Lole iz komšilukanajnovijeO životu

Onolike knjige, desetke, i šta, ništa! Ceo dan buljiš u taj kompjuter!

Za šta si se školovala? Onolike knjige, desetke, i šta, ništa! Ceo dan buljiš u taj kompjuter!
– U redu je, mama. Ja sam zadovoljna.

Piše: Srbijanka Stanković

Foto: Pexels.com

– Ma šta radiš od kuće, gde to ima? – svake godine na slavi kod tetke familija se sablažnjavala. – A to, IT, Iti, ajti, kako ga već zovete, je l’ znači da ti po ceo dan nešto kao programiraš? Lepa para, a? Lepa…

Kako objasniti narodu balkanskom da nije svaki posao koji se od kuće radi programiranje u kodovima i plata od 3.000 evra? Ivana se prvo lomila i presavijala da objasni fraze kao što su „SEO“, „marketing“, „društvene mreže“, „sadržaj“, ali njima kao da je sve to samo prolazilo kroz uši. Pitanja su uvek bila ista: je l’ programiraš, kol’ka ti je plata, a posao u struci, ništa, a?

Nije mogla da se odbrani od tog talasa, jer su u njemu bili i vreli pogled njene majke i nezainteresovano očevo lice. Znala je da njima najteže pada što ne radi u školi kao profesorka, „za šta se i školovala“, kako su umeli da kažu. Jednom mesečno bi majka obavezno morala da „iskukumavči nad njenom sudbinom“:  Onolike knjige, desetke, i šta, ništa! Ceo dan buljiš u taj kompjuter!

– U redu je, mama. Ja sam zadovoljna.

Ovom se rečenicom otvarala lavina roditeljskog nezadovoljstva, tuge i svebalkanske patnje! Pošto su ta dugometražna predavanja trajala i trajala i trajala – Ivana je odlučila da ubuduće na svaki pomen računara i njenog zdravlja oćuti.

Sad svi rade od kuće pored kompjutera

Radila je već tri godine za jednu marketinšku agenciju i zarađivala dovoljno da ne mora nikome ništa da traži, niti da se pravda. Dok su drugarice kupovale markiranu garderobu ili bebi odeću, njena su interesovanja bila drugačija. Pogotovo sad kad su svi prešli na rad od kuće i kad je nedeljama planirala kako da uredi kućnu kancelariju.

Kancelarijska stolica, dobar miš, moderni i kvalitetni monitori – čitala je satima o kompjuterskoj opremi i tražila onaj računar koji neće “previše da joj umori oči”, kako je znala da kaže majka.

– Sad svi kao rade od kuće. Hm… – smišljala je majka nešto – Videli od tebe! Ha! Hoćeš sad da kupiš novi kompjuter? Al’ neki dobar!

Kako bi mogla njoj da objasni uopšte šta je to LCD ekran sa pozadinskim osvetljenjem, nativnim kontrastom i horizontalnim uglom gledanja od 178°? Pokušala je sa nečim jednostavnim kao što je veličina ekrana i rezolucija. Majka bi samo odmahnula glavom i rekla kako se ne razume “u tu tehniku”, ali savršeno ume da neguje cveće. Zbog toga je rešila da “oplemeni” Ivanin radni prostor jednom biljkom.

Čitala na telefonu, privlači pare.

biljka-kompjuter-radni-sto-rad-od-kuće

Foto: Pexels.com

Otkud istoričarka u marketingu?

Ivana je verovala da u svakoj familiji postoji ta jedna crna ovca koja nikome ne pravi probleme, ali koju niko živ ne shvata – i zbog toga je redovno na porodičnom dnevnom redu ogovaranja. Ako je to tačno, ona je definitivno bila crna ovca u svojoj svetoj lozi Marinkovića.

Nikome nije bilo jasno kako je svakog vikenda na nekoj planini, zašto pola dana provodi na terasi uz knjigu ili šeta gradom. Kako je od onako dobrog deteta i odličnog studenta “spala” na posao od kuće. Pa kad će i gde će da upozna nekog (bilo kog pristojnog!) i da se uda! E, da bar radi lepo kao nastavnica u školi. Šta mu je to iti-ajti-marketing? Gde li je naučila?

Sve je zanimao njen život, a niko nije razumeo čime se zapravo bavi i da l’ stvarno nema ništa od prosvete?!

Sa druge strane, tamo gde je očekivala podršku – od prijateljica i mlađih sestara – podrška je izostajala. Nije joj trebalo puno da shvati da su i njene drugarice neka moderna, da ne kaže, ažurirana verzija njene familije. Kao nisu malograđanke, kao imaju široka shvatanja, pa tek izleti iz njih neki pomalo nakrivo posađen stav.

– Kad već radiš za te programere, što bar ne radiš kao oni, 9-10 sati, da napumpaš platu malo?

– Pa onda bismo nas dve pile kafu jednom u tri meseca, a ne svaki treći četvrti dan. – rekla je mirno. – Moje vreme nema cenu.

– A zamisli da radiš u školi! Tri časa i ćao! Pa vikendi, raspusti, iha! Gde bi nam bio kraj!

Iako su svi mislili da joj je žao godina studiranja na Filozofskom fakultetu i diplome profesorke istorije, Ivana je odavno prestala da “žali” za državnom službom i prosvetom. Prvo je mislila, kao što je tetka Brana znala da procedi podsmešljivo kroz zube da je rad u školi za nju “kiselo grožđe, kiselo”. Posle joj je bilo jasno da ona nikad nije ni želela da podučava decu.

Tražila je posao dve godine, volontirala i uključivala se u raznorazne projekte za koje je bila mizerno plaćena. A onda, kad je tri godine mlađa rođaka sa stomakom do zuba pogledala sažaljivo i rekla: “Što se ne udaš i ne rodiš dete kad već ne možeš da se zaposliš?!” – znala je da mora da promeni nešto u svom životu.

Upisala je jedan online kurs, pa drugi, pa treći… Izašla je iz struke.

Kako možeš da ne radiš u struci?

Struka! Užasavala se te reči. Stezala ju je kao veliki svileni gajtan iz predmeta Istorija Osmanskog carstva i podjednako mučna osmica u indeksu. Bila je jedina studentkinja koja je položila taj ispit u prethodna tri roka i po hodnicima Filozofskog šaputali su njeno ime. Ivana Marinković, lujka što plače zbog osmice.

Bio je to jedini put da se rasplakala dok je studirala. Govorili su da je štreberka, razmažena, nabeđena, da je nezdravo to da imaš samo desetke. Malo su i likovali zbog te “mrlje”. Njoj nije bio uspeh što je jedina od 140 studenata na godini položila ispit. Ne posle perfektno tačnih odgovora na sva tri ispitna pitanja i profesorove rečenice: “Evo, koleginice, da naučite da se nosite sa porazima u životu. Kao Osmanlije! Osmica.”

Struka! Struka su bili dopola školovani kustosi u lokalnom muzeju, nastavnice istorije koje su jedva završile fakultet i hvalile se kako “imaju đaka na republičkom takmičenju”, a pola odeljenja im ne zna kad je počeo Prvi svetski rat.

Više je volela svoj marketing i računare.

– A to, IT, Iti, ajti, kako ga već zovete, je l’ znači da ti po ceo dan nešto kao programiraš? Lepa para, a? Lepa…

– Nemaš pojma koliko lepa, tetka!

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije