Nekad iskoči pop up prozorče na kojem piše: “Bojana, trebaš pomoć?!”.
Mislim se, buraz, da ti je samo znati…
Kako god, tu bi trebalo da bude i neko doslovce S.O.S. dugme, za sve nas (većinu, vjerovatno) koji smo tu došli zaista po pomoć a ne po odjeću, da kliknemo na to dugme (koje zamišljam kao ona crvena gljivasta za prijavljivanje požara ili ručicu da zakočiš voz) i da dođe neka služba hitne pomoći, da nas zaveže selotejpom za stolicu, oduzme nam karticu, i nakljuka nekim sredstvom za smirenje.
Jer bogmeubio ako svaki dan ne uđem na tu Zaru, eto samo da se restartujem, resetujem, da mi ispere mozak, poništi dan, ljude, sve!
Biram i naručim samo da se proces desi, pa kad dođe, raspakujem, radujem se jer se uglavnom ne sjećam šta sam naručila pa se još pride iznenadim, isprobavam, često vratim 90% ili sve. Oni pokupe paket na vratima isto kako su ga i donijeli (fala doviđenja) pitaju se sigurno šta ova budala stalno šalje tamo vamo, ali mi uredno vrate pare kroz par dana, i pra’o da vam kažem, samo mi od Zare redovno liježu uplate 😄
Dakle – dugme POMOĆ ili neka grupa kao “anonimni šta god”, pa da tu prepričavamo svoja iskustva, ne znam kako drugačije prevazići ovu problematiku.
Preuzeto sa: m.facebook.com
DANJU čitam. NOĆU pišem. NIKAD ne spavam. UVIJEK sam u pravu. Ovo treće, jer sam njima mama, četvrto jer sam njemu žena. A sve drugo piše u pričama mojim, onim što su bile i što će tek doći.
