AstrologijanajnovijeNaslovna vijest

Horoskop: Škorpion ili o strastima

Tiberije, Sulejman Veličanstveni, Karađorđe, Dostojevski, Alber Kami, Vuk Karadžić, Njegoš, Vlad Cepeš, Pablo Pikaso, Miloš Crnjanski, Čarls Menson, Maradona…

Piše: Hermija Redakcija

Šta je zajedničko svim ovim ljudima, koje vekovi razdvajaju, pored činjenice da bilo svojom ličnošću, bilo svojim zaveštanjem, nikoga nisu ostavljali ravnodušnim, bilo za svog života, bilo posle smrti?

Svima Sunce beše u Škorpionu, tom najintrigantnijem od svih zodijačkih znakova.

Kada se kaže Škorpion, ili kako je danas popularnije – Škorpija, ljudima na um padaju razna, donekle i opravdana, opšta mesta: tajanstvenost, posesivnost, osvetoljubivost, senzualnost, jaka seksualna moć.

No, kada ih pitate ko su, šta su, Škorpioni ili najvažnije, zašto su Škorpioni takvi kakvi jesu, niko, zapravo, ne ume da objasni. E, pa, sada ćemo se pozabaviti ovim, na prvu loptu teško razumljivim, a zapravo vrlo lako razumljivim horoskopskim znakom.

Gobekli Tepe, neolitsko svetilište staro skoro 10,000 godina, arheološki je lokalitet u Turskoj. Još tada, na jednom od stubova, uklesan je škorpion, a iznad njega, lešinar, koji loptu balansira svojim krilima.

Ispod njih, prikazan je bezglavi čovek. Ukupno tumačenje kaže da lešinar nosi dušu (glavu) pokojnika u Podzemni svet. Dakle, u samom osvitu civilizacije, Škorpion je povezivan sa smrću i sa onostranim.

Kod Sumera, Škorpion se zvao Mul Gir-Tab, što znači ”oštro oružje” ili ”vrela žaoka”. Ulaz u Podzemni svet Sumera štitila su bića, pola ljudi-pola škorpioni.

Dakle, i ovde vidimo povezivanje Škorpiona i motiva smrti. Ipak, znak Škorpiona, u svojoj simbolici, ne nosi samo prikaz prvog suvozemnog zglavkara, već se i druge životinje, jednako mistične, povezuju sa njim.

Najpoznatija je zmija, pa je tako Ereškigal, boginja upravo onog Podzemnog sveta, koga brane ljudi-škorpioni, to postala nakon što ju je napala i otela Kur, kosmička zmija, koja, simbolično, predstavlja haos i nepoznato.

Kao sestra Enkija, koji beše bog magije i mudrosti, dakle, znanja koje dolazi spolja, tako je Ereškigal je bila boginja onog znanja koje dolazi iznutra, odnosno unutrašnje spoznaje.

Egipćanima Šerket, boginja prikazivana ili sa škorpijom na glavi ili sa glavom škorpije a telom žene, čuvaše ulaz u Podzemni svet, a smatrali su je kako destruktivnom, tako i konstruktivnom.

U Grka, bog Podzemnog sveta beše, naravno, Had, čije ime znači Nevidljivi, jer je nosio šlem, koji ga je skrivao od pogleda smrtnika, kada bi izlazio na površinu. Rimljani ga nazvaše Pluton, što znači bogatsva, aludirajući na sve dragoceno što ljudima dolazi iz zemlje: drago kamenje, plemeniti metali i nafta.

No, da se vratimo na simbol zmije, jer ona, čini se, bolje opisuje Škorpionsku prirodu: oduvek smatrana za simbol mudrosti, prikaz zmije koja jede sopstveni rep, predstavljao je možda i najtemeljniji princip na svetu: rođenje – smrt – vaskrsenje.

U tom smislu, drevna majka-boginja Zemlja, bila je prikazivana kao Velika zmija. Zmije su oduvek, donekle i samorazumljivo, povezivane sa nečim mističnim, instinktivnim, nečim što je starije od čoveka i svega što je stvorio, jer i sam izgled zmije, jednostavna glava i rep, bude maštu da to stvorenje kao da je prvo nastalo, pa je, stoga, po izgledu, najednostavnije.

Zmija, dakle, predstavlja onu prvu, neukrotivu, divlju prirodu sveta, koja se, jer je i čovek deo sveta, nalazi (i) u njemu.

U mitu o Heraklu i lerneanskoj Hidri, imamo jednu od najvažnijih priča o prirodi Škorpiona, i uopšteno o mračnoj strani čoveka: devetoglava Hidra, čudovište koje čuva ulaz u Podzemni svet, podivljala je i počela je da jede ljude.

Najveći heroj starogrčkih mitova, Herakle, dolazi da je ubije. No, kako bi joj odsekao neku od njenih brojnih glava, tako bi više njih izrasle na njeno mesto. Rešenje se nije nalazilo u gruboj sili, već se Herakle setio da Hidra, kao stvorenje Podzemlja, ne trpi sunčevu svetlost.

U toku borbe, podigao je Hidru, i iz senke ju je bacio na osunčanu stranu. Hidra se skupila, glave su počele da otpadaju, sve dok joj nije ostala jedna, besmrtna, koju je sahranio ispod gomile kamenja.

U drugoj verziji, Herakle je sekao glave, a patrljke hidrine palio bakljom, kako ne bi dalje mogle da rastu.

Foto: pinterest.com

Ono što Hidra predstavlja, to je Škorpionova mračna strana, a mit objašnjava šta se dešava kada unutrašnje, podsvesne impulse, pokušate da ugušite, tj. da ih jednostavno odsečete od sebe. Umnože se i pogoršaju.

Što dublje potiskujete neku opsesiju ili strah u sebe, to oni više jačaju, to više glava dobijaju i to vam je teže da se sa njima izborite, sve dok, na kraju, više ni ne možete. Koje je rešenje? Svetlost!

Ili zver uzvuci na svetlost ili je spali! U oba slučaja, svetlost, odnosno vatra, jasna je metafora za svest, tj. osvešćenost. Mora se biti svestan mraka, koji se nalazi u nama, kako bi se on osvestio, kako bi se kontrolisao, balansirao, a nikako ukinuo, jer, kao što priča kaže – nemoguće je.

Kako je čovek povezan sa svetom, a što je jedina poruka koju astrologija, zapravo, šalje, ljudi rođeni u znaku Škorpiona, dolaze na ovaj svet u momentu kada cela priroda, oko njih, truli i umire.

Sa umerenog, estetski prijatnog oktobra, kojim vlada Vaga, odlazi se u škorpionske kiše i magle. Škorpioni, dakle, u sebi, nose energiju sveta na umoru, otuda je više osećaju, u svakodnevnom životu, i otuda škorpionski hedonizam nije onaj koji, poput Lava, slavi svetlost, tj. Sunce i život, nego onaj koji slavi mrak i smrt.

Otuda su Škorpioni privlačni, jer ništa ne intrigira više od nepoznatog, a nema nepoznatije stvari od smrti. No, smrt nije kraj, nego, samo, promena, na šta astrologija, takođe, upućuje, tako da je škorpionsko (pod)svesno obožavanje smrti, zapravo, jedna velika potreba za, potpunom, promenom.

U tom smislu, njihova energija nije ni dobra, ni loša, već jeste. Svet, kao takav, zahteva promenu i napredovanje, tj. evoluciju, i svi ljudi poseduju ovu crtu u sebi. Škorpioni ili ljudi sa jakom 8. kućom ili oni kojima je dosta planeta u znaku Škorpiona, samo su svesniji, i imaju dublju potrebu, za tom promenom, na isti način na koji neko ko je Blizanac, jednostavno, mora da priča i komunicira.

No, problem nastaje kada mrak, sam po sebi, postane mesto uživanja i kada postane cilj. Kada se ne razume da je (samo)uništenje samo sredina na putu do vaskrsenja, a ne da je konačna svrha. Postoje stvari, u nama, u svima nama, koje zahtevaju  da se promenimo ili da trpimo posledice nemenjanja.

Po pravilu, to su stvari koje, ukoliko ih ignorišemo, značajno mogu da nam otežaju život, dok, ako prihvatimo da kroz njih prođemo, tj. da se kroz njih, uz pomoć njih, promenimo, donose svrsishodniji i, u tom smislu, bolji način života.

Znak Škorpiona poručuje da se do ”boljeg sebe” može doći jedino kroz mrak i kroz suočavanje sa onim što je najgore u nama. Može se doći jedino gledanjem najgoreg dela sebe u oči, priznavanjem da to u nama postoji, a zatim aktivnim korišćenjem tih osobina, kako bi se ostvarilo nešto kreativno i konstruktivno.

Taj proces nikada nije lak i uvek podrazumeva žrtvu, odnosno, smrt jednog dela nas, onog dela koji, uvek, u tom mraku želi da uživa, bez ikakvih posledica i ograničenja, suštinski dovodeći do naše degeneracije i propadanja.

Moć Škorpiona je da zavoli svoj mrak, da ”ljubi svog neprijatelja kao sebe samog” jer je čovek, sam sebi, najveći neprijatelj, i, da, prihvatajući ga, razumevajući ga, pretvori u nešto dobro. To ni za koga nije lak zadatak, ali, svaki se dijamant nalazi pod zemljom, i do svakog se može doći jedino pod velikim pritiskom.

Hoćete blago? Kopajte!

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije