najnovijePorodicaRadoznala LolaŽivot

Koji je to normalan način odgajanja ljudskog mladunčeta?

Moguće je da su sve greške koje činimo u vaspitanju svoje dece naslage vekova pogrešnih saveta psihologa, lekara, sveštenika i vračeva.

Redakcija

detinjarije.com

Foto: detinjarije.com

Neki se žale što deca dolaze na svet bez uputstva za upotrebu ili što nisu potrebne studije i diplome da bi neko postao roditelj. Iza takvih, naizgled duhovitih doskočica leži opasno verovanje da se dete ne može pravilno odgajati ukoliko se ne slede saveti dežurnog struč­njaka.

Zapravo, roditelji to uglavnom rade prilično dobro, kao što su i radili milionima godina. Većina grešaka koje se dogode nisu potekle od njih, već od prethodnih stručnjaka. Lekari su ti koji su pre sto godina preporučili da se beba doji deset minuta na svaka četiri sata, što je dovelo do gotovo potpune propasti laktacije.

Farmaceuti su ti koji su pre samo šezdeset godina prodavali „prašak za rast zuba“ na bazi žive, veoma toksičan, koji se davao bebama da bi balavile, jer „zadržane bale“ uzrokuju teške bolesti. Lekari i učitelji su ti koji su pre dva veka upozoravali na to da masturbacija „suši mozak“ i smišljali užasne kazne i komplikovane aparate kako bi sprečili decu da se diraju.

Stručnjaci su ti koji su pre pet vekova preporučivali da se deca uvijaju kao mumije kako ne bi mogla da puze, jer treba da hodaju kao ljudi, a ne da se vuku po podu kao životinje. Moguće je da su sve greške koje činimo u vaspitanju svoje dece naslage vekova pogrešnih saveta psihologa, lekara, sveštenika i vračeva.

Sva sreća što deca ne dolaze na svet sa uputstvom za upotrebu, sva sreća što nam još ne traže da imamo zvanje roditelja!

Roditeljstvo se uči

Kako zečica odgaja svoje zečiće? Postoji veoma lak način na koji se to može proveriti; pođimo u polje i posmatrajmo bilo koju zečicu. Sve one to rade savršeno, na najbolji način i u skladu sa svojim genima i sredinom u kojoj žive.

Ne moraju da pročitaju nikakvo uputstvo za upotrebu; niko im ne objašnjava šta treba da urade.

Zečica koja živi u zatočeništvu takođe će savršeno odgajati svoje zečiće, najbolje što može u tim skromnim uslovima. Njen materinski instinkt uglavnom kontrolišu geni. Ali nije tako s velikim primatima. Gorile rođene i odrasle u zatočeništvu, praktično bez kontakta sa svojom vrstom, ne umeju pravilno da odgajaju svoje mladunce.

Pokazuju devijantne oblike ponašanja, koji mogu dovesti do smrti mladunčeta. U nekim zoološkim vrtovima mlade majmunice koje odgajaju mladunce stavljane su u blizinu onih s više iskustva kako bi ih posmatrale, ili su im puštani video-snimci, ili su čak žene dojile i čuvale svoju decu pred kavezima trudnih gorila nekoliko sati dnevno.

Koliko dugo dojiti, gde dete treba da spava?

A ljudi? Koji je to normalan način odgajanja ljudskog mladunčeta? Samo treba da posma­tramo nekolicinu majki koje žive na slobodi.

U tome i jeste problem, jer više nema ljudskih bića koja žive „na slobodi“, to jest koja se vode samo sopstvenim instinktima i biološkim imperati­vima. Svi živimo „u zatočeništvu“, to jest u veštačkim sredinama i u okrilju ljudskih zajednica s kulturnim normama.

Poput majmunica u zoološkom vrtu, mnoge savremene majke izgleda da više nisu sposobne da odgajaju svoju decu sledeći sopstvene instinkte. Sumnjaju, plaše se, čitaju knjige, pitaju eksperte…

Čak se osećaju krivima kada im, posle nekoliko godina, druga knjiga ili drugi stručnjak kažu nešto sasvim suprotno onome što su činile. U Evropi je tokom poslednjih dvesta godina dolazilo do suštinskih, ponekad međusobno oprečnih promena u načinu vaspi­tavanja dece, onih koje su se odnosile na osnovne aspekte: koliko dugo dojiti, u kojem uzrastu preći na čvrstu hranu, gde dete treba da spava, kako ga treba uspavljivati, ko treba da ga čuva dvadeset četiri sata dnevno, s koliko godina može da krene u vrtić ili u školu, kako ga oblačiti, gde treba da se igra, kojim ga pravilima treba naučiti i pomoću kojih metoda…

Svaka generacija roditelja dala je potpuno različite odgovore na ta pitanja, a mnogi od nas više ne znaju šta bi odgovorili. Je li bilo ispravno ono što su radile naše prababe i pradede? Je li ispravno ovo što radimo mi?

Ili je, možda, sve ispravno (pa zašto se onda toliko brinemo oko toga da sve uradimo „dobro“?). Ili, još gore, možda su i naše pradede i prababe grešile i možda i mi grešimo, sledimo proizvoljna pravila lažnih stručnjaka umesto da radimo ono što je normalno za našu vrstu.

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije