Ljudski odnosinajnovijeNaslovna vijestPorodicaŽivot

#nisamprijavila nasilnika, a upoznali smo se u biblioteci

Kažu – same ste krive jer birate opasne momke. Kažu – nasilnike sigurno niste upoznale u biblioteci.

Redakcija

noizz.rs

Ja sam svog muža prvi put videla u biblioteci. Odmah mi se svideo.

Upoznali smo se malo kasnije istog dana, u hodniku fakulteta dok smo čekali početak prijemnog ispita. Načitan, obrazovan, vrcav. Upisali smo isti smer studija. Posle mesec dana smo se smuvali. Pet godina kasnije smo se venčali i dobili dete.

Trinaest godina posle toga ja ga #nisamprijavila

jer:

1. Nisam se setila (kad ti je život ugrožen svest ti je sužena)

2. Kad sam se setila sve je već bilo gotovo pa zašto da ga prijavljujem (mislila sam da ću tako brže zaboraviti. nisam.)

3. Nisam imala poverenja u policiju niti bilo koju državnu instituciju (nemam ni sada)

4. Rešiću ja to sama (rešila sam, ali nije trebalo sama)

5. Ne rešava policija probleme u odnosima između dvoje ljudi (kada je “odnošenje” prema jednoj od osoba u odnosu protivzakonito onda rešava)

6. Ko me jebe što ga nisam ostavila kad je prvi put digao glas na mene, zašto sam čekala da dođe do fizičkog nasilja (nisam ja bila ni kriva ni odgovorna, iako sam mislila da jesam)

8. On je bolestan čovek kome treba pomoć (prvo se pobrini za sebe, pa tek onda za druge, pogotovo ako ti ugrožavaju zdravlje ili život)

9. Ja sam saučesnica jer sam dozvolila da dođe do eskalacije (nisam)

10. Zar da dete gleda kako mu oca odvodi policija (pošalji dete negde)

Ovo je deset mogućih razloga zašto nisam prijavila supruga za fizički napad. Mogla bih da napišem još barem tri puta po deset.

Još jedan je svakako pitanje kojim me je dočekala moja doktorka, fizijatar, koja me zna godinama i kod koje sam otišla jutro posle napada zbog bola u vratu koji mi se spuštao u polu-oduzetu levu ruku.

“Ali zašto te je napao? Sigurno si nešto uradila da ga izazoveš, nisi ni ti mnogo slatka.”

Kažu – izazvala si ga. Kažu – nisi slatka.

A niko ne kaže da ne moraš da budeš slatka. Da ne postoje uslovi koje treba da ispuniš da te rođeni muž ne bi tukao. Da ti ne bi pretio da će te zaklati ili baciti kroz terasu.

Da ne bi urlao da si kurva i ološ dok mu je lice udaljeno 2 centimetra od tvog tako da te sa svakom rečju prskaju kapljice njegove pljuvačke.

I ako nisi slatka opet nisi kriva. I ako nisi slatka opet treba da prijaviš.

Moja doktorka me je pregledala. Dijagnoza je bila povreda tetiva i ligamenata vrata. Narednih deset dana odlazila sam kod nje na fizikalnu terapiju. Možda da me je ona pitala da li sam prijavila. Da mi je rekla imaš telesne povrede. Doživotno ćeš imati problema sa vratom. Možda bih ga prijavila.

Možda da sam dobila batine. Da sam imala modrice. Da sam krvarila. Možda bih ga prijavila.

Nisam dobila batine. Samo mi je držao glavu i drmusao je, urlajući. Bio je potpuno izvan sebe. Bila je duboka noć, a dete nam je spavalo u susednoj sobi.

Nikada pre toga me, tokom čestih napada besa, nije ni takao. Ovo je bio prvi put. Držao je moju glavu obema rukama, a ja sam bila paralisana. Pomislila sam bože valjda me neće ubiti. I još ako pokušam da se otmem grozno će me povrediti.

Delovalo mi je najpametnije da se pravim da nisam tu. On je izgledao kao da je zaboravio na mene. Moja glava bila je u njegovim rukama, pljuvačka je prskala, a to što je govorio nije imalo nikakvog smisla. Ne znam koliko je sve trajalo.

Vreme se usporavalo dok se nije zaustavilo i dok me potpuno nije ispunila jedna jedina misao. Ako ostanemo zajedno on će me ubiti. To je bilo jedino u šta sam bila sigurna. Ako ostanemo zajedno on će me ubiti.

Iznenada me je odgurnuo tako da mi je glava odletela u nazad i čula sam jedno zabrinjavajuće glasno “krc”. Bol, kao i sve ostale fizičke senzacije dopirao je iz velike daljine. Pomislila sam da mi je sigurno polomio vrat i da ću izgubiti svest i srušiti se i svetla će se ugasiti.

Kad se to nije dogodilo pomislila sam da sam veoma, veoma srećna što sam preživela. I da je ovo poslednja noć koju ću provesti pod istim krovom sa njim. Jer ovo ne sme da se ponovi. Ja želim da živim. Obrisala sam nevidljive kapljice njegove pljuvačke s lica.

Ne sećam se ostatka noći. Spavali smo u istom krevetu. Jer gde ću sa detetom u sred noći? Koga da zovem? Zašto da pravim dramu? Šta ako se ponovo razbesni?

Ujutru sam mu rekla da mora da ide.

Otišao je.

Promenila sam bravu.

Ispričala sam svim drugaricama.

One su ispričale svojim muževima.

Svi su nastavili da se druže sa njim.

Ja sam išla na fizikalnu terapiju i nosila kragnu kad me baš mnogo zaboli vrat.

Niko mi nije rekao PRIJAVI GA.

Da jesu ne znam šta bi bilo. Možda bih ga prijavila. Ali verovatno ne bih. Bilo mi ga je ŽAO.

Kažu – važno je da se završilo. Kažu – daleko mu lepa kuća.

Ali niko ne kaže kako se živi posle toga. I danas, sedam godina kasnije i dalje učim.

Da su mi roditelji tada bili živi sve bi bilo drugačije. Tako volim da mislim. Nismo nikada pričali o nasilju u porodici. Ali ono što su mi oboje mnogo puta rekli na sasvim drugu temu – to mi je spasilo život. I razum.

Rekli su – najvažnije je da imaš svoj dinar. Rekli su – žena mora da radi i zarađuje. Nisu mi rekli zašto.

Saznala sam.

Kao da su bili uz mene kad sam stavila na papir svoje prihode i rashode i sa olakšanjem shvatila da zarađujem dovoljno da dete i ja normalno živimo. Da sam nezavisna. Da sam slobodna.

#nisamprijavila jer je on bio moja jedina porodica.

Jer nisam umela da budem nelojalna.

Jer bih gestom koji nosi toliki antagonizam priznala koliki je bio njegov antagonizam prema meni.

Ne znam zašto #nisamprijavila

Kad se osećam loše jer mi se čini da nisam dovoljno uradila kažem sebi – važno je da si otišla. Važno je da više ne moraš ni da mu se javiš na ulici. Važno je da imaš svoj dinar.

Ali nisam važna samo ja. Trebalo je da prijavim zbog svih žena koje trpe nasilje. Zbog svih devojčica koje to gledaju. Zbog svih nasilnika koji se osećaju komotno.

Da su hiljade nas koje pišu pod #nisamprijavila ipak prijavile, ovo bi bio potpuno dugačiji svet.

Ali istina je i obrnuto.

U nekom sasvim drugačijem svetu hiljade nas bi ih sigurno prijavilo.

Preuzeto sa: noizz.rs

 

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije