najnovijeSponzorisano

Svaki trenutak je dobar za odustajanje

U susret novogodišnjim intimnim inventurama.

Redakcija

Decembar i uobičajeni planetarni krešendo. Sve se ubrzava, zahuktava.

Niko nas ni ne pita da li volimo ili ne volimo praznike, doček Nove godine sa snegom ili bez njega, jer nije ni važno. Ulazimo u finiš još jedne godine života i svesno ili ne, ulazimo u period rekapitulacije svega i svačega.

Ima i onih koji tvrde da je suludo i glupo bazirati svoj jedan jedini život na običnim, iako opšteprihvaćenim konstruktima zvanim sedmice, meseci i godine, koji suštinski ne znače ništa mnogo važno za liniju života u celini.

Da je besmisleno podleći opštoj euforiji koja nas tera da pakujemo svoj jednogodišnji ili celokupni pređeni put, svu muku i radost, padove i male-velike pobede, ljubavi i razlaze, rađanja i smrti, osmehe i suze u foldere uspeha i neuspeha. Možda su u pravu.

Ali ima i nas koji volimo to popisivanje. Nas, koji u tome nalazimo nešto lekovito, pomalo katarzično, ali pre svega inspirativno, naročito ako biramo da to radimo na svoj način. Baš po svojoj meri. I da sam taj čin pretvorimo u trenutak zadovoljstva.

Trenutak kad kažemo sami sebi “ajde, da vidimo šta smo imali!”, s osmehom i nekim čudnim osećanjem gušta. Kao pomalo umorni, ali i dalje dobro raspoloženi gost u kafani kome se još ne ide kući, ali neko je proglasio fajront i pristojnost mu nalaže da poštuje pravila igre. S tim što ovaj račun pravimo sami.

Da bi smo zaista u ovom uživali ne znači da moramo staviti ružičaste naočare i krivotvoriti sopstvenu jednogodišnju istoriju. To bi bilo i suviše lako i suviše fake. A tanane duše ne mogu da uživaju ni u čemu što je lažno.

S druge strane, ne mora da bude samo teško i bolno da bi bilo istinito. Važno je da je naše, baš naše i nama važno. Ma kako malo ili nevažno nekom izgledalo. Očišćeno od projekcija i htenja okruženja, kao i svega onog što kao meru postignuća nalazimo po internetu, mrežama, televizijskim programima, usputnim susretima.

Nije to samo puka lista obavljenih ili pak neispunjenih zadataka. I ne treba da bude. Jer, ovo je trenutak da se prisetimo i svih onih malih radosti i zadovoljstava zbog kojih smo se osetili živim, uprkos svemu.

Osmeha i lica koja nam donose sunce i u mrkloj noći. Na kraju krajeva, treba možda popisati i te “mrkle noći”. Jer, eto prošle su, a mi smo i dalje tu. Ali ono što zaista ovaj momenat može učiniti posebnim je i čin odustajanja. Da, odustajanja.

Nasuprot svim onim listama i foto-robotima najboljih verzija sebe, recepata i tehnika kojima ćete (eventualno) doći do nekih kosmičkih visina ličnog uspeha – napraviti spisak onog što ne želim (više) da budem. Ili da postignem. Iako sam možda nekad mislila/mislio da hoću, želim, moram. Da mi je potrebno.

Nije ovo poziv da spustite kriterijume, pristanete na manje ili lošije, jer je tako lakše. Ili još gore, poziv za odustajanje od snova i ambicija. Ne, nikako. Ovo je samo podsećanje da damo sebi oduška. Da budemo hrabri. I da kažemo sebi: ma ja to ne mogu. Neću to. Ne želim. I ne moram. Šta god to bilo ili u nekom kontekstu značilo.

Jer hrabrost je i kad priznamo sebi svoje slabosti, nespremnosti, strahove, smotanosti. Možda će na tren to zvučati kao gubitak ili poraz. Ali, već sledećeg momenta, dolazi osećaj olakšanja. U maloj, ali sasvim dovoljnoj dozi, i slatkog i slanog ukusa. Zavisi šta ko preferira. Biram da odustajem od ustajanja u cik zore (jer tako to rade uspešni!) da bih složila dan pred sobom u listu zadatka  ili radila vežbe čuvenih fitnes instruktorki, dok mi svaki delić tela spava.

Odustajem od gladovanja, kafe bez šećera, jer znam da će  +5kg viška zauvek biti moja idealna težina. Odustajem od viđanja sa ljudima koji nikad ne pitaju kako sam, od unapređenja na poslu koje znači da nijedan vikend nije slobodan. Odustajem od ideje da sve mogu sama.

Odustajem od perefekcionizma. Odustajem…

Sipam svoje omiljeno piće. S puno koncentracije grizem i slušam kako hrska ta mala Tanana salted caramel kocka. Kakav dobar slatko-slani ukus. I kako lep momenat.I kako dobar osećaj. Skinuti sebi sebe sa grbače.

Prodisati, ispraviti se, ušuškati se. Ponovo uzeti spisak. Čoveče, od ovoliko odustajanja ostalo je toliko prostora da budem ono što jesam. Što želim i volim da budem. Ajd da vidimo šta smo imali, a šta ćemo tek imati. I biti.

Srećna Nova godina! Za naše radosti i slabosti, živeli!

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije