prskalice-nova-godina
Lole iz komšilukanajnovijeNaslovna vijestO životu

Nova godina – dan kao i svaki drugi

– A i to mi je velika stvar! Nova godina! Dan kao svaki drugi!

Srbijanka Stanković

Foto: Pexels.com

Na početku priče uvek ulicom idu dve žene, drugarice, koleginice ili sestre. Jedna se žali drugoj kako mora da požuri kući „da spakuje paketiće, jer eto najavili se da dođu odmah posle posla, ko još to radi?!“ Druga blago klima glavom, ona je razume, jer „da, lepo ako hoćeš u goste, a ti dođi pridveče.“

Umesto života sa šljokicama, novogodišnje euforije i radosti, umesto blistave prskalice koja u raznim bojama rasipa varnice – žena brine. Hoće li stići da kupi bar ukrasnu vrpcu, ako ne lepu kesu sa likom Deda Mraza. Žena brine, da l’ je muž zategao krevet u dnevnoj sobi pre nego što je otišao na posao. Žena brine, da li se veš na sušilici osušio i da l’ ima još ta tri četiri minuta da ga sklopi i skloni pre nego što stignu gosti.

– A i to mi je velika stvar! Nova godina! Dan kao svaki drugi!

Nemoj mi tako, molim te. „Dan kao svaki drugi“ treba da bude poseban. Neće uvek da pršti poput vatrometa, možda prođe dan bez strasti, bez iskričave radosti, pa se i smoriš, uvučeš u sebe kao u toplu vunenu čarapu, ali dan je i tvoj je.

Pronađeš jedan malecni razlog za osmeh. U čaši vode ili šolji omiljene kafe. U nečijem ukradenom pogledu. U zagrljaju mekom kao omiljena plišana igračka. Znaš kad kažu budi zahvalan na onome što imaš, pa ti prevrneš očima i kažeš – ih a oni mi pa znaju šta ja i koliko imam, možda hoću još. Seti se, možda ni to što već jeste tvoje nisi zaslužio ako tako lako zakolutaš i podsmehneš se.

Pronađeš jednu malu sreću u tom buđenju rano ujutro – što si se probudio. Dan kao i svaki drugi. Može, al’ neka svaki drugi bude dobar. Ne mora uvek ni svečan i neradan, ali ako možeš da biraš – neka je praznično.

Nigde ne piše – ne postoji zakon – pa sad pod nadzorom da si svakoga dana „najbolja verzija sebe“, al’ ako probaš pa budeš makar svoja pristojna varijanta. Ništa šeširi, samo lepi maniri! Na primer, jedan dan kažeš k’o dete, danas sam „mađiđoničar“ – ići ću peške do posla, skuvaću čaj koji dosad nisam, poslušaću podcast što odavno odlažem. Pozvaću baku telefonom. Napisaću pismo rukom drugarici iz srednje škole. Pogledaću snimak sa svadbe da se smejem muzičkim željama. Ako mi se peva, ima da pevam ceo dan! Isto važi i za plakanje – al’ da kraće traje.

Isceli tu dušu što se svakog dana deli, lomi i premišlja. Zaleči te kijavice duše, tamo gde je pocepano, pa duva, pa ne možeš da se sastaviš, i smrknuto gledaš na svakog ko ti kaže: srećna Nova godina, okreni novi list!

Neka, ispeglaj taj list što već imaš, pročitaj dobro tu stranu – više piše nego što se čini, a više je i razloga za sreću no što izgleda. Možda je to zahvalnost za goli život, za zdravlje ili bar „dobar period pez tegoba“. Al’ oseti to! Dan kao i svaki drugi! Može Nova godina da bude i u julu, al’ se seti – ništa šeširi, samo lepi maniri – prema sebi, prema onom kog voliš, pa i prema onom kog ne poznaješ.

Svi se mi znamo, i svi smo mi isti – nadamo se da će Nova godina da nam donese nešto, a nismo se setili da možda to što tražimo već imamo. Neka te čuva praznični duh u svakoj mekanoj posteljini, ukusu dva jaja na oko ispržena sa semenkama lana, prepečenom komadu hleba. Pripazi na vodu što vri u džezvi, na dušu što isto tako hoće da pokulja napolje kad joj je tesno i vruće. Pa ako goriš – il’ vrisni il’ se skloni, al’ nemoj ono: a i to mi je velika stvar!

Ne mora da bude teatralno, al’ ne zaboravi jeste velika stvar.

Dan kao i svaki drugi.

Posebno običan.

Obično poseban.

Srećna Nova godina, Lolo moja!

Pročitaj još

Od iste osobe

Najnovije