mama-beba-ruke
MedicinanajnovijeRadoznala Lola

Šta se dešava u ženinom mozgu nakon porođaja

Od ushićenja i vezanosti do anksioznosti i depresije, ponašanje mlade majke počiva na biohemijskim procesima u mozgu i telu.

Priredila: Srbijanka Stanković

Foto: Pexels.com

Kada žena postane majka to je kao kada u svom domu otkrijete postojanje još jedne neobične sobe o čijem postojanju ništa niste znali. Ljudi su skloni da materinstvo opisuju jednostavnom izjavom: “Sve se menja”.

U ovom tekstu ćemo rasvetliti mehanizam emotivnih promena nakon što žena na svet donese porod. Jedne su pozitivne, uzbudljive i poželjne. Druge mogu biti krajnje neprijatne pa i opasne po majku i dete.

Važno je znati da tokom postporođajnog doba žena ne vlada svojim emocijama. Njene smene raspoloženja, plačljivost i svadljivost nisu posledica njenog lošeg karaktera već bure hormona koji su je preplavili. Umor i broj obaveza samo “dolivaju ulje na vatru”, ali ni izbliza nisu tako važni za opšte stanje žene koja je skoro rodila.

Neurološka priroda promena

Nakon dugog niza godina ispitivanja, naučnici su tek  nedavno uspeli da povežu način na koji se novopečene majke ponašaju sa onim što se dešava u delovima mozga koji se nazivaju prefrontalni korteks, srednji mozak, parijetalni režnjevi i drudge.

Na osnovnom nivou, ove promene, do kojih dolazi usled poplave hormona tokom trudnoće i odmah nakon porođaja, pomažu stvaranju povezanosti majke i bebe.

Ovo je biološki opravdan mehanizam koji osigurava preživljavanje novorođenčeta. Drugim rečima, ovaj tzv. materinski instinkt bezmerne ljubavi, ponosa, zaštitničkog stava i neprekidne brige, počinje hemijskom reakcijom u mozgu žene.

Foto: Joshua Reddekopp / Unsplash

Nakon porođaja dolazi do promene u različitim delovima ženskog mozga koji su uključeni u regulisanje emocija, zaduženi za empatiju ali i  za ono što zovemo materinski instinkt.

Kod ljudi i životinja postoji nekontrolisana želja za zaštitom poroda.Iako ima nekoliko povezanih regija mozga koje su odgovorne za majčino ponašanje i raspoloženje, naučnike najviše privlači grupa neurona nalik bademu poznata kao amigdala, koji pomaže u obradi pamćenja i izaziva emocionalne reakcije poput straha, anksioznosti i agresije.

Normalno je da u nedeljama i mesecima nakon porođaja amigdala raste. Naučnici veruju da je ovaj rast povezan sa ponašanjem majke. Osnažena amigdala ženu čini hipersenzitivnom na potrebe njene bebe.

Za to vreme, mešavina hormona koji nalaze više receptora u proširenoj amigdali pomažu kreiranju povratne sprege kako bi motivisali majčino ponašanje.

Mnogi roditelji opisuju svoje stanje nakon susreta sa bebom kao vrlo slično stanju kada se zaljubljujemo.Na nivou moždane aktivnosti dešavaju promene  vrlo slične onim kao u prvim mesecima romantične ljubavi među partnerima. Zato bebe tako dobro mirišu svojim roditeljima.

Najveće promene u mozgu majke događaju se sa prvim detetom, mada nije jasno da li se majčin mozak ikada vraća na ono što je bilo pre porođaja, tvrde neurolozi. Pa ipak, promene u mozgu nisu ograničene samo na nove majke. One se dešavaju uoči i nakon svakog porođaja.

Oksitocin – materinski hormon

Poznat je kao hormon koji se izlučuje kada se grlimo, mazimo, kada majka doji ili samo gleda svoje dete.Oksitocin je materinski hormon i hormon ljubavi. Proizvodi ga hipofiza. U organizmu ima brojne važne funkcije.

Ženama je posebno važan oksitocin. Tokom porođaja on podstiče kontrakcije mišića neophodne za rađanje. Ovaj hormon pomaže opuštanje, snižava krvni pritisak i omogućava izgradnju društvenih i porodičnih veza i poverenja.

Nivo hormona oksitocina u majčinskom organizmu je odgovoran za povezivanje majke i novorođenčeta. On se dramatično povećava tokom trudnoće i nakon porođaja. Što je majka više uključena u brigu o detetu to se veća količina oksitocina izlučuje u njenom mozgu.

Dovoljno je da majka posmatra bebu, da čuje njeno gukanje ili plač pa da se mehanizam pokrene.

Smatra se da su majke koje doje osetljivije na plač bebe. Poznat je fenomen curenja mleka i kada ne dojite. Na primer, majka je izašla iz kuće. Dovoljno je samo da pomisli da treba podojiti bebu pa da mleko poteče. Za ovo je opet odgovoran hormon oksitocin. Naime, kada beba dodirne dojku, luči se oksitocin koji izaziva kontrakcije mlečnih žlezda koje istiskuju mleko kako bi se podojila beba.

Sama pomisao na taj čin u mozgu i telu žene pokreće mehanizam.

Da li roditeljstvo menja muški mozak

Umesto hemijskih promena kod žene, roditeljski mozak muškarca podržava socio-kognitivna mreža koja se razvija u mozgu oba pola kasnije u životu. Hormoni majku automatski pripremaju za materinstvo.

Žena i pre materinstva poseduje “nacrt” materinskog instinkta. Ovo je možda zaista tajni prostor u mozgu koji čeka da se aktivira. Evolucija je kod muškaraca stvorila druge mehanizme prilagođavanja roditeljskoj ulozi. Drugim rečima, čin jednostavne nege bebe stvara nove neuronske puteve – neotkrivene sobe u roditeljskom mozgu.

Jednostavno, očevi svakodnevnom brigom o bebi “vežbaju“ roditeljske emocije. Očevi presvlačenjem bebe grade povezanost sa novorođenčetom. Kada beba dođe u kuću svaka pomoć je dobrodošla. Kako bi pokrenuli mehanizme promene i  izgradili povezanost, potrebno je da očevi što više učestvuju u brizi o bebi.

Menjanje pelena kod beba je jednostavan zadatak koji svaki otac može obaviti besprekorno. Pritom, partneru pruža priliku da se bavi novorođenčetom i tako pokrene mehanizme emotivnog povezivanja.

Učešće oca u deljenju obaveza vrlo je blagotvorno i za majku. Ne samo što je oslobađa dela zadataka i pruža joj priliku za neophodan odmor već ima i emotivnu vrednost. Ovaj vid zajedničke brige o porodu donekle čuva i emotivnu stabilnost majke pomažući joj da se lakše izbori sa burnim promenama koje njeno telo i nervni sistem doživljavaju.

Šta je to postporođajni “baby blues”?

Iako se rođenje deteta vezuje samo za pozitivna osećanja, ono može izazvati i nešto neželjeno – depresiju. Čak 85% žena u prvim nedeljama i mesecima nakon porođaja doživljava fenomen zvani “baby blues”. Ovaj termin opisuje psihičko stanje porodilje kod koje se smenjuju osećaji radosti, sreće i egzaltiranosti pa zatim tuga, strah suze.

Za ovo su krivi hormone. ali i neispavanost, fizički bolne posledice porođaja, naduvene i bolne grudi. Ovo stanje se prevazilazi uključivanjem porodice za pomoć, pre svega partnera, više odmora, uzimanje malo vremana samo za sebe. Baby blues obično počinje 2-3 dana nakon porođaja i može trajati do 2 nedelje.

Međutim, neke majke doživljavaju mnogo ozbiljnije, dugotrajnije psihičke poremećaje poznate kao postporođajna depresija.

Simptomi postporođajne depresije

Mnogi naučnici veruju da je mapiranje mozga žena koje tek što su rodile ključ razumevanja jednog neprijatnog i opasnog psihičkog stanja sa kojim se suočavaju mnoge nove majke nakon porođaja.

Svaka šesta žena pati od postporođajne depresije, a čak i više njih razvije neki oblik opsesivno kompulzivnog ponašanja kao što je nekontrolisano pranje ruku, učestalo proveravanje da li beba diše i slično.

Foto: Sara Nicole Garavuso / Shutterstock

Simptomi se obično razvijaju u prvih nekoliko nedelja nakon porođaja mada mogu početi i ranije – tokom trudnoće ali i kasnije do godinu dana nakon porođaja.

U članku na sajtu Klinike Mayp, nabrojani su sledeći simptomi postporođajne depresije:

  • Depresivno raspoloženje i drastične promene raspoloženja
  • Intenzivno plakanje
  • Teškoće u povezivanju sa bebom
  • Povlačenje od porodice i prijatelja
  • Gubitak apetita ili prejedanje
  • Nesanica ili preterano spavanje
  • Prekomeran umor i gubitak energije
  • Nezainteresovanost za uživanje u aktivnostima koje ste voleli
  • Intenzivna iritabilnost i ljutnja
  • Strah da niste dobra majka
  • Osećaj beznađa

Važno je znati da postporođajna depresija nije mana karaktera ili slabost majke.

Ukoliko se pojave simptomi potrebno je hitno reagovati. Odgovarajućom terapijom može se upravljati simptomima i pomoći majci da uspostavi normalnu vezu sa bebom.

Majke obično negiraju ili ne prepoznaju problem. Zato je na porodici da odmah odreaguje. Ukoliko se sumnja na depresiju posle porođaja, lekar je jedina osoba koja porodilji zaista može pomoći.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije