Ima li razlike između „mačko“ i „bucka, požuri malo“?

Plakala je sigurno pola sata zatvorena u kupatilu. Ako cimerka dođe, moći će da kaže – evo, baš sam se tuširala. Da je bila klinka, razumela bi taj izliv – bukvalno izliv – emocija i suza. Ovako, sa 28 godina, ispalo je kao da je nezrela i nedorasla.

– Bucka, požuri malo! – tri male, bucmaste reči odzvanjale su joj u ušima. Nije bila debela, naravno, ali nije bila ni neka mršavica. Kilogrami su bili tu, kao neki tihi pritajeni neprijatelji – ona je znala da je taj „višak“ dobar izgovor momcima da joj ne priđu. Da je dovoljan razlog da uvek pričaju sa drugim devojkama u njenom društvu, koliko god imala pametnog da kaže. U stvari, uvek su se nekako i hvatali za tu njenu „pamet“ i „elokvenciju“.

– Kakav si ti, Danice, prijatelj?! Treba češće da se viđamo. – govorili su i merkali njenu cimerku ili koleginicu.

Nije joj smetalo, ušuškala se negde ispod tih sedam-osam kilograma viška i bilo joj je mekano, toplo, kao da će se nekad neko iz čista mira setiti da je otkrije i kaže: hej zdravo, Danice, kako si TI?

Naravno, nije se mnogo nadala, jer kao – ima vremena, još je mlada i za zaljubljivanje i za mršavljenje.

A onda se eto neki balavac za volanom dosetio da kroz otvoren prozor, dok ona prelazi ulicu vikne: „Bucka, požuri malo!“

Vratio je celu deceniju ranije, kada se još aktivno bavila rukometom i bila i više nego vitka. Nije bila ista ulica, čak ni isti grad, ali je osećanje bilo identično. Krenula je da se nađe s drugaricom, pojurila da pređe ulicu, a iz kola je trubnuo „šmeker“, spustio prozor i odmeravajući poluglasno rekao: „Mmm, mačko!“

Pojurila je šprint, kao da je na kondicionom treningu i da joj život od trčanja zavisi. Seća se, posle joj se drugarica smejala: „E ludo, šta bežiš, frajer te pohvalio, a ti k’o dete se štrecaš! Zgodna si, pa šta?!“

Pohvalio? Pohvalio?

Ako je to pohvala, što se onda do koske postidela?

Šta je on to video, devojčicu u farmerkama i majici i zinuo?

Deset godina kasnije, brisala je suze u kupatilu i pitala se: Ima li razlike između „mačko“ i „bucka, požuri malo“?

Tetka je znala da citira neku pevaljku s televizije: “Pa ako nešto ima gore za ženu od toga da je tretiraju kao seksualni objekat to je da je ne tretiraju kao seksualni objekat!”

Danica nije bila ratoborna klinka, ali čak i njoj, patrijarhalno vaspitanoj i finoj došlo je da vrisne: Tetka, žena nije objekat, žena je subjekat!

Al’ nije imalo tu mesta da jedna tinejdžerka “izražava mišljenje”. Znalo se, muškarci pričaju – otac, ujaci, stričevi, komšije imaju glas. Žene “toroču”, “melju”, “džvanjkaju”, njihovo je da spreme, pripreme, stave i pristave, da se sklone – osim ako su lepe. Osim ako su mmm, mačko.

Zbog toga se zgrčila, ogrnula knjigama, dugim lekcijama i studijama. Ima vremena, i za zaljubljivanje i za mršavljenje. Bila je u čauri, nije se to drugačije moglo objasniti, ali mislila je, samo ako izviri napolje sa tom idejom da “nađe momka”, neko će je videti, reći će: gle, eno je ona mala Danica što je trenirala rukomet, vidi kako se ugojila sad! Nije je doticalo, terala je po svom, eto deset godina, eto do “bucka, požuri malo”.

Ali tri male bucmaste reči bile su dovoljne da poljuljaju čvrstu građevinu zvanu Danica, mislila je dok je gledala oteklo lice u ogledalu. Je l’ bi neko mogao da me voli zbog mene? Ne zato što sam lepa kao vaza ili lampa.

U glavi su joj odzvanjale tetkine reči:

– Nećeš nikog naći ako nastaviš da se gojiš tako. Muškarci ne vole kad žena ne vodi računa o sebi!

– Muškarci, muškarci, što sve oni diktiraju?! Nema veze ako je pustio stomak, njemu će da se oprosti, a meni “e ne može, smršaj!”

– Ma pusti ti njegov stomak, gledaj sebe, Dano! Njima se sve može. A i tebi se može, al’ ako si zgodna. Ovako…

Ovako izgleda, bucka može samo da požuri preko pešačkog prelaza.

***

Odjednom, suluda ideja joj je pala na pamet. Šta da nije čula šta je rekao? Ni jedan, ni drugi “šofer”. Da je prelazila ulicu negde u Nemačkoj ili Grčkoj. Da NIJE RAZUMELA te male malecne reči. Da je samo PREŠLA preko pešačkog, preko svega?

Onda, sigurna je, ne bi bolelo.

Ne bi se pitala da li je ili nije objekat seksualne želje slučajnog prolaznika.

Namerno bi bila SUBJEKAT.

I šta je onda briga da plače?