Čupavi čovek sive kose prorekao mi je jedne davne zime nekoliko stvari.
Možda pre dva meseca, ovo sam videla:
Gledam ga kroz prozor. Gledam ga kako je spušta u kolica pažljivo kao da je krhka figura od porculana. Dlanom joj prolazi kroz tek niklu kosu. Namešta šeširić, povlači ga napred, da Sunce ne smeta. Savija se, klekne kraj nje,…
Prozor je na drugom spratu zgrade. Zgrada je jedina u mestu. Mesto je naseljeno sa pet hiljada i trista „duša“. „Duše“ su ljudi. Ljudi su sa ili bez duše. To je teško utvrditi posmatranjem sa visine. Ovo je šesti…
Tog jutra dečak se igrao u bašti iza stare kuće. Čučao je bos među redovima paradajza i krastavca. U malu šerpu ubacivao je zemlju i iz plastične čaše dolivao vodu. Pravio je blato. Radio je to vrlo pažljivo, bilo je…
Bilo je to juče, oko osam uveče. Vraćali smo se iz duge šetnje. Muž je gurao kolica, ja sam držala Srnu u rukama. Videla je gugutku, učila sam je da gugutka kaže: “Gu gu gu”, ovo je bila dobra prilika…
