Biljana Braithwaite: „Ne smemo da  rodnu neravnopravnost pravdamo mentalitetom.“

Sa dvadeset godina iskustva u jačanju kapaciteta pravosuđa, i savjetovanju vlada i međunarodnih organizacija koje doprinose jačanju vladavine prava u regiji Biljana danas povezuje donosioce odluka, stručnjake/stručnjakinje i javnost na važnim temama za Zapadni Balkan.

Pravnica po obrazovanju, direktorica programa AIRE Centra za region, trenutno razvija nove aktivnosti kroz Sustineri Partners, mrežu eksperata za ESG standarde i odgovorno upravljanje u biznisu. Cilj je, kako kaže, kroz ovaj segment angažmana, da se napravi iskorak u kontekstu zagovaranja zaštite ljudskih prava i vladavine prava tamo gdje ova tema nije ranije bila prisutna – u poslovnu sektoru.

„Ljudska prava treba da poštuju i snaže ne samo institucije nego i privatni akteri, biznis zajednica. Kroz naš rad prepoznajemo koliko je važno da tu temu približimo akterima u realnom sektoru koji oblikuju razvoj društva“, pojašnjava Braithwaite.

„Kada smo u martu mjesecu na konferenciji koju su organizovali Sustineri Partners i Investiciono-razvojni fond Crne Gore u Podgorici govorili o rodnoj ravnopravnosti i biznisima, nedvosmisleno je sve išlo u pravcu diskusije oko najjasnijeg parametra nejednakosti – činjenice da na Balkanu žene i dalje zarađuju znatno manje za iste poslove koje obavljaju muškarci. Borba za ravnopravnost počinje na tom pitanju“, dodaje Braithwaite.

Kako biste ocijenili stanje rodne ravnopravnosti u BIH? Koliko ima napretka na tom području a koliko prepreka? Od kojih struja dolaze prepreke i koji su najveći izazovi s kojima se žene moraju suočiti da bi ostvarile rodnu ravnopravnost u praksi?

Ako želite napisati izveštaj sa pozitivnim zaključcima, pogledajte šta piše u propisima. Ako želite uvid u stvarnost – onda jednostavno morate da se približite ljudima, izazovima sa kojima se bore, i saznate kako se propisi sprovode u praksi.

To je ono što nastojimo primeniti. I kada u tu sferu uđete, ne postoji više jednostavan, jednoslojan i prost odgovor. Rodna ravnopravnost je važna u svim segmentima društva, svuda bi trebalo da je prisutna, pa se stoga tesko daje jedinstvena ocena. Što se tiče zakona, BiH je poslednjih desetak godina učinila značajan napredak po pitanju rodne ravnopravnosti, zakonodavni i strateški okvir je veoma dobar i uglavnom usaglašen sa međunarodnim standardima.

Međutim, bez obzira na zakonsku jednakost žena i muškaraca, žene su i dalje u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce u svim segmentima javnog i privatnog života kako u BiH tako i drugim zemljama Zapadnog Balkana.

Izazovi sa kojima se žene suočavaju su brojni, one su manje zaposlene, manje imovine poseduju, što ih dovodi u nezavidan ekonomski položaj, a posebno ih pogađa izraženo i rasprostranjeno nasilje. Pored toga, neke grupe žena su u dodatno lošijem položaju, kao što su Romkinje, žene sa invaliditetom, žene koje žive na selu, samohrane majke i slično

Koliko programi za osnaživanje žena u tome mogu pomoći?

Puno toga naravno zavisi od toga koliko su pojedini programi dobro osmišljeni i planirani, s kojim ciljem se provode i kako im merimo rezultat. Programi za osnaživanje žena su uvek korisni, svakako da doprinose poboljšanju položaja žena, ali je veoma važno obezbediti takve programe koji će ženama omogućiti da se zaposle, odnosno, ekonomski osamostale, jer je to veoma važan korak. Tek kada žena ima obezbeđen minimum egzistencije, možemo dalje da radimo na njenom osnaživanju.

Koliko je ključan odgoj u kući vrtićima i školama o rodnim ulogama u društvu?

Rodne uloge se uče kroz proces vaspitanja i socijalizacije. Samim tim, odgoj u porodici, kao i vaspitanje i obrazovanje od najranijih dana, veoma su važni. Decu možemo da naučimo drugačijim rodnim ulogama, samo se tu uvek postavlja pitanje prevazilaženja rodnih stereotipa i predrasuda kako kod roditelja, tako i kod drugih osoba koje su zadužene za vaspitanje i obrazovanje dece.

Moramo da pronađemo efikasan način da radimo na razbijanju i eliminaciji rodnih stereotipa i predrasuda kod odraslih, kako bi oni pokazali drugačiji model rodnih odnosa i rodnih uloga deci. To znači da moramo paralelno da radimo na oba fronta, kako bismo dugoročno postigli rezultate.

Koliko je patrijarhat štetan za žene i koliko utječe na njihovu svjesnost o vlastitoj vrijednosti i mogućnostima?

Patrijarhat je veoma štetan za žene, ali se često zanemaruje činjenica da je patrijarhat štetan i za muškarce. Patrijarhat i patrijarhalne norme i vrednosti je potrebno menjati, ali to je dugotrajan proces.

S jedne strane, patrijarhat nameće ženama određene norme koje su za njih štetne i utiču na njihovu percepciju o sopstvenoj vrednosti, tzv. „mestu žene u društvu i porodici“, što dugoročno utiče i na njihove mogućnosti. Međutim, s druge strane, patrijarhat nameće određene norme i muškarcima, koje su takođe štetne za njih, posebno ukoliko ih ne ispunjavaju ili ne mogu da se uklope u očekivane norme i uloge, iz bilo kog razloga.

Nasilje nad ženama je postalo rak rana našega društva nasilje je u porastu a još uvijek nema konkretnog rješenja, kako vi vidite tu tešku situaciju i u čemu svi griješimo po tome pitanju? Otvoreno je pitanje da li je nasilje u porastu ili je sada nasilje vidljivije jer se o njemu više govori i žene ga češće prijavljuju.

Ja verujem da je nasilje delom postalo vidljivije, što je veoma pozitivno i pokazuje da je javnost više svesna ovog problema i da je država donela određene propise, odnosno, pokazuje odlučnost da se nasilju suprotstavi.

Konkretno rešenje je da se zakoni dosledno primenjuju, da se svi mi, privatno i profesionalno, posvetimo podizanju svesti javnosti o nedopustivosti, štetnosti i kažnjivosti svakog nasilja. To je dugotrajan proces, ali je otpočeo.

Patrijarhalni sustav uvijek osuđuje žrtvu nasilja što je paradoksalno, kako objašnjavate fenomen da su i žene te koje druge žene sude da su isprovocirale nasilje?

Svi smo odgojeni na patrijarhalnim normama. Zbog toga nije iznenađujuće da i muškarci i žene osuđuju žene, to je deo patrijarhata u kome je muškarac dominantan. Ovo je tema koju je potrebno otvoriti u javnosti i o tome diskutovati u različitim formatima.

Patrijarhalne vrednosti ne promovišu solidarnost među ženama, više vrednuju muškarce i okrivljuju žene, pa je to nešto što moramo da preispitujemo i menjamo.

U Dnevnom listu spominjali ste femicid kao ogroman problem, je li femicid u bh. društvu i zakonodavstvu prepoznat kao oblik zločina koji nastaje iz mizoginije, osvete prema ženama budući da se vrlo često događa da bivši muževi ubijaju žene koje su ih napustile?

Femicid nije propisan kao posebno krivično delo u BiH. Mislim da bi bilo dobro kada bi se propisalo posebno krivično delo, koje bi podrazumevalo ubistvo žene zato što je žena, odnosno, koje bi obuhvatilo sva ubistva žena koja su počinjena iz mizoginih razloga, mržnje prema ženama, osećaja kontrole i moći.

U međuvremenu, dok se to ne desi, svakako se treba posvetiti ovom fenomenu, s obzirom da veliki broj žena ubiju njihovi bivši ili sadašnji muževi ili partneri ili drugi članovi porodice, što se razlikuje od tzv. običnih ubistava.

Zašto društvo radije staje na stranu nasilnika, a ne žrtve?

To je deo patrijarhalnog sistema i to treba da menjamo.

Na koji način možemo pomoći ženama ako institucije nisu na njihovoj strani, postoje li alternativna rješenja?

Smatram da ne treba da tražimo alternativna rešenja, već da radimo na osnaživanju institucija da profesionalno obavljaju svoj posao, da dosledno primenjuju zakone, a paralelno da radimo na podizanju svesti celog društva – od obrazovnog sistema, radnog okruženja, medija i slično.

Što biste poručili čitateljima i čitateljicama našeg portala?

Kada govorimo o unapređenju položaja žena, treba da se pre svega oslanjamo na one koji žele da stvore pravednije društvo, koji se ne zadovoljavaju postojećim stanjem.  Naš region može mnogo bolje, i zaista, drugačija stvarnost je moguća.

Ne smemo da  rodnu neravnopravnost pravdamo mentalitetom. Možda je vreme da konačno odbacimo argument „oduvek se tako radilo“ i prihvatimo ideju da sada sledi „nešto – potpuno drugačije.“ Jesmo li spremni za to? Verujem da jesmo.