Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestŽivot

Precizan mehanizam po kojem funkcioniše veza sa narcisom

Narcis je reč koja se u svakodnevnom jeziku koristi olako:

Čim se neko pravi važan, često se ogleda u ogledalu, priča puno o sebi, mi kažemo : To je narcis.

Piše: Simonida Dević Redakcija

U stvarnosti (i stručnoj literaturi), Narcis je osoba koja ima Narcisoidni poremećaj ličnosti (NPD).
Ovde je svesno izbegnuta sintagma ’’osoba koja pati od _________’’, jer se od ovog poremećaja ne napati njen nosilac – već okolina.

Zamislite ogromnu divlju životinju, ranjenu. Ne zna gde ni kako je ranjena, a ni kako sebi da pomogne. Zna samo da je mnogo boli i da joj je potrebno da riče i panično trči. Narcisoidna ličnost je ranjena ličnost, ali za razliku od pomenute životinje koja je svoje ogromne rane svesna, narcisoidna ličnost – nije.

Glavna osobina narcisa je naime potpuni izostanak samosvesti, izostanak sposobnosti da se pogled okrene ka unutra, da se tamo nađu odgovornost/krivica/sram, ili pak – pohvala/uteha. Za sve te stvari, narcis gleda – spolja.

Pošto su samosvest i empatija (odnosno – svest o sopstvenim i svest o tuđim emocijama) u tesnoj uzročnoj vezi, jasno je da, ako kod narcisoidne ličnosti izostaje samosvest – izostaje i empatija.
Iz ove jednačine : Duševna rana + potreba za lekom od spolja + nedostatak empatije; proističe osoba koja beskrupulozno manipuliše ljudima da bi nahranila svoj krhki ego.

Koliko daleko u toj potrebi (i zaslepljenošću njome) jedan narcis ide, najbolje se vidi kada se on nađe u onome što samo prividno, samo u početku i samo sa strane, deluje kao – ljubavni odnos. Eksperti iz ove oblasti ističu da odnos sa narcisom funckioniše kao precizan mehanizam u kojem sve ima svoje ime i tajming, da, tačnije –
Veza sa narcisom ima tri (+1) jasne faze:

1. Love-bombing

Ni za šta izraz Previše dobro da bi bilo istinito (ili onaj too much too soon), nije prikladniji nego za ono što se dešava u prvih par meseci zabavljanja sa narcisom.
U pitanju je ono o čemu mašta svaka žena odrasla na Dizniju i Holivudskim ljubićima:
Jedan pogled/jedan susret/jedan dejt sa šarmantnim strancem, i već sutra se budiš sa cvećem, skupim poklonima, pozivima na grandiozne dejtove, dugačke i redovne poruke, prelepe reči i obećanja, izraze kao npr: Ovo nema u svakom veku da se poklopi.. Ni sa kim nisam osetio ovakvu povezanost kao sa tobom..

Dok si trepnula, već pakuješ kofere za egzotično putovanje, deliš svoje najintimnije strahove i planove za budućnost, spajate prijatelje, upoznaješ mu porodicu, uzimate psa zajedno, govorite o srodnosti duša.

Sve je tako brzo, strastveno, filmski, glasno, šljokičavo, bombastično, instagramično….
I lažno.

Love-bombing je ništa do tehnike kojom narcis žuri da zaljubi žrtvu u sebe, pre nego li iz njegove porcelanske maske iscuri trulež. Bučno je obasipa velikim gestovima kako bi nadglasao njen potencijalni unutrašnji alarm.

Ušunjava se u svaki apsekt njenog života, kako bi je vezao jače za sebe i time kasniji odlazak iz odnosa otežao.
Ljudi ostaju u nezdravim odnosima decenijama, jer su navučeni upravo na ovih prelepih par meseci sa početka, kao i nadu da to može da se povrati.

Ova izrežirana magija nije realni prikaz ni osobe ni odnosa, već samo priprema terena za nasilje (uspostavlja se poverenje, lažira se bliskost, skupljaju se važni podaci o žrtvi, njenim
slabostima..), a to nasilje stupa na scenu čim se žrtva upeca i spusti gard – baš kao što su Trojanci spustili svoj, kad su kao dar od Grka prihvatili prelepog drvenog konja.

Tada su iz konja izašli lukavi Grci, sve pijane i usnule Trojance poklali, te oteli Troju. A kada od narcisa prihvatiš Trojanskog konja i raznežena spustiš gard, baš tada
nastupa druga faza – devaluation.

Foto: Canva

2. Devaluation

Da bismo razumeli kako funckioniše faza devaluacije, moramo da razumemo pojam Kognitivna disonanca. Kognitivna disonanca podrazumeva raskorak između dve ideje, njihovu međusobnu protivrečnost. Pošto, suprotno od toga, ljudi teže kognitivnom skladu (tome da sve ideje koje nose budu međusobno usklađene), oni često pribegavaju – samoobmanama, kako bi gurnuli pod tepih jednu od dve protivrečne realnosti.

Na primer: Volim da jedem meso, ali lekar mi je rekao da ne smem da ga jedem.
Sad imam dve suprotne ideje: 1) volim meso 2) ne smem da ga jedem

Pošto mi ovo u glavi pravi konfuziju, ja sebe krećem da samoobmanjujem kako ja zapravo ne volim meso, nikada i nisam – tada mi lakše pada to što ne smem da ga jedem, i tada u glavi više nemam nesklad.

Slagala sam sebe radi komfora, od dve protivrečne realnosti, onu neprijatniju sam potisnula.
E, baš ovako treba razumeti raskorak između prve i druge faze odnosa sa narcisom, ali i jedan od razloga iz kojeg žrtva ostaje u odnosu i pored svega :

U prvoj fazi (Love-bombing), imamo cveće i proleće, ljubav vanvremensku i filmsku.

U drugoj fazi (devaluation), imamo sve kontra – nasilje u svakom obliku, zanemarivanja, prevare, afere.

Dakle, imamo dve suprotne realnosti, imamo nesklad, imamo kognitivnu disonancu.
A gde je kognitivna disonanca – tu je i samoobmana :
’’Da, vara me, ali kupio mi je kola….’’,
’’Da, udari me ponekad, ali uplatio nam je put u Majami…’’,
’’Da, viče stalno na mene, ali obećao mi je da će se promeniti…’’

Fokus se naravno, a uz suptilnu pomoć narcisa i mrvica one nekadašnje bajke, okreće ka ovom lepšem delu priče, a prvi odlazi pod tepih. Kako kažu u odličnoj sariji Maid (2021): ’’Neki ljudi moraju da lažu sebe da bi preživeli’’ – nazvati stvari pravim imenom znači spoznati preživljene traume, i ove nove ali i one stare iz detinjstva koje su nas i učinile podložnim ovakvim odnosima, stare rane kojima se nismo bavili na vreme pa su se na njih ove nove savršeno nadovezale.

To sve je ogroman i bolan proces, a mnogo lakše rešenje nam je tu, odmah ispred nosa -samo treba zažmureti još jednom… I tako svaki put.

Ova napred-nazad, toplo-hladno, ljubav-nasilje šema, u jednom se momentu pohaba, istroši. Iščeznu i obrisi nekadašnje magije, svađe se uspostave kao nova normala, a krucijalno oduševljavanje koje je žrtva pokazivala u početku i time hranila krhki ego narcisa – nestane. Narcissistic supply je presušio i tada nastupa – discard.

3. Discard

Na engleskom, to discard something, znači baciti nešto nakon upotrebe, uglavnom – smeće.
Baš tako i narcis tretira svoju žrtvu nakon što iz nje iscedio sve željeno – kao praznu ljušturu/ambalažu za baciti.

Rečima Dr Ramani, kliničke psihološkinje specijalizovane za NPD :
’’They’ll treat you like a desposable cup: They’ll use you and throw you away.’’

Kao što je Love-bombing faza u kojoj narcis svoju žrtvu penje na tron, tako je i Discard faza u kojoj je sa njega baca u blato. Time po poslednji put sebi iz odnosa izvlači uzbuđenje, ali i demonstrira svoju nadmoć : Žrtva za njega nikada nije bila osoba već figurica u šahu; On nikad nije bio zaljubljen u nju već u sebe u njenim očima; Nikada nije bio u odnosu sa ljudskim bićem već sa kulom od peska koju je sam sagradio, sam i srušio.

Ceo odnos je bio samo projekat – pravio se i negovao rezervoar za prekopotrebni boost ega, čim se rezervoar ispraznio – narcis pakuje kofere i bez muke odlazi, kao da je sve bilo laž…. I jeste.

Narcisi su, dakle, gladni spektakla, fešte, uzbuđenja, a to sve u zdravim odnosima bledi posle nekog vremena te ustupa mesto pravoj bliskosti, a za šta narcis nije sposoban. Njegov kapacitet ovde biva istrošen i on odatle nije kadar da ide dalje/dublje u odnos, i zato traži novu žrtvu ili ponavljanje celog ciklusa sa starom.

Upravo se na to i odnosi hoovering koji je, uslovno rečeno – četvrta faza.

4. Hoovering

Od engleskog to hoover (usisati), hoovering predstavlja fazu u kojoj ceo program biva restartovan tj. započet ispočetka. Naime, ovde narcis pokušava da svoju žrtvu usisa nazad pod okrilje sada već uvežbanog sistema. Radi toga, sve što protivreči lažnoj slici ljubavi koja se ovde (ponovo) potura – prevare, afere, nasilje i zanemarivanje, predstavlja se kao izuzetak od pravila/momenat slabosti/ekces, kao zajednička greška na kojoj će obnovljeni par raditi u budućnosti.

Narcis se iskupljuje putem velikih gestova (obećanja, pokloni i
putovanja..), koristi dakle iste strategije kao u Love-bombing fazi (i sa istim ciljem) – Hoovering je Love-bombing koji se dešava po drugi put, čime veza sa narcisom obrće (i započinje ponovo) pun krug.

Ova faza se ne dešava uvek – nekada je do kraja 3. faze narcis zaista iscedio svoju žrtvu te je zaista i otišao; ili se pak žrtva otreznila i edukovala o pravom imenu onoga što se dešava, te pokušaju da bude uvučena u isti krug, ovaj put odoleva.

Kada hoovering uspe, kada mu žrtva podlegne, to najčešće dolazi iz toga što je ona odrasla u porodici u kojoj su roditelji jedno drugome ili/i detetu, naizmenično davali nasilje i ljubav, te dete uči da ta dva i idu zajedno, i da su bliski odnosi jedan veliki Slot machine u kojem moraš da izgubiš bezbroj puta da bi taj jedan put, valjda, dobio.

Dete taj model odnosa usvaja, nosi i ponavlja kroz život i partnerske odnose. Upravo na takav odnos ukazuje termin Trauma bond – teror emocionalne nekonzistetnosti se brka sa ljubavnim
uzbuđenjem, a nasilje se prihvata kao realna cena za privide ljubavi, podsetnike na to kako nam je nekada bilo i nadu da može opet tako…samo ako, evo, ovo pregrmim, istrpim, oprostim…

Ovime termin cycle of abuse dobija svoj pun smisao.
Ko je kriv?

Ne zaslužuju prošle žrtve narcisa podmeh, već sve potencijalne buduće – edukaciju. Svako biće naime želi pažnju, brigu, ljubav; ali problem nastaje kada osoba spremna da tom ranjivom ljudskom potrebom manipuliše, nađe osobu koja nije naučena šta su granice, šta je samoočuvanje i zašto treba slušati svoj instikt.

Nije dakle kriv (samo) pojedinac-žrtva, jer se nije na vreme bavio svojim slabostima, već i društvena struktura, koja ne samo da ne preventira ove šablone, već ume da im i, šta više, doprinese:
Obrazovni sistem, u kojem deca uče šta je morsko prase a ne i šta je pristanak, uče da obrađuju šper-ploču a ne i sopstvene emocije; Porodični sistem, u kojem se seks i veze tretiraju kao tabu teme o kojima se zato ne priča, što ne eliminiše prirodnu radoznalost dece i mladih, već samo mogućnost da oni u neminovnom svetu odraslih budu bezbedni; Kulturni sistem, koji kuje gvožđe dok je vruće – devojčice se uče da budu bezgranične empate (tolerantne, fine, pomirljive, darežljive) čime su regrutovane za buduće žrtve; dečaci se uče da budu arogantni otimači (nepoštovanje, navalentnost, instrumentalizacija ljudi… – podstiču se kao samopouzdanje, preduzimljivost, upornost; pa tako kasniji Love-bomber postane samouverena Alfa muškarčina), čime su regrutovani za buduće narcise.

Ovde vidimo da su narcis-žrtva komplementarne uloge, te da NPD, iako klasifikovan kao poremećaj ličnosti,
u mnogome je i – poremećaj društva.

Love-bombing, Devalue, Discard, Hoover

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije