Ljudski odnosinajnovijeŽivot

VANILICA U CIRKUSU: Sve vas vidi svemirska policija

Šta kažete, jahači magle, kakve godine visokog napona?!

Za film.

Natasa Lajšić Grbić

Decembarsko svođenje računa me ne zanima. To nikada ne radim. Preživjeli smo. Više nego dosta.

Od decembra volim lampice, kuvano vino i filmove. Rakiju i duge zagrljaje.

Iz kog ste vi filma? Betmena, Džemsa Bonda ili Gučijevih?

Sve mi to imamo uživo. Heroje, antiheroje, a tek vašara taštine na izvoz. Samo se niko nije sjetio da izvozi ovaj naš vašar, a svima bi bilo bolje.

Gledali ste Gučijeve?

Niste valjda od onih što neprekidno pričaju u kinu. Ljudi koji dolaze da gledaju film i pričaju bez prekida mi nikada nisu bili jasni. O nekulturi da ne pričam. I nepoštovanju ostale publike.

Renesansa primitivizma u svom punom sjaju. Svugdje, ne samo u kinima.

Nekada davno sam znala i sama ići u kino. Mislim se što da ne, uđem, sjedim u mraku i gledam film. Ionako nikada ne pričam u kinu. Znači, mogu i sama. Dok smo gledali Gučijeve progovorila sam. Jednu riječ. Sjajno.

Jer beskrajno su mi zabavni. Nijednom nisam pogledala na sat. Znam da su mišljenja opasno podijeljena. Jel car go ili nije, da li je Ridli Skot posenilio? Mator je, nije on više za ovo?

Toliko sam loših kritika pročitala, ali tačno znam šta je Ridli Skot uradio. Ooo Ridli, majstoreeee…

 Okej, volim Ridli Skota. Pristrasna sam. Zbog Dobre Godine, Blejd Ranera i još koječega. Volim i Guči, Priznajem. Nosim komade sa tako sitnim logom, da samo znalci provale Real Guči na meni. Ja ćutim. Ne nosi logo mene, nego ja njega.

 Znate, što je na vama logo veći, manje imamo tema za razgovor. JebiGa život mi dokazao.

Žmu i ja uvijek iz kina izlazimo u tišini. Svako u svojim mislima, onda idemo na pićence i razmjenu mišljenja.

Promuvali smo se po Zimzogradu, ja sam obasjana lampicama pila kuvano vino, a Žmu je mirisao ćevape. Nećemo valjda u ponoć jesti ćevape. Možemo mi, ali nećemo.

Gučijevi su akrobatski na ivici parodije, likovi su zamalo karikaturalni. Osamdesete i devedesete u punom sjaju svog ludila. Od muzike hitovi tih i svih vremena. Lejdi Gaga maestralna. Volim tu čudnu ženu. Prenaglašena u svim bojama lika. Baš kako mi se dopada. Nebrušeno, jako i efektno.

Jer nesavršenosti se ne treba plašiti dok god je kreativna.

A Džared Leto? Da nismo znali da je on, ne bismo ga prepoznali od uživljenosti u beskorisnog Paola. Al Paćino i Džeremi Ajrons su Al Paćino i Džeremi Ajrons, tačka.

Ali Adam Drajver i njegov Mauricio su tako izgledali savršeno stidljivi, povučeni i nesnalažljivi do jednom. To jest dok Patricija nije izgubila kompas, a u život im ušetala fensi plavuša.

Kostimi? Savršeni. Svi decentni, povremeno izviri kopča kaiša sa Guči znakom ili se mokasine u hodu prepoznaju.

Ali Džaredov Paolo kitnjast u jorgovan plišanom odijelu!?!!  Ludilo. No logo.

Osim Patricije. E ona se obuče u logo od glave do pete. I još pojača tašnom ako je slučajno neko slijep kod očiju, pa nije vidio da logo vrišti iz nje. Cijeli hor vrišti.

Jer nemir je u glavi. Dok vas gramzivost, strast i pohlepa ne uvuku u sebe i pojedu.

Treba nam nova definicija glamura, ovako više ne ide.

Da pojasni da se crveni karmin ne nosi samo na usnama, nego i u glavi. To je stanje uma. Doduše, prečesto moje stanje uma ima svoje stanje uma. Neke greške su kultne, ne mogu se prepraviti.

E sada dolazimo do Betmena i Bonda, Džemsa Bonda.

Ove dvije godine visokog napona donijele su previše promjena u moj život. Kada se nešto dogodi dva puta, dogodiće se i treći put, tako kažu. Za 2022. se nadam da će donijeti isključivo vrckaste promjene i spremna sam. Još malo.

Priznajem, voljela sam obojicu. Ali ne baš jednako. Bond jeste zgodan heroj, moj hrabri Danijel Kreg, spašava od zla, ali razočarao me ove godine. Eksplodirao je na kraju filma. Bukvalno.

Više volim Betmena, antiheroja po mojoj mjeri jer antiheroji nose poruku, slabosti kao ljudska bića, sopstveno viđenje svijeta i poseban šarm.

Sad ćete vi reći, pa i Betmen je eksplodirao u svom posljednjem filmu?

Nou nou, eksplodirao naizgled jeste, ali nakon te scene Betmen i KetVomen su u Firenci pili espreso na suncu. Vidio ih je Majkl Kejn zvani Alfred dok je naručivao svoj podnevni amaro.

Nikada nisam sanjala da ću ovo reći, ali smučile su mi se i bajke i savršeni prinčevi, antiheroji su nenadjebivi. I na kraju balade, sjede u Firenci na suncu i piju espreso.

Tako ćemo Žmu i ja, pravi antiheroji naših života, na italijanskom suncu piti espreso, a ja ću vama pisati dok on čita novine i gleda prolaznike. To mi je misao vodilja za 2022.

Držite mi fige.

ALWAYS BE YOURSELF UNLESS YOU CAN BE BATMAN, THEN ALWAYS BE BATMAN!

Lav ju

Chic Vanilica

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije