Ljudski odnosinajnovijePorodicaŽivot

U redu je predomisliti se 

Oduvek sam se divila ljudima koji imaju hrabrosti da svoj život promene iz korena.

Da donesu odluke koje menjaju smer njihovih života, da  donesu odluku koja se svima čini ludom, a samo njima ne. 

Piše: Zorica Đukić Redakcija

Upoznala sam prijatelja iz Sirije koji je pre nekoliko godina došao u Srbiju  i nastavio studije medicine koje je započeo. U Siriji je završio petu godinu,  u Srbiji su ga vratili na početak treće.

Kakva nepravda, složićete se sa mnom.

Svi smo čuli ili poznajemo nekoga ko studira medicinu i složićemo se da je zaista jedan od najtežih fakulteta. Pa na sve to bih dodala i nova država, novi jezik, novo okruženje.. Moj prijatelj završio je treću i četvrtu godinu i onda je odlučio da napusti medicinu.

Više nije osećao da mu to prija, nije se video više u medicini i učinio je nešto što bi malo ko uradio nakon sedam godina studiranja.

Ostavio je sve iza sebe, svoje želje i ciljeve koje su izgubile sjaj u njemu, nisu mu budile  vatru i učinio najveću pravdu prvo prema sebi, a onda i prema svim drugim ljudima.

Zamislite doktora koji vas leči, a nema ljubav prema tom pozivu? Nezamislivo je zar ne, svi bismo pobegli od takvih doktora.

Ali umesto nas, od tog poziva pobegao je on, dečko koji je izabrao drugi,  novi put, koji mu budi vatru.

Kada sam čula ovu priču osetila sam veliko sažaljenje. Zamisli da moraš da napustiš svoju zemlju, dom, prijatelje zbog ratne situacije, ali se ipak izboriš, dođeš u novo okruženje i nastaviš da juriš ka svojim ciljevima.

I onda shvatiš da to nije tvoj cilj, da  su prethodne godine lekcija koja ti je pokazala da ipak treba da ideš drugim putem. I ono što je za mene bilo najveće iznenađenje jeste smirenost i sreća dok on priča o svom novom putu, kako ga je život  naučio da se ne okreće nazad i da gleda samo napred.

Jer budućnost ima toliko toga da ponudi, za svakoga od nas, zar ne? 

Naučila sam veliku lekciju iz ovog poznanstva. Ne možemo da znamo pre ulaska u neku vezu, brak da li je ona za ceo život. Ne možemo da znamo pre upisa na fakultet da li je to naš životni poziv. Na nama je da sa punim srcem i vatrom u grudima to uradimo, jer zaista verujemo u to.

A ako se nekad predomislimo ništa nam ne znači vatra sa početka ako smo je sada izgubili i u dubini duše znamo da je nećemo nikad više vratiti. Neće nam značiti sećanje na to kako je bilo dobro, kako nam je nešto prijalo, zašto je nestalo..

Ali će nam značiti naši naredni koraci. Šta ćemo dalje? Kako ćemo reagovati na novonastalu situaciju? Da li ćemo ostati u prošlosti ili uzeti stvar u naše ruke kao moj prijatelj i pronaći novi put, koji nam budi još veću vatru?

Možda sam još uvek veoma mlada, ne znam puno toga o životu, novim počecima.. Ali znam da me više niko nikad ne može ubediti da  nije u redu predomisliti se.

Ko kaže da ne možemo da promenimo zanimanje, posao, dečka, devojku?  Ko kaže da nije u redu predomisliti se?

Verovatno onaj ko se pomirio sa činjenicom da život nikada neće biti lep, da je njegova sudbina da bude nesrećan i da treba da sedi i ćuti pomiren sa svojom situacijom.

Ja biram drugačije. Biram da je u redu predomisliti se. Biram da sa 24 godine nije strašno to što se i dalje tražim,  što tražim moje zanimanje, što me moj fakultet i ne zanima baš toliko.

Život nije kratak, baš naprotiv život je veoma dug. I zapamtite imamo sve vreme ovog sveta da učimo, grešimo, volimo, plačemo, smejemo se,  menjamo se.

Naredne godine i meseci su tu da ih mi skrojimo onako kako nama odgovara, kako mi želimo..

A i ako se desi neka nepredviđena situacija, hajde da je ne posmatramo tragično..

Hajde da je preokrenemo u našu korist i postanemo pobednici. Pobednici naše sudbine i života.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije