DogađajiLjudiMjestanajnovijeNaslovna vijestPojave

Da li je špijunka Mata Hari bila žrtveno jagnje Francuzima?

Rođena kao Margareta Zele, Mata Hari stigla je u Pariz sa 27 godina, u novembru 1903. godine.

Redakcija

zadovoljna.nova.rs / SELENA RIBIĆ

Napustila je rodnu Holandiju i supruga, mornaričkog oficira Rudolfa Mak Leoda, starijeg od nje 20 godina. Tragajući za srećom, oprobala se kao model slikara Oktava Giloneta, ipak to iskustvo nije baš bilo pozitivno.

Vodila je buran i zanimljiv život, a godinama nakon njene smrti mnogi sumnjaju da je poslužila kao žrtveno jagnje za poginule Francuze.

Nakon neuspelog pokušaja da bude model, počela je da pleše u privatnim salonima pod imenom Lejdi Mej Leod, dok se nije proslavila pod pseudonimom Mata Hari (Sunce, na malajskom) izvodeći “indijske plesove” o kojima zapravo nije ništa znala. Izmišljala ih je, zahvaljujući sećanju na svoj boravak u Holandskoj Istočnoj Indiji, današnjoj Indoneziji, gde je boravila sa suprugom, prenosi Index.hr.

Tako joj je Emil Guimet, osnivač istoimenog pariškog muzeja azijskih umetnosti, otvorio svoju dvoranu za slavni nastup 13. maja 1905. godine, koju je započela kao hinduska princeza i završila potpuno gola.

To je bio početak njenog mondenskog života, jer su takve predstave bile retke i kažnjive zatvorom. Celih deset godina nakon toga njen zavodljiv ples izazivao divljenje, a njeno telo raspirivalo požudu.

Bila je kurtizana iz vremena Belle Epoque, koja je ambasadore, ministre, prinčeve i generale upoznavala sa umećem vođenja ljubavi. Bezbrojne priče, mnoge od njih neistinite, isprepletene su oko njenog glamuroznog i tajanstvenog života.

Nakon nekog vremena zanimanje za njene usluge opada, pa plesačica zapada u finansijske probleme, a uskoro je počeo i Prvi svetski rat.Tada se za nju zanimaju razne tajne službe, svesne da mogu imati koristi od njenih brojnih poznanstava.

Prvo je radila za Nemce, a zatim se ponudila Francuzima.Prvo se, godine 1915. godine, vratila u Holandiju. Tamo je početkom 1916., u dugovima zbog svog raskalašnog stila života, pristala da joj nemački diplomata podmiri dugove u zamenu da špijunira za Nemačku. Tako je postala agent H 21.

Foto: Courtesy Everett Collection / Everett / Profimedia

Vrativši se u Pariz upoznala je kapetana Georgesa Ladouksa, oficira francuske vojne kontraobaveštajne službe, koji joj od početka nije previše verovao. Zahvaljujući tome što se družila s ministrima, Mata Hari verovala je da je svemoguća.

Ladouks joj je dao nekoliko zadataka, ali i naredio da bude pod prismotrom. Postala je jako sumnjiva kada se tokom leta 1916. pojavila u kancelariji vojne kontraobaveštajne službe, na bulevaru Saint-Germainu, kako bi dobila propusnicu za Vittel, gde je Francuska upravo gradila vojnu vazdušnu luku. Dobila je propusnicu, no sudbina joj je bila zapečaćena.

U januaru 1917. godine, uhvaćena je poruka nemačkih službi koja je dokazala da je H 21 dvostruki agent. Istoričari kažu da su je Nemci tako dragovoljno predali, znajući da će Francuzi dešifrovati poruku. Uhapšena je 13. januara u sobi hotela L’Elysee-Palace i smeštena u zatvor Saint Lazare.

Ratni sud osudio je 24. jula na smrt. Poručnik Andre Mornet, koji je bio izvanredni tužitelj, lako se izborio za smrtnu kaznu.

Da li je bila ‘žrtveno jagnje’?

Vesli Vark, stručnjak za sigurnost i terorizam na univerzitetu u Otavi, ide i korak dalje i tvrdi da Mata Hari nikad o politici nije mnogo znala. Nakon stote godišnjice njene smrti i Francuzi bi trebalo da otvore svoju arhivu i mnogi očekuju da će se pokazati da je Mata Hari samo bila “žrtveno jagnje” za gomilu poginulih Francuza na bojištima.

Istoričar Leon Širman, koji je umro 2003. godine, pre smrti je tvrdio da su francuske vlasti režirale suđenje Mati Hari i da se njenim iskazom manipulisalo po potrebi. U svojim knjigama Širman je dokazivao da je suđenje bilo čista propaganda.

Na osnovu Širmanovih argumenata pariški advokat Tibault de Montbrial pre 15 godina je zatražio reviziju suđenja. Zahtev je odbijen. Isto je pokušala, s istim rezultatom, i holandska Fondacija Mate Hari.

U međuvremenu, zahvaljujući njenoj slavi, njen pseudonim postao je uvažen za sve špijunke-kurtizane. Život te fatalne žene i ‘legendarne špijunke’ bio je tema 250 knjiga i romana, nebrojenih filmskih scenarija te čak i holandskog baleta.

Preuzeto sa: zadovoljna.nova.rs

 

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije