže ona, nikad ne spavajući.

Svakih pola sata stizali bi do novog talibanskog kontrolnog punkta gde bi naoružani ljudi pregledali putnike.

Sana je čitavim putem u naručju držala mlađe dete, kaže ona.

Mislila je da se neće izvući živi.

„Ako bi saznali da sam sutkinja, ubili bi nas na licu mesta”, kaže ona, rasplakavši se.

„U prošlosti, često bih presuđivala u slučajevima u kojima bi žene izvršavale samoubistvo zbog zlostavljanja muževa.

„Uvek sam se pitala u kom to trenutku žena odabere smrt.

„Ali kako sam počela da gubim nadu, i sama sam došla u tu tačku. Bila sam spremna da se ubijem.”

Pošto su bezbedno prešli pustinju, Sana i njena deca proveli su više od nedelju dana u sigurnoj kući, sve dok konačno nisu odvedeni na avionsku pistu.

Dok je avion uzletao, svi putnici u kabini briznuli su u plač, kaže ona.

Uspeli su da pobegnu.

Perivremeni semštaj u Grčkoj je skroman – kreveti na sprat, sto i par stolica

Izbeglištvo

Stigavši u Atinu, svih 26 sutkinja i njihove porodice testirani su na Kovid-19, a potom odvezeni do raznih stambenih blokova širom grada.

Pod privremenom vizom, grčke vlasti, u saradnji sa raznim dobrotvornim ustanovama, garantovale su sutkinjama hranu i sklonište narednih 14 dana.

Šta će se desiti kada isteknu te dve nedelje nije poznato.

Sutkinje su savetovane da počnu da podnose zahteve za azil u nekoj trećoj zemlji.

Među onima koji podnose zahtev u Velikoj Britaniji je i Asma.

Sa više od 25 godina iskustva kao sutkinja u Avganistanu, ovo nije prvi put da ona beži pred talibanima.

Kad je ova grupa 1996. godine preuzela vlast posle povlačenja sovjetske vojske, Asma i njena porodica pobegli su preko granice iz Avganistana.

„Ovo je drugi put da doživljavamo talibansko preuzimanje vlasti.

„Bila sam sutkinja i kad su prvi put došli na vlast”, kaže Asma.

„Čak i tada, stukinje su bile prve prognane iz društva.”

Sa dolaskom američkih i NATO trupa 2001. godine, Asma se vratila kući i nastavila da radi kao sutkinja.

Sve dok, pre dva meseca, istorija nije počela da se ponavlja.

Sana je takođe već doživela uspon talibana.

Tek je diplomirala na pravnom fakultetu kad su preuzeli vlast devedesetih.

Pet godina je bila primorana da ostaje kod kuće i ne odlazi na posao, kaže ona.

„Postati sutkinja samo je po sebi velika borba”, kaže ona.

„Prvo morate da ubedite vlastitu porodicu da vam dozvoli da studirate.

„Potom, čak i kad završite fakultet i dobijete posao, i dalje morate da se dokazujete na svakom koraku.”

„Ali sutkinje su neophodne u Avganistanu kako bi razumele bol koji žene proživljavaju.

„Kao što je lekar potreban da bi se lečili bolesni, sutkinja najbolje razume patnje žena i može da pomogne da se ukine neravnopravnost.”

„Za žene, sramota se vezuje čak i za samo prijavljivanje zločina.

„Ali porodice će pre podržati rođaku ako je prisutna sutkinja.”

Ono što su ostavili za sobom

Šetkajući se među zidovima privremenog stančića u Grčkoj, Sana skroluje na svom telefonu.

Pokazuje sliku starog porodičnog doma, poseda za koji je s ponosom govorila da je njen, po zakonu, a nje njenog muža.

Posle evakuacije, kuću je zaplenio visoki pripadnik talibana, kaže ona.

On živi u njenom domu, vozi njena kola, u njegovom su vlasništvu sve njene stvari.

Za sutkinje koje sada žive u dijaspori, vesti od kuće retko su pozitivne.

U jednoj od njihovih mnogih Vocap grupa, deli se montaža od 28 profilnih slika.

Svako lice, kaže jedna sutkinja, pripada bivšem muškom tužiocu kog su u poslednjih 48 sati ubili kriminalci pušteni iz zatvora.

Od svih sutkinja koje su uspele da stignu u Grčku, čini se da su one mlađe najviše pogođene zbog onog što su morale da ostave za sobom.

Sana u grčkom smeštaju. Vlasti svakog dana donose kuvanu hranu za porodice.

Nargis, mlađa sutkinja, služila je manje od pet godina u pokrajinskom porodičnom sudu pre nego što su stigli talibani.

Čitava njena univerzitetska i radna karijera odvijali su se pod avganistanskom vladom koju su podržavale SAD.

„Dok su talibani na vlasti, biće nemoguće za žene da napreduju i da zadrže sve što su postigle u proteklih 20 godina”, kaže Nargis.

Među starijim sutkinjama, one koje su prisustvovale ne samo usponu, već i padu talibana jednom ranije, ima više nade.

„Žene danas u Avganistanu nisu žene od pre 20 godina”, kaže Asma.

„Pogledajte samo sve te žene koje su protestovale u prvim danima pošto su stigli talibani; zahtevajući svoja prava, tražeći obrazovanje.

„Čak ni stići do ove tačke nije bilo lako. Ali danas je svaka ćerka naše zemlje na nogama.”

Nargis je nedavno stigla u Grčku

Sana je i sama pronašla nadu za sebe.

Zakoni u čijem su nastanku pomagale ona i njene koleginice ne mogu naprosto da se izbrišu iz istorije, kaže ona.

Njih će talibani možda ignorisati, ali oni ne mogu da se izbrišu.

Oni mogu da se pretražuju i da se dele – postoji zapis o tome šta je sve postignuto.

Ona je citirala iz ustava.

Član 22: Svi građani Avganistana, i muškarci i žene, imaju jednaka prava.

Član 43: Obrazovanje je pravo svih građana Avganistana.

Član 48: Rad je pravo svakog Avganistanca.

Sana je pomogla u izradi nacrta zakona o iskorenjivanju nasilja nad ženama, koji je usvojen 2009. godine i pretvorio 22 čina nasilja nad ženama u krivična dela, kao što je silovanje, prebijanje, prinudni brak, sprečavanje žene da stekne vlasništvo nad imovinom i zabranjivanje ženama ili devojkama da odlaze u školu ili na posao.

Za sada, talibini su saopštili da sve zaposlene žene i studentkinje moraju da ostanu kod kuće sve dok se radna mesta i obrazovne ustanove ne proglase „bezbednim”.

Rekli su da je to samo privremena mera, ali tek treba da odrede rok kad će se ta situacija izmeniti.

Upitan da li će žene u budućnosti držati istaknute položaje, kao što su sudijski ili ministarski, Karimi je za BBC rekao da to ne može da komentariše zato što su „radni uslovi i prilike za žene” i dalje „predmet rasprave”.

Iz njenog novog privremenog skloništa u Grčkoj, Sana kod kuće vidi bolnu nepravdu.

„U ovom trenutku, žene moraju da ostanu zatvorene u kućama, a kriminalci koje sam osudila su na slobodi”, kaže ona.

Ona se zarekla da će nastaviti da se bori protiv te nepravde, čak i iz inostranstva, i da će „pomagati svakoj Avganistanki”.

„Avganistan ne pripada samo talibanima niti bilo kojoj drugoj određenoj grupi”, kaže ona.

„On pripada svakom Avganistancu.”

Preuzeto sa: bbc.com

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije