LjudiLjudski odnosinajnovijeNaslovna vijestŽivot

Sa prve linije – razgovori sa ženama koje svakodnevno slušaju uvrede na poslu

Neprikladni komentari, usputne uvrede, ponižavanje, pretnje i drugi vidovi verbalne agresije, često se ne smatraju nasilnim ponašanjem i društvo je sklono tome da ih opravda.

Redakcija

noizz.rs

Oni koji ih trpe, vremenom se naviknu na takav način komunikacije, ali ima li posledica?

Muškarci obično polaze od samih sebe i onih standardnih blažih izjava – ma nisam ja to tako mislio i ja to tako sa svima pričam, do onih grubljih i užasnih pa šta, zaslužila je. I u blažim i u tvrđim obraćanjima, o ženi kojoj su upućene grube reči se ne razmišlja.

O njenom prihvatanju tih rečenica ili o tome da ona ne želi da stoji sa druge strane šaltera, pulta ili kase i trpi nečije gluposti. Pominjemo šalter, pult i kasu jer smo upravo rešili da pričamo sa ženama koje su u svakodnevnom kontaktu sa ljudima, uglavnom u maloprodaji i sa kupcima, jer one najbolje mogu da vide i osećaju kad je neko namerno grub i kad se ponaša kao kreten.

Njihovi primeri mogu da otvore oči onima koji to nažalost ne vide.

Nadežda radi u trafici i svakodnevno sluša nipodaštavanja

Ako mogu sve da skupim u jednoj reči to bi bilo – Nepoštovanje. Ja nisam kriva za loš dan, loše situaciju u društvu, za koronu, a ponekad izgleda kao da će vikanjem na mene sve biti rešeno. E pa kako da vam kažem, neće (smeh).

Ja svojih osam sati provodim radno i trudim se da svakom udovoljim, plus, prodajem i od toga živim. Najviše imam problema kad ponudim nešto, kad pitam da li želite sok ili žvake, tad dobijem psovke. Ne razumem zašto takav stav. Ako si na svom poslu manji od makovog zrna, što moraš preda mnom da rasteš kao da si od kvasca.

Trafika
Foto: Zoran Ilić / Noizz.rs

Ružica radi u supermarketu i sluša zlobne komentare na njeno oblačenje.

Ja 14 godina radim u istoj prodavnici i znam ceo kraj. Ljubazna sam sa svima i nekako se toliko dobro poznajemo da mi ovaj posao dođe kao neka druga porodica. Ali tu se okupljaju radnici iz obližnje firme, svakog jutra doručkuju ispred prodavnice, pa na pauzu dođu da popiju pivo.

Oni su mi najgori jer mi se uvek udvaraju i hoće da me udaju na jedan jako ružan način. Komentarišu moje majice da li su mi pripijene uz telo, ne prezaju da li je red iza njih i pred kim pričaju, pa opisuju gde bi me vodili, kako bi me pipkali i kako sam super za tamo nekog njihovog koji je obično neki unesrećeni čovek. Kažu da jedino njemu mogu da odgovaram, ponižavaju zbog izgleda, a misle kako mi daju komplimente i kako mi se udvaraju.

Jedan me je i pitao kad ću da obučem dekolte pa da se ovajde od pogleda, da sam im dosadila ovakva kakva jesam, da moram nekad da se promenim, da imaju razloga da mi prave veći promet. Rekla sam da ga ne prave meni već gazdi i onda su mi obrusili da sam zato sama jer ne umem sa muškarcima, samo bih odgovarala i svađala se sa njima.

Ovo je jedan primer jer su oni stalni tu, ali ima dosta nervoznih mušterija kojima smeta što čekaju red, što nemamo neke cigarete koje traže, što je skupa salama koju hoće da kupe i ne nerviraju se u sebi nego sve reči po meni prospu kao da ja određujem cene i naručujem robu.

Kad god nešto nije bilo na mestu u prodavnici svi nekako dođu i istresaju histeriju na meni. Svašta jedna kasirka može da čuje. Da ne pričam sad oko maski kada opomenem ljude da ih stave, pa kad dođu protivnici da pričaju da se vidi “da sam došla iz sela” pa verujem svemu što mi neko servira.

Nevena radi u poslastičarnici i smeta joj kad je gledaju sa visine

Naravno da devojčica nije ružna reč i naravno da smo ponosne što smo bile i bićemo i što smo i dalje devojčice. Ali kad dođe neki muškarac i krene sa slušaj devojčice da mi mensplejnuje kako sam mu nešto loše zapakovala i kako treba ovako, a ne onako, ili kako da mu vratim kusur, poludim načisto.

On sigurno bolje zna od mene i onda mi sa tim devojčice, sugeriše da moram da ga slušam. To devojčice vuče koren još od onoga kad muškarci jedni druge tako zovu, kad žele da se uvrede, pa onda to prenose na nas. Nema ništa ružno u tome što si devojčica, samo je ružno kad te muškarac sa nipodaštavanjem gleda sa visine.

Prodavnica Foto: Profimedia

Marija radi kod ovlašćenog servisera automobila i trpi pretnje i uvrede od muškaraca

Moj zadatak je da na kasi izdam račun i da vraćam ljudima ključeve. Sve ostalo za automobile rade drugi zaposleni. Međutim, kad god nešto ne valja, sva koplja se polome na meni. Dolaze mahom muškarci koji su nezadovoljni uslugom, bilo da je to vreme koje je trebalo da se nešto popravi ili se cena ne poklapa sa onom koju su im rekli i onda se naslušam svega i svačega. Vrište na mene, govore da sam nesposobna, da će da zapale firmu, da pokušavam da ih pokradem i slično.

Baš često dobijem neku psovku da idem “tamo i tamo” znate već, a toliko je to učestalo da više doživljavam kao normalnu stvar. Naučila sam da progutam te reči, kao da meni nisu rekli. Nikad neću zaboraviti kako sam se osećala malom i poniznom kada je jedan srednjovečni muškarac udarao u pult, govorio mi da će da nađe gde živim i da će da ispašta cela moja porodica jer mu auto nije gotov.

Jedan mi je rekalo “da ne ždereš toliko možda bi i radila svoj posao kako treba“. Nešto sam imala među zubima i onda je uperio prstom u mene i rekao “Vidi, sva hrana ti ostala u zubima koliko si halapljiva”. Moraš da budeš jaka žena da bi usluživala muškarce, pogotovo kad dolaze po njima najbitniju stvar – automobil.

Aleksandra radi u dečjoj radnji i ljudi joj se mešaju u privatan život

Kada sam se zaposlila mislila sam da je ovo najidealnije mesto jer ljudi dolaze da kupe sve za bebe, da se raduju tome, da su to srećne porodice i za većinu sam bila u pravu. Ali verovali ili ne, ima toliko prgavog naroda da sam zbog njih i dala otkaz. Imali smo uniforme i nema tu biranja kako će ko da se obuče, a govorili su mi da malo smanjim doživljaje sa utezanjem u garderobu jer ne mogu očevi čije su se žene tek porodile da me gledaju takvu.

A ja samo što nisam do grla zakopčana. Jedan mi je čovek rekao da nikad neću ni imati porodicu jer se “nisam izborila” da mu nađem flašicu koju traži, a koju mi nismo imali u ponudi. Govorio mi je kako nemam majčinski instinkt i kako mi nije bitno što će jedna beba ostati bez flašice, a da bog sve zna i sve vidi i da će mi vratiti kaznom bez poroda. Ne morate da date bilo koji povod, dovoljno je da mušterija dođe nervozna i da sve što ga tišti kaže vama – naravno na ogavan način.

Poslastičarnica
Foto: Profimedia

Najčešći oblik partnerskog nasilja nije fizički, već psihički. Konstantno vređanje, omalovažavanje, ismevanje izgleda, kritikovanje koje partner upućuje jesu oblici nasilja. Verbalno nasilje se ne zadržava samo u partnerskim okvirima.

Sa ekspanzijom medija, društvenih mreža i foruma, pretnje i uvrede postaju naša svakodnevnica. Možda nema vidljivih rana i ožiljaka, ali verbalno (i psihološko) nasilje izaziva dugotrajan emocionalni bol i posledice.

Noizz i Avon kroz serijal #NoMoreVerbalAbuse podiže svest ljudi povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Ovaj dan se obeležava 25. novembra i deo je globalne kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja. Naš fokus je verbalno nasilje nad ženama, u partnerskim odnosima i šire. Osvesti se i ti jer – reči i te kako mogu da bole.

Avon je još 2008. godine pokrenuo akciju Reci NE nasilju nad ženama i u okviru nje se kompanija, kroz edukativne kampanje i podršku ženskim organizacijama, bori protiv nasilja nad ženama u našoj zemlji.

Preuzeto sa: noizz.rs

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije