Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestŽivot

Imaš li ti majku, sestru ili kćerku?!

Što vreme više prolazi, to sam sigurnija da je na dnu Pandorine kutije ostalo još nešto, osim nade.

Nešto teže i gore od uobičajenog zla: komentari na internetu.

Piše: Marica Rajković Redakcija

Čovek je zaista prokleta jednika, jer mu se i pored zdravog razuma, inteligencije i elementarne svesti može dogoditi da kaže “Daj da vidim komentare na ovu vest, šta je najgore što može da mi se desi?”.

Evo šta: trovanje. Komentari po portalima mogu vas doslovno otrovati, jer vaša psiha najverovatnije nije pripremljena na takvu dozu otrova i on će morati da se izlije i dovede vas doslovno do fizičke mučnine.

Ovog puta se radilo o komentarima na vest o tome kako je jedna žena maltretirana i zlostavljana.

Nažalost, uopšte nije potrebno da preciziram koji je slučaj u pitanju, jer se SVAKOG DANA pojavljuje novi i svež primer otvorene mizoginije koja je utkana u svako vlakno stvarnosti koja nas okružuje.

Komentari su počeli čuvenim “Ovo je samo jedna strana priče, nismo čuli čime ga je izazvala?”, preko “Ne bi čovek bez razloga uradio tako nešto”, pa sve do iznenadne ekspertize o sudskim i pravnim procedurama i insistiranja na  presumpciji nevinosti: “Nemojmo čoveka razapinjati pre presude, nevin je dok se ne dokaže krivica!”.

Zaboravljaju komentatori da pored presumpcije nevinosti postoji još jedan noseći stub prava: OSNOVANA SUMNJA.

Prema tome, zabrinuti domaćini mogu da odahnu: ne može neka podla i ambiciozna feministkinja tek tako da ih optuži za neko zlodelo i uništi im život i karijeru iz puke zlobe.

Čitam dalje… iiiii evo i komentara koji sam čekala: “Kako možete da opravdavate ovako nešto, imate li vi majku, sestru ili kćerku??!!”.

Ne sumnjam u dobre namere takvog pitanja, ali mi se svejedno steže želudac.

Pokušaj da kod nekoga izazovemo empatiju i čovečnost navodeći ga da pomisli na bliske osobe iz okruženja i da onda lik svoje majke, sestre ili kćerke vidi u svakoj ženi jednostavno ne može da uspe.

Ako nekome moramo da kažemo “Zamisli da tvojoj kćerki dečko tako nešto uradi?”, “Zamisli da tvoju sestru i njenu decu bivši muž tako maltretira?”, “Zamisli da tvoju majku šef tako ponižava” da bi pomislili “U, jebote, da, vidiš.. to stvarno nije u redu” – tu nema čoveka ni u tragovima!

Mislite li zaista da neko treba da ima kćerku da bi do njegove primitivne svesti stiglo da je i maltretirana žena nečija kćerka i da ZBOG TOGA nije baš ok da je neko tako tretira?

(Još je gore kada takvoj osobi POŽELIMO da ima kćerku!) Mislite li da čovek koji mrzi žene zaista može da poštuje i voli svoju majku ili svoju sestru?

A šta ako ta žena nije ničija kćerka, majka ili sestra, onda je bezvredna i zaslužila je sve što joj se dešava?

Za razliku od posmatranja nečega što je jasno i stvarno pred nama, predstavljanje je duševna moć koja podrazumeva da se zamisli nešto što još nije. Da pojedinačno možemo da zamislimo kao opšte, a opšte kao pojedinačno.

Ljudi koji posmatraju žene kao stvari nije baš da su koristili duševne moći, pa žene ni na koji način nećemo humanizovati ako ih pomenutim ljudima predstavimo kao nešto što može da bude i njihova STVAR.

Ne treba žena da bude zaštićena od torture zato što je možda nečija kćerka, majka ili sestra, nego zato što je ona takođe čovek. Onome kome je potrebno crtati da je žena ljudsko biće i humanizovati je licima njegove majke, kćerke ili sestre – taj nije čovek.

Zbog čega? Zbog toga što čoveka ne moramo podsećati na njih, a nečoveka džaba podsećamo!

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije