Sara Panić je studentkinja novinarstva iz Beograda. U slobodno vreme se bavi pisanjem poezije i proze, kroz instagram blog @kulturizovana i pisanjem knjige koju planira da objavi u budućnosti.
Njen blog je pokrenut nakon ljubavnog kraha, pre dve godine, kada joj je bio potreban izduvni ventil.
Do tada, pisala je isključivo u svesci shvativši da je zapravo ono što napiše vredno čitanja. Njen blog utječe na pratitelje tako što razbija duboko ukorijenjene predrasude o rodnim ulogama. Za Lola magazin, podijelila je svoje stavove o feminizmu, kulturi, rodnim stereotipima i borbi za ženska prava.
Kako ste pokrenuli blog sta je bila najveća inspiracija i koji je cilj bloga? Koliko je blog povezan s feminizmom i koliko su vam te teme važne?
Kao cilj mogu istaći deljenje stavova sa pratiocima i naš zajednički rast. Mislim da imam da kažem važne stvari i želim da se one čuju. Blog je povezan sa feminizmom onoliko koliko sam ja. To je tema koja se uvek prožima kroz, rekla bih, život svake žene – želela ona to ili ne. Imam snažnu želju za promenom i lako mogu da me izbace iz takta seksistički komentari, kao i postupci koji ukazuju na obezvređivanje žena.
KULTURA I STEREOTIPI
Što mislite o kulturnoj osviještenosti ljudi o ravnopravnosti?
Kultura je snažna platforma za osvešćivanje ljudi, ali vrlo potcenjena. Smatram da kultura nije samo gledanje u lepu sliku, čitanje pesme ili knjige.
Koliko su žene podcijenjene u javnosti i koliko rodni stereotipi utječu na našu procjenu kvalitete nekog sadržaja?
Mislim da moji čitaoci to razumeju jer se trudim da kroz, recimo, razne pesme prenesem poruku da su žene ugrožene. Trudim se da imam interakciju sa njima, postavljam pitanja i čitam šta oni misle o nečemu. Poštujem rad Rupi Kaur koja je svoju sposobnost pisanja iskoristila za osvešćivanje o lošem položaju žena, pa i sebe.
Posebno to ističe u zbirci “Sunce i njegovo cveće”. Takođe, Andrijana Vešović koja vodi profil @zombijana, radi na osvešćivanju kroz svoje ilustracije. S obzirom da se bavim i novinarstvom, istaći ću primer kada je Jovani Joksimović gost rekao “Jovana, lepa ste žena ali ovo čak ni za Vas nije teško”. Njegovo ime neću pominjati jer ne zaslužuje nikakvu medijsku pažnju. Ovo je primer toga kako su žene potcenjene u javnosti, čak u svojim poslovima koje odlično rade.
Rodni stereotipi mogu izuzetno uticati na procenu kvaliteta sadržaja, jer ćemo npr. radije slušati Aleksandra Stojanovića kako prenosi dešavanja u Mundijalu nego neku sportsku novinarku. U našoj glavi je stereotip da se on više razume jer je muško. Takođe, radije ćemo gledati emisiju o kolima ukoliko je tvorac muškarac a ne žena. S druge strane, ženske emisije o modi su najčešće cenjenije od onih koje muškarci stvaraju. Vrlo važno što ovde možemo primetiti jeste da neretko ni muškarci nisu jednaki. Mene pogađa nejednakost uopšte, što se, priznaću, retko ističe.
FEMINIZAM PROTIV MIZOGINIJE
Kako biste opisali svoje individualno feminističko iskustvo?
Moje feminističko iskustvo je podeljeno na dva dela. Ono koje cenim i rado mu se vraćam i ono koje ne cenim, želim da ga zaboravim. Ovo prvo, cenjeno, je ono u meni. Ono koje delim sa pratiocima, verujući da žene rade odličnu stvar, da se bore za ono što su pretkinje započele davno i postavile temelj za unošenje još većih promena. Feminističko iskustvo koje bih volela da potisnem je gorak ukus nakon protesta. Bila sam samo na prva dva.
Prvi je bio fantastičan, osećaj kao da radimo nešto vrlo bitno, što smatram da je osnovni cilj. Drugi je bio slične prirode. Međutim, osetila se ženska netrpeljivost, najviše od strane organizatorki, prema muškarcima. U raznim izjavama se osetila mržnja prema njima. Bila je prisutna snažna globalizacija. To nije feminizam i volela bih da ih to neko nauči. Feminizam je jednakost, ne mržnja.
U toj situaciji, muški protestanti su imali osećaj krivice, preko lica im je prelazila neprijatnost. To nije atmosfera u kojoj bih volela da budem. Kasnije sam razgovarala sa nekoliko devojaka koje su došle s momcima/braćom ili pak porodično, a zapazile su istu dozu neprijatnosti koju sam i sama uočila.
Jeste li bili na meti mizoginih napada?
S mizoginijom se srećem neretko, od autobusa, preko fakulteta, pa do članaka na internetu. Vrlo sam temperamentna osoba te, prvi i jedini put kada mi je bio upućen mizoginični komentar, napravila sam situaciju neprijatnom za drugu stranu. Ne volim da ćutim, posebno ne na nešto što mi smeta.
Na koji način preko bloga pokušavate promijeniti dominantnu sliku o ženama?
Mislim da slika o ženama nije dominantno loša. Skoro sam baš razgovarala sa kolegom, koji je istakao kako loši pojedinci zapravo stvaraju dominantnu sliku o nečemu. Mislim da nije slučaj da većina muškaraca, govorivši o “novijim generacijama”, posle ratova 90-ih, misli mahom negativno o ženama. Prosto se menja svest i drugačije se deca vaspitavaju. Međutim, neosporno je da postoje razna pitanja koja moramo promeniti radi boljeg života žena. I neosporno je da postoji seksizam, skoro u svakoj profesiji.
Samo mislim da je to manje dominantno, u odnosu na naš dojam. Nešto što bih dodala je da, kada govorim o dominantnoj slici žena za koju ne mislim da je u oblaku mržnje prema ženama, ističem da je to subjektivno mišljenje vezano isključivo za Srbiju. Takođe, imamo mnogo femicida ove godine i to je ogroman društveni problem. Kada govorim da dominantna slika o ženama nije obasuta mržnjom ne uzimam u obzir ekstreme, koji svakako postoje.
Moj blog je platforma za moje misli. Trudim se da razgovaram sa pratiocima, iznosim stavove, pišem na tu temu. Mislim da su mediji i društvene mreže snažan način za podizanje svesti. To pokušavam da činim i smatram da je vrlo važno. Ponosno mogu istaći da se pratioci, i muški i ženski, katkad javljaju kako bismo razmenili mišljenja. To mi mnogo znači i osećam se da činim pravu stvar.
TREBAMO CIJENITI POTPORU MUŠKARACA
Što biste željeli poručiti čitateljstvu?
Volela bih da istaknem da borba protiv seksizma ne znači mržnja prema muškarcima. Volim oca, brata, dečka, drugove…Za sve vaše čitaoce i mlade devojke koje se tek susreću s pojmom feminizma je bitno naglasiti da im je “dozvoljeno” da istovremeno budu zaljubljene, sutra verene i u braku a da se bore za ženska prava.
To je neka poenta koja se konstantno maši i koja se nedovoljno puta ističe. Treba ceniti kvalitetne muškarce, momke, dečake jer ih ima. Naša borba je snažna, a ljubav prema ženskom rodu je još snažnija. Posebno kada imamo podršku.
.
