najnovijePorodicaRadoznala LolaŽivot

Koji je to normalan način odgajanja ljudskog mladunčeta?

Moguće je da su sve greške koje činimo u vaspitanju svoje dece naslage vekova pogrešnih saveta psihologa, lekara, sveštenika i vračeva.

Redakcija

detinjarije.com

Foto: detinjarije.com

Kako se odgajaju deca u različitim kulturama?

Postoje na stotine različitih ljudskih kultura i svaka ima sopstveni način odgajanja dece. U nekim aspektima gotovo sve se poklapaju: dete sisa, njegova glavna negovateljica je majka, tokom prvih godina života s majkom ili nekom drugom osobom dete je u gotovo neprestanom fizičkom kontaktu s njom.

Verovatno ti aspekti u kojima se gotovo sve kulture podudaraju predstavljaju ono „normalno“, način na koji su prva ljudska bića odgajala svoju decu – a u tom slučaju trebalo bi da nas brine to što je baš naša kultura jedini izuzetak.

Dokumenti iz oblasti ljudskih odnosa (Human Relations Area Files) jeste međunarodna or­ganizacija koja okuplja univerzitete i istraživačke centre iz više od trideset zemalja. Ona nastoji da prikupi sve postojeće dokumente iz antropoloških istraživanja, od knjiga i časopisa do bele­žaka i rukopisa koji nikada nisu objavljeni; raspolaže s milion stranica podataka o četiri stotine kultura iz prošlosti i sadašnjih kultura.

Dokumenti o njih šezdeset koje predstavljaju svih pet kontinenata uneti su u elektronsku bazu podataka s dvesta hiljada stranica informacija.

 

Da li deca treba da spavaju sa majkom?

Neki naučnici  su detaljno  analizirali tu elektronsku bazu podataka kako bi uporedili načine odgajanja dece u tih šezdeset kultura (nažalost, podaci su nepotpuni, a u mnogim slučajevima ne postoje potrebni podaci). U dvadeset pet od dvadeset devet kultura za koje ti podaci postoje deca spavaju s majkom ili sa oba roditelja.

U trideset od trideset kultura majka nosi decu na leđima. Ni u jednoj od dvadeset sedam kultura za koje taj podatak postoji dete ne spava noću u odvojenoj prostoriji, a samo u jednoj od dvadeset četiri dete danju boravi u odvojenoj prostoriji. U dvadeset osam od dvadeset devet kultura odojče je stalno pod nadzorom druge osobe.

U četrdeset osam od četrdeset osam kultura dete se doji kada god to zatraži. U trideset pet slučajeva na raspolaganju su bili i podaci o odvajanju od sise: pre navršenih godinu dana u dve kulture; u uzrastu od godinu dana do dve godine u sedam kultura; između dve i tri godine u četrnaest; sa više od tri godine u dvanaest kultura.

 Postoji li pravilno podizanje dece?

Gotovo sve kulture podudaraju se u onom osnovnom, ali u drugim običajima, kao što su pitanja odeće ili hrane, sve kulture međusobno su drugačije, a sigurno su mnoge našle podjed­nako ispravna rešenja. Ponašanje šimpanzi raznovrsnije je i prilagodljivije nego kod zečeva; sigurno da je ljudsko ponašanje još prilagodljivije, sigurno postoji mnogo različitih načina do­brog odgajanja dece.

U našim društvima, međutim, postoje i tradicionalni običaji, kao što su tetoviranje ili am­putacije, koji su štetni za dete. Sigurno je mnogo toga u našoj kulturi korisno – to što nosimo cipele ili učimo da pišemo, na primer – te nema razloga da se toga odričemo. Ne, rešenje nije u tome da pokušavamo da odgajamo svoju decu kao Eskimi ili Bušmani.

Dakle, neće biti lako odlučiti šta je to što je najbolje za našu decu, koji je to normalan način odgajanja ljudskog bića.

Moraćemo da posmatramo ono što rade drugi sisari, naročito naši rođaci primati. Moraćemo da poredimo ono što se radi u drugim kulturama i odaberemo ono što nam se čini da najbolje funkcioniše.

Moraćemo da koristimo sopstveni razum kako bismo pokušali da odgonetnemo kako su živeli naši preci i zašto su deca takva kakva su. Pre svega, moraćemo da koristimo svoje srce, da posmatramo svoju decu i razmislimo o tome kako da ih učinimo srećnom.

Preuzeto sa: detinjarije.com

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije