Sama si

Čak i kada ti to pitanje postavljaju nesporno dobronamerni ljudi u formi nečeg što može zvučati i kao nekakav kompliment, tradicionalno i prikladno upakovan u ono “Šta žena poput tebe radi sama?” ovaj status zvuči kao neko prokletstvo, kletva.

Verovatno se ovo pitanje postavlja i muškarcima, ali sigurno ne tako često i ne bez zadrške, ili makar ne sa takvom vrstom slobode i neskrivene pretpostavke da sa tobom nešto nije u redu.

Ono što je možda još čudnije, postoji čitav niz prihvatljivih odgovora. Razumeće (čitaj: poverovaće ti!) kad kažeš da si upravo izašla iz duge veze, da ti treba pauza, ili da si u fazi traženja partnera (naročito ako kažeš da se baš trudiš, izlaziš, i da tražiš preporuku ako imaju nekog), ili da si bolesna, ili da trenutno previše radiš, ili čak, ako sve objasniš bezličnom „it’s complicated“ frazom (omiljenim „štitom“ na mrežama od svih onih poznatih i nepoznatih poznanika, drugova, bivših komšija i rodbine koju ne viđaš često, a koji vole da malo provršljaju kroz tvoje „javno“ stanje, ma koliko znamo da gotovo svi na mrežama beže od stvarnih sebe)…

Prihvatljivo je gotovo sve osim ako kažeš – sama sam, jer mi tako odgovara. Sama sam, jer tako želim. Sama sam, jer mi je tako, sada i ovde, pa ne znam do kada, dobro. Sama sam, jer je to moj izbor.

E pa, to ne biva. Nekad se čini da su zaista retki ljudi koji shvataju da postoji nešto takvo kao što je biti sama po vlastitom izboru. Tim odgovorom otvaraš Pandorinu kutiju.

Počinju učitavanja u kojima vide tvoju patnju za bivšim, moguće skrivanje ljubavne afere sa zauzetim muškarcem, psihičke probleme, previsoke kriterijume neadekvatne tvojim (već uveliko ozbiljnim) godinama, ili u nešto „povoljnijim tumačenjima“, sebičluk samodovoljne, razmažene i hladne žene koju neće niko da trpi.

Vide se sve moguće i nemoguće verzije, ali ne i opcija da je to istina i stvarno stanje stvari u kojem uživaš. Da ti se sviđa tvoja sloboda da živiš pod svojim uslovima, da možeš da izabereš svaki put ili svaku situaciju koju želiš, a da pri tom ne budeš ni sebična ni neodgovorna.

Da ti se sviđa osećaj sigurnosti i poverenja u sopstvene odluke koji vremenom raste, jer si ih, ma gde god da su te odvele, donela potpuno sama, svesna da je sva odgovornost na tebi. Donela i preživela.

Da si prihvatila da nemaš na koga da strovališ krivicu za zablude oko mnogih stvari, ljudi i pojava, baš kao ni za slabosti sopstvenog karaktera, ali da to hrani i jača hrabrost i snagu u tebi, za koju možda dugo nisi ni znala da ih imaš. Da tvoja tananost ne znači da si slaba. Da biti sama ne znači ne želeti ili biti nesposoban za ljubav, davanje, pripadanje. Naprotiv.

To vrlo često znači da su ti toliko važne stvari da ih NE želiš u njihovim polovičnim ili nedovoljno dobrim izdanjima. Znači jednu ogoljenu i vlastitim krvnim zrncima plaćenu istinu u kojoj ne pristajemo na nametnute uloge i terete tuđih očekivanja u kojima praveći kompromis sa sopstvenim životom, zapravo samo simuliramo slobodu vlastitog izbora.

Duh čoveka je sastavljen od njegovih izbora, kaže čuveni, divni Irvin Jalom i dodaje:  Da bi se neko istinski povezao sa nekim drugim, prvo mora da se poveže sa sobom. Ako nismo u stanju da prigrlimo sopstvenu usamljenost, samo ćemo to drugo biće koristiti kao štit od izolovanosti.

Nema boljih ili gorih rešenja, ne navijamo ni za jednu opciju.

Biti sam ili biti u vezi i imati porodicu, decu, podjednako traži mnogo ulaganja, truda, samootkrivanja, prihvatanja, rada ukoliko želimo autentično življenje… Šta je za nas ljubav, hrabrost, istina, vernost, partnerstvo pitanja su na koja stalno i iznova tražimo odgovore. Jer i život i okolnosti, kao i mi sami, stalno se menjaju.

Veruj u svoje izbore. Otkrij tajne između redova svoga bića satkanog od onog što istinski želiš, misliš, trebaš i osećaš. Važno je da ne osuđujemo druge, niti da se osećamo krivim za sopstvene izbore.

Budi svoja. Koliko god to, ponekad, nije lako biti.