Ljudski odnosinajnovijePorodicaŽivot

Jaffa trenutak – Radomariola Čikić: Pečat sudbine

Jer tako mora biti.

Gledam je i dan danas.

Pred očima mi je. Starica koja je živjela u ovoj kući.

Piše: Radomariola Čikić Redakcija

Njenu borbu i predanost za cvećem koje je godinama sakupljala.

Da to su naše vrijednosti. Živa bića koja negujemo tokom života.

Znala sam prolaziti autobusom u školu i iz nje i posmatrala sam je. Tu staricu koja je teško hodala, ali je i dalje okopavala svoje cveće.

Kada dođu prve proljetne zrake prvo je izvirao narcis žuti i beli.

Potom razne vrste cveća i plejada boja kojima ne znam ime i koje ne prepoznajem.

Nije joj bilo teško. Ne nije.

Svake  jeseni je uređivala svoj vrt. Ja sam to sve posmatrala kao voajer. Kao stranac iz daljine.

Sad imam 30 god. Bake više nema.

Njena kuća je prazna.

Cveće okolo kuće je uništeno i devastirano.

Jedostavno uskopano mašinama.

Kao što je bakina duša otputovala tako je i cveće uvenulo i nestalo za njom.

To je pečat sudbine.

Da smo svi prolazni i nestajemo iz dana u dan.

A sa vremenom i izblijedimo.Tako je bilo i u mom životu.

Bio je neko poseban.

Živo biće.

Ne nije osoba.Već kućni ljubimac. Moja mačka, dala samo joj ime Mili.

Došao je za mnom iz sela. Poselarka je bila. Bila je izgledom jedna od mnoštvo sličnih mačaka.Tamno bijela sa naizmjeničnim šarama.

Ali je bila prepametna. Kada je imala dijecu, pošto je uvijek omacila po pet mačića.Trebalo je to othraniti i rasporediti.

Ona je to radila pametno i planski.

Po selu od kuće do kuće.

Tako je i postala poselarka.

Hranila se takođe po selu, ali baza joj je bila kod mene.

Zašto je to radila ne znam. Zašto Vam to pričam.

Jednostavno moram podijeliti sa čitaocima svog teksta tu priču.

Hrane je jednostsvno bilo dosta i kod mene. Volim misliti da joj je to bilo u duši.Da je selo bilo njen nekakav Pariz.A cesta seoska magistrala.Da da dala sam joj muško ime jer je to opisivalo njenu jačinu.

Kada sam kupila stan i preselila se u grad. Jednostavno nisam je mogla ponijeti sa sobom.

Ostala je na kući u selu kod mojih roditelja.

Ali sve sam rjeđe dolazila.

Sve je rjeđe nalazila. Zašto Vam opet to pričam pitate se? I kakve veze imaju baka i moj pokojni mačak Mili…

Bila je stara mačka da istina. Ostavila je iza sebe plejadu mačića naslednika, ali nijedno nije kao ona inteligencijom.

Bila je naoko zdrava činilo mi se makar da nema nikakvih bolesti da je ništa ne boli.

Ali nije bilo tako.

Bolilo je nju.

Bolilo je jer je mislila da sam je ostavila. Napustila jednom rječju. Ali nisam.

Nikad nisam uvijek je bila u mojim mislima i sa mnom.

Jer ne mogu Vam objasniti količnu ljubavi koju sam imala prema mački.

Ali ona je osećala drugačije. Napušteno i iznevjereno. Tako je i ona mene napustila.

Nestala je samo je nestala.

Da li je umrla ne znam. Nismo pronašli njeno tijelo. Da li je otišla dalje ne znam ni to. Ali to vjerujem.

Nestala je baš negdje oko svetog Nikole. Devetnaestog decembra za moju slavu se nije pojavila.

E pa zašto Vam to sve pišem.

Jer je ostala da živi samo na mojim slikama.

To je njen pečat sudbine , a i moj.

Konkurs organizuje Lola magazin i Jaffa napolitanke.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije