Putovanje u Maroko je prilika za jedinstvene doživljaje. Krećući se sa mesta na mesto, možete zaviriti iza kulisa i učiti o autentičnim kulturnim normama koje su vekovima uticale na svakodnevni život. Pročitajte.

Prošetajte kroz „Plavi grad“ Šefšauen

Jedna šetnja kroz šarmantne ulice Šefšauena koje se provijaju kroz živahnu medinu dovoljna je da shvatite zašto je poznat kao marokanski „Plavi grad“.. Doživite autentičan ukus grada istraživanjem njegovog istorijskog jezgra i kupovinom na njegovim brojnim sukovima. Kulturno nasleđe je kombinacija različitih uticaja jevrejskog i muslimanskog stanovništva koje je bežalo od progona u Evropi. Ovde možete  istražiti Veliku džamiju i Kasbu iz 15. veka i uživati u čaju od mente na izvoru Ras el Ma, Možda je najlepši doživljaj posmatranje zalaska sunca iz Španske džamije, koja nudi prelep panoramski pogled na Šefšauen.

Istražite džamiju Hasana II u Kazablanki

Ako posetite samo jednu stvar u Kazablanki, neka to bude džamija Hasana II, najveća džamija u Maroku sa najvećim minaretom na svetu. Možete se diviti njenom izvrsnom spoljašnjosti, a zatim ući unutra da istražite muzej, kupatila, školu Kurana, biblioteku i ogromnu molitvenu sobu.

Uživajte u zamršenostima enterijera, koji kombinuje drvo, mermer i rezbareni kamen zajedno sa lučnim i ukrašenim plafonima. Ne propustite da vidite svu ovu arhitektonsku lepotu, posebno kada se zna da je ovo jedna od retkih džamija koje dozvoljavaju ulazak nemuslimanima.

Obiđite jevrejsko nasleđe u Fesu

Fes je bio dom jednog od najuticajnijih talmudskih učenjaka, plus Majmonida u 12. veku. Stoga, grad vrvi od jevrejskog nasleđa. Slušajte priče i posetite mesta kao što su sinagoge i groblja dok šetate medinom i jevrejskim Melahom u Fesu. Jedna od najvažnijih znamenitosti uključuje groblje Safrud, gde su sahranjeni rabin Lahu Haroh i rabin Rafael Moše Elbaz.

Ruralni krajevi Maroka

Jednom kada dođete u Maroko, gradovi će vas potpuno opčiniti. No, vredi ostaviti ih na nekoliko dana i krenuti u oblazak čuvenog ruralnog krajolika. Šarene ulice Asilaha i njegova neobična ulična umetnost su prva tačka na toj ruti. Asilah je jedan od najlepših gradova Maroka, smešten na atlantskoj obali sa dugim peščanim plažama. Uživajte u surfovanju ili istražite istorijski stari grad, koji otkriva njegovu portugalsku prošlost. Prošetajte kroz medinu sa zidinama, družite se sa ljubaznim meštanima, razgledajte zanatske radnje i pridružite se festivalu ili prazničnoj proslavi ako ste u poseti tokom živog proleća.

Vredno iskusvo je i planinarenje u Ait Bugumezu. Često upoređivana sa Himalajima, dolina Ait Bugumez je zelena oaza okružena snežnim vrhovima usred neplodne lepote Maroka. Uživajte u slobodnom danu za istraživanje područja, poznatog po izuzetnom planinarenju i šarmantnim malim gradovima sa kućama od blatnjave cigle.

Radionica arapske kaligrafije

Na putu do ili iz pustinje, svratite u mali grad Tinedždad na radionicu arapske kaligrafije i ručak sa lokalnim umetnikom. Naučićete istoriju i umetnost koja stoji iza onoga što arapski svet smatra prestižnom umetničkom formom više od dve hiljade godina. Koristićete specijalno mastilo i olovke potrebne za učenje osnova, a zatim ćete sami isprobati svoju novostečenu veštinu! Nakon toga, posetite Berberski muzej umetnika.

Uronite u jedinstvenu kulturu berberskih sela Atlaskih planina

Otkrijte posebnu i jedinstvenu kulturu Atlasskih planina, gde mnogi ljudi žive u autentičnim berberskim selima. Prvo ćete se zaustaviti u blizini El Kelaa Mguna, glavnog grada Doline ruža, gde zanatlije uzgajaju čuveni cvet i proizvode kozmetiku. Zatim uživajte u laganoj šetnji između planinskih sela i upoznajte se sa lokalnim načinom života. Posmatrajte poljoprivredne tehnike, ispijajte tradicionalni čaj, uživajte u lokalnoj kuhinji, slušajte muziku i jednostavno uronite u ovaj neobično živopisan svet.

Posetite trg Džema el-Fna u medini Marakeša

Trg Džema el-Fna u Marakešu, koji se nalazi u okviru svetske baštine UNESKO-a, u medini sa zidinama, je destinacija koju ne smete propustiti. Na trgu se osećate kao da se vraćate u prošlost, a kako se približava veče, pojavljuju se živi izvođači, pripovedači i tezge sa hranom i oduševljavaju prolaznike.

Na noćnom bazaru ćete videti sve, od berberskih muzičara, akrobata, vračara, komičara i umetnika tetovaža kanom. Možda ćete čak videti i jednog ili dva krotitelja zmija kako dozivaju svoje zmije flautom. Tokom dana, trg je mirniji, ali ćete i dalje naći prodavce koji prodaju stvari poput svežeg soka od grejpfruta i pomorandže, urmi i orašastih plodova.

Provedite dan sa meštanima sela

Napuštanje glavnih gradova Maroka radi posete lokalnim selima je odlična prilika za kulturno uranjanje. Primera radi, razmislite o rezervaciji jednodnevnog izleta u grad Imozer, koji se nalazi oko dva sata od Marakeša i nalazi se u planinama Visokog Atlasa. Popijte čaj sa meštanima, obiđite organski obrađena poljoprivredna imanja i uživajte u tradicionalnom ručku. Možete i da se uputite u oblast Amizmiz, oko sat vremena od Marakeša, gde ćete pešačiti kroz nekoliko malih sela i prenoćiti kod lokalne porodice.

Risani, pustinjski grad koji se nalazi u istočnom Maroku, još jedno je poznato selo sa malim gradskim trgom i sukovima. Pored toga, Risani je dom bazara i kulturnog centra Mezon Tuareg, gde možete saznati više o plemenima u tom području i kupiti lokalne rukotvorine.

Izgubite se u tradicionalnim marokanskim sukovima

Jedna od atrakcija posete Marakešu su sukovi u starom gradu, gde lavirint pijaca vijuga kroz različite uličice. To je uzbuđenje za čula, sa mirisom začina u vazduhu i zanatskim proizvodima poput kožnih cipela i svetlih fenjera koji se prelivaju iz tezgi.

Postoji čitav suk koji prikazuje zamršeno tkane arapske tepihe i jedan posvećen lepim babušima ili marokanskim papučama. Pored toga, videćete zanatlije u njihovim radnjama koje rade sve, od rezbarenja drveta do krojenja cipela ručno, a zanatlije su često grupisane po svom zanatu.

Suk začina vredi posetiti samo zbog mirisa i vizuelnih doživljaja, sa gomilama kima i šafrana. Suk Semarin i SukEl-Kebir nudi sve vrste sitnica. U Suk Šerifiji naći ćete proizvode lokalnih dizajnera, od ručno vezenog platna i peškira do kožnih torbi.

Sukove ćete pronaći širom marokanskih sela i gradova, gde se prodaje lokalna roba. Srednjovekovni grad Fes je poznat po svojim sukovima, a poseta lokalnim pijacama može vam se činiti kao da se vraćate u prošlost. Medina Fes el Balija je mesto gde ćete pronaći neke od najboljih pijaca, gde je izloženo sve, od začina do svilenih tkanina.

Napravite savršen kulturni itinerar u Maroku

Maroko odiše autentičnom kulturom i ne biste mogli da je izbegnete, čak i da pokušate! Možete lako istražiti lokalnu kulturu, bilo da se držite gradova ili se upuštate u selo (ili oboje). Da biste posetili dva ili tri različita grada i uživali u jednom danu u ruralnom Maroku, dajte sebi najmanje jednu nedelju. Uopšte uzev, 7-10 dana putovanja će vam omogućiti da vidite marokanske znamenitosti i dublje se upoznate sa kulturom. U svakom slučaju, desetak dana u Maroku će vas neizostavno “napuniti” posebnom životnom energijom za celu godinu!

Prostor koji obuhvata hiljade kilometara krije različite pejzaže, načine života i tradicije. Jedan deo zemlje pulsira u ritmu tehnologije, drugi čuva tišinu starih običaja, pa ne čudi što turisti imaju osećaj da se nalaze između prošlosti i budućnosti.

Svaki susret sa kulturom Kine menja način na koji posmatramo svet. Ako ste otvoreni i spremni da prihvatite drugačiju perspektivu, ova azijska zemlja inspiracije i čudesa će vas potpuno promeniti. Pročitajte više u redovima koji slede.

Jezik i simbolika kao poseban način razmišljanja

Kineski jezik predstavlja jedinstven sistem komunikacije koji oblikuje način razmišljanja. Svaki znak nosi značenje koje prevazilazi izgovorenu reč. Zbog ovakve strukture počinjemo drugačiji da gledamo na jezik i izražavanje.

Učenje kineskog pisma zahteva strpljenje i posvećenost, sam proces memorisanja znakova razvija pažnju i preciznost. Ukoliko i pokušate da naučite bar nekoliko znakova i simbola, neizostavno će ovo iskustvo promeniti način na koji pristupate učenju uopšte.

Važnost nijansi u komunikaciji dodatno naglašava tonska priroda jezika, jer promena tona menja značenje reči. Sasvim je jasno da se zbog ove kompleksnosti počinjemo da slušamo i da se izražavamo mnogo pažljivije. Susret sa kineskim jezikom široko otvara vrata razumevanju kulture, jer je simbolika znakova povezana sa filozofijom i istorijom. Još jednom, jezik postaje most između prošlosti i sadašnjosti.

Kineska istorija koja oblikuje savremeni identitet

Kina nosi nasleđe jedne od najstarijih civilizacija na svetu. Tragovi drevnih dinastija i danas su prisutni u svakodnevnom životu i ova povezanost sa prošlošću daje posebnu dubinu njenom identitetu. Veliki istorijski projekti svedoče o snazi i organizaciji društva. Građevine koje su nastajale vekovima i danas izazivaju divljenje, jer podsećaju na istrajnost i dugoročnu viziju.

Generacije i generacije Kineza oblikovala su razna filozofska učenja o ravnoteži, harmoniji i odgovornosti, koja su i dalje deo svakodnevnog života. Sve ove vrednosti utiču na odnose među ljudima. Savremena Kina ne odbacuje svoju istoriju, integriše prošlost u moderan način života, i tako se stvara stabilnost i kontinuitet.

Gradovi budućnosti i ritam savremenog života

Veliki kineski gradovi predstavljaju sliku ubrzanog razvoja. Neboderi, brzi vozovi i digitalna rešenja stvaraju utisak sveta koji stalno ide napred. Tehnologija je duboko integrisana u život. Plaćanja, komunikacija i organizacija obaveza odvijaju se putem mobilnih aplikacija. Sve je praktično i efikasno.

Mnoge turiste sa Zapada još uvek iznenadi što uprkos modernizaciji, u gradovima i dalje postoje tradicionalni kvartovi. U tim delovima života zadržan je sporiji ritam. Nema sumnje da poseban ugođaj stvara ovaj kontrast između starog i novog. Ako želite da boravite u kineskim gradovima (kraće ili duže), moraćete da se prilagodite, jer sam intenzitet života može biti izazovan. Bićete inspirisani, uzbuđeni i zapanjeni.

Tradicija i običaji kao deo svakodnevice

Kineski običaji prožimaju svakodnevni život na suptilan način. Porodične vrednosti zauzimaju važno mesto u društvu, a poštovanje starijih se smatra osnovom stabilnih odnosa. Praznici imaju duboko simboličko značenje. Uopšte ne iznenađuje što svaki ritual nosi poruku koja se prenosi generacijama. U ovim trunucima ljudi se povezuju i postaju još svesniji svojih zajedničkih korena.

Uređenje prostora prati principe ravnoteže i harmonije i bazira se na čuvenoj Feng Shui filozofiji. Svaki element i njegov raspored utiče na osećaj mira u okruženju. Dom postaje mesto koje podržava unutrašnju stabilnost. Za Kineze očuvanje tradicije ne predstavlja odbacivanje savremenog života, uspeli su da postignu ravnotežu u kojoj oba sveta koegzistiraju. Može se reći da posebna vrednost kineske kulture leži u ovom idealnom spoju prošlog i modernog.

Hrana kao izraz filozofije i ravnoteže

U kineskoj kuhinji svako jelo ima svoju simboliku i ulogu. Kroz balans ukusa i teksture izražava se šira filozofija života. Priprema hrane zasniva se na ideji harmonije, a kombinacija sastojaka prati principe ravnoteže između različitih elemenata. Doživljaj obroka je nesumnjivo raskošniji zbog toga što se na ovaj način pristupa spremanju hrane.

Obroci se dele sa drugima i podstiču zajedništvo, hrana postaje način povezivanja ljudi. Zbog ovakvog susreta sa novim ukusima, iskustvo kineske kuhinje može da vam promeni navike i proširi gastronomske horizonte.

Digitalna revolucija i novi način življenja

Kina je razvila sopstveni digitalni sistem koji utiče na sve aspekte života. Online platforme olakšavaju komunikaciju i kupovinu, sve je brzo i dostupno. Drugim rečima, ljudi funkcionišu mnogo drugačije jer se većina svakodnevnih aktivnosti može se obaviti putem telefona. Digitalna transformacija stvara novu realnost, kojoj i mi na Zapadu svedočimo.

Razvoj e-trgovine otvorio je mogućnosti i za manje zajednice. Mnogi ljudi zarađuju putem interneta, što je neosporno model koji menja ekonomsku strukturu društva. Međutim, za razliku od mnogih drugih zemalja gde digitalni napredak briše tradicionalne vrednosti ili ih stavlja na marginu, u Kini se dešava nešto potpuno drugačije. Tehnološki progres nadopunjuje tradicionalne strukture, što za rezultat ima jedinstven identitet kineskog naroda i jednu pravu sinergiju starog i novog.

Kultura kao izvor inspiracije i ličnog razvoja

Jednom kada se susretnete i suočite sa kineskom kulturom, vaš svet će nesumnjivo doživeti velike promene. Različiti običaji i načini razmišljanja otvaraju nove uvide, menjaju percepciju i samim tim podstiču lični razvoj.

Filozofija koja stavlja u prvi plan ravnotežu ima potencijal da menja svakodnevne navike čak i onih koji dolaze turistički u ovu azijsku zemlju. Fokus na harmoniji podstiče smireniji pristup životu, usled čega može da se računa i na dugoročne benefite (koji traju mnogo duže od boravka u Kini).

Putovanje kroz Kinu inspiriše istraživanje sopstvenih granica. Susret sa nepoznatim podstiče hrabrost i radoznalost, pa postajemo samopouzdaniji i empatičniji.

Saveti za putovanje i bolje razumevanje zemlje

Planiranje putovanja u Kinu zahteva dobru pripremu. Informišite se o lokalnim običajima kako biste se lakše snašli i smanjili  nesigurnost. Korisno je da naučite i nekoliko osnovnih fraza, jer ćete takvim trudom pokazati poštovanje prema lokalnoj kulturi. Ukoliko uložite dodatni napor, komunikacija sa lokalnim stanovništvom će sigurno biti jednostavnija.

Ako ste spremni da prihvatite razlike i da se otvorite prema novim iskustvima, izvesno je da će putovanje biti bogatije i da ćete na dubljem nivou razumeti Kinu i njen svet. Prihvatite drugačiji tempo kako biste bili opušteniji, a boravak u ovoj neobičnoj zemlji sačuvali kao dragocenu uspomenu.

Kina predstavlja jedinstvenu kombinaciju tradicije i savremenog razvoja, dva sveta koja se međusobno dopunjuju i stvaraju novu celinu. Svaki deo zemlje nosi svoju priču. Putovanje kroz Kinu menja način razmišljanja, a ta promena ostaje i nakon povratka. Sigurno je da ćete biti radoznaliji i željni znanja, da ćete želeti da istražujete i još bolje razumete svet u kom živimo – i to je možda najvažnija lekcija koju putovanje u Kinu pruža.

U svetu gde su svakodnevica i rutina često zaklon od sopstvenih želja, ponekad se ukaže potreba za nečim potpuno drugačijim. Nečim što nije ni mirno ni predvidivo, ni tiho ni savršeno organizovano. Ponekad se pojavi želja za putovanjem koje će biti razigrano, glasno i nezaboravno kao pesma. Kuba je upravo jedno od takvih mesta. Pročitajte šta sve možete posetiti u zemlji muzike, dima, stare lepote i duha i kako putovanje na Kubu menja vaš pogled na svet.

Havana – šetnja kroz vreme i zvuke

Havana je ulazna kapija Kube, grad koji vas obgrli bojama i muzikom. Ulice stare Havane (Habana Vieja) su dekorativne, ali i mnogo više od toga. Kao srce koje kuca u ritmu salse, promenade odzvanjaju koracima generacija i prozorima iza kojih se smeh često prolama kao refren poznate pesme.

Putovanje sa prijateljicama kroz Havanu je turistički obilazak, ali na izvestan način i spontani performans. Možda ćete prvo danima istraživati lokalne galerije, usput zavirivati u antikvarnice, a zatim se potpuno neplanirano naći u plesnoj školi gde ćete sa lokalcima učiti osnovne korake salse.

Na Malekonu, šetalištu koje se proteže uz more, možete sedeti do zore, slušajući lokalne muzičare. Havana je grad u kome se niko ne pita koliko je sati, svi su u sadašnjem trenutku.

Ulice koje pričaju – umetnost na svakom koraku

Čitavu Kubu, a naročito prestonicu Havanu, posebnom čini umetnost koja izbija iz svakog zida. Fasade su oslikane muralima, vrata starih kuća kriju ateljee, a ulični svirači su umetnici koji ne traže pozornicu. U jednom trenutku ćete razgovarati sa lokalnim slikarom o njegovoj inspiraciji, a već u sledećem ćete biti pozvani na improvizovanu izložbu u hodniku zgrade.

U društvu prijateljica, ove scene postaju još živopisnije. Razmenjivanje utisaka dok pijete kaficu u nekom od starih dvorišta, kupovina ručno rađenih suvenira ili samo zajednički smeh dok pokušavate da objasnite konobarici da ste veganke, sve to ostaje kao deo zajedničke zbirke sećanja.

Vinales – tišina prirode i zvuk smeha

Posle gradskog šarenila, odlazak u prirodu može biti neobično, ali i čudesno. Savršen kontrast Havani  daje Vinales, predeo u kome vreme usporava na dugim stazama između duvanskih plantaža, na brdima prekrivenim maglom.

Vožnja biciklom kroz Vinales sa prijateljicama je poseban doživljaj, kako zbog destinacije, tako i zbog osećaja slobode. Možda ćete svratiti u domaćinstvo koje pravi organski med, popiti kokosovu vodu iz sveže otvorenog ploda ili jednostavno stati da posmatrate horizont dok sunce zalazi. Shvatićete koliko ste daleko od svega što vam je poznato, ali ipak bliski – sebi i svojim prijateljicama.

Trinidad – grad iz bajke, ritam iz duše

Trinidad je kao set za film, karakterišu ga pastelne boje, kaldrmisane ulice, kola sa konjskom zapregom i muzika koja se čuje sa svih strana. Svaka kuća je galerija, svaki bar je klub, a svaki prolaz je korzo. Ovo mesto je stvoreno za ženske šetnje u dugim suknjama, za fotografisanje pod starim balkonima i za duge večeri u „Casa de la Música“, gde svi plešu, bez obzira na godine.

Na izletima u okolini do plaže Ankon ili vodopada El Cubano možete istinski uživati u netaknutoj prirodi, uz zajedničke trenutke tišine i smeha, bez potrebe da se nešto planira, dokazuje ili da nekud žurite.

Jedna cigara, bezbroj priča

Iako mnoge žene ne puše, na Kubi je pušenje cigare deo kulture, ritual koji traje. Nije redak prizor da vas starija Kubanka pozove da probate domaću cigaru, objašnjavajući vam razliku između duvana sa istoka i zapada ostrva. U tim razgovorima, dok sedite na tremu neke stare kuće, shvatate koliko su žene na Kubi snažne i nežne u isto vreme. Njihova vedrina nije odsustvo problema, već odluka da se kroz njih – u kubanskom stilu – pleše.

Noći pod zvezdama – razgovori koji se pamte

Noćni život na Kubi nije samo u klubovima, iako su oni impresivni, od poznatog „Fabrica de Arte Cubano“ do improvizovanih plesnjaka na ulici. Najlepši trenuci će vam verovaatno biti oni kada sa prijateljicama sedite na terasi, pijete rum i razgovarate.

Razgovori na putovanjima imaju neku posebnu težinu, kao da se u odsustvu svakodnevnog buke čuje ono što inače ostane prećutano.

Kultura, hrana i neizvesnost kao poziv na život

Kuba vas ne mami luksuzom, već poziva da budete prisutne. Hrana je jednostavna, ponekad oskudna, ali ukusna. Ljudi su gostoljubivi, ali direktni. Ulice su prašnjave, ali tople. Svaki dan je nova avantura i nijedan nije isti. U društvu prijateljica, ovaj haos postaje harmonija. Zajedno učite kako se pregovara na pijaci, kako se kaže „hvala“ na jeziku bez reči.

Kuba nije samo mesto – to je osećaj

Putovanje sa prijateljicama na Kubu ne može se planirati do najsitnijih detalja. Kuba funkcioniše po sopstvenom ritmu. Nekad nestane struje, nekad se muzika začuje niotkuda, a često vas život odvede tamo gde niste ni planirale da idete. Međutim, upravo je u tome čar. Kada putujete s osobama koje volite, koje vas poznaju i s kojima delite osećaj za humor, čak i kašnjenje autobusa postaje smešna anegdota, a običan obrok na ulici može biti najbolji koji ste ikad imale.

Kada se sa Kube vratite kući, neće se promeniti samo vaš Instagram feed. Promeniće se vaša povezanost. Bićete bogatije za deljeni doživljaj nečega što se ne može lako prepričati. I svaka od vas će u sebi poneti po jedan deo Havane, jednu pesmu iz Trinidada, miris Vinalesa i osećaj da sloboda ima oblik.

Putovanje na Kubu u ženskom društvu nije bekstvo, već pravi povratak sebi, kroz muziku, sunce i priče koje se plešu. Nijedno drugo mesto ne može tako dobro da spoji ritam, bliskost i onu iskonsku, neočekivanu radost življenja.

Istodobno savremena i drevna, luksuzna i mistična, Turska se izdvaja od drugih mediteranskih destinacija kao neuhvatljiv spoj razlika. Sunce iznad Egejskog mora blista jednako snažno kao i zlatni minareti koji se ogledaju u vodi. U istom danu možete bezbrižno plutati u toplom plićaku, a navečer se zateći u razgovoru s lokalnim trgovcem u starom bazaru, okruženi mirisom ružine vodice i rukom vezenim tepisima. Mnogo je toga što pruža all inclusive odmor u Turskoj, zbog čega ćete shvatiti da ova zemlja nije obična destinacija, već stanje duha.

Hoteli su osmišljeni da obuhvate sve što savremeni putnik traži, u prvom redu udobnost, estetiku, kao i vrhunsku uslugu i gastronomiju. Izvan hotelskih kompleksa skrivaju se tihi pejzaži i svakodnevica običnih ljudi, drevne ruševine i derviški mir. Otkrivamo vam na koje sve načine ljetovanje u Turskoj pokazuje da doživljaji traju duže od sunčanoga dana.

More, pijesak i čulna raskoš – istinski duh ljetovanja

Kad pričamo o moru, suncu i odmoru, Turska se doima savršeno zaokruženom. Ljetovališta poput Antalije, Alanje, Beleka, Sidea nude sve što moderno ljetovanje treba, prelijepe plaže, kvalitetne hotele, vrhunsku kuhinju i izlete koji nadilaze uobičajene morske avanture.

All-inclusive koncept ne završava na hrani i piću! Tu su hamami, nastupi trbušnih plesačica i večeri uz zalazak dok u pozadini odzvanja baglama. Čak i najluksuzniji resorti imaju onu suptilnu notu Orijenta koja opija.

U Turskoj odmor nikada nije pasivan. Možete otputovati do Pamukalea, otploviti rijekom Manavgat, istražiti antički Efez ili spontano sjesti na čaj s prodavačem naranči. Svaki dan nudi novu priču, svaki je zalazak drugačiji.

Istanbul – grad koji je vidio stoljeća

Teško je govoriti o Turskoj, a ne zastati kod Istanbula, grada koji u svakom smislu nadilazi kategorizacije. Nekadašnji Carigrad i Konstantinopol, danas je najživopisniji svjedok susreta civilizacija. Njegove su ulice isprepletene slojevima istorije u kojima se vizantijska raskoš stapa s osmanskom elegancijom, pa svaka građevina šapće vlastitu priču.

Palača Topkapi otvara vrata životu sultana i harema, dok Aja Sofija zbunjuje promatrača svojom dvostrukom prirodom, ona je i crkva i džamija, mozaik i arabeska, kršćansko i islamsko u jednom. Plava džamija očarava savršenstvom oblika, a Grand Bazaar sa svojih 4000 trgovina nudi više od robe, nudi ozračje.

Premda mnogi turisti doživljavaju Istanbul kao veliki muzej, on je i metropola suvremenih galerija, restorana svjetskog ranga i energije mladih umjetnika. Promatrate li ga s Galata-kule, izgleda zagonetno i zavodljivo, poput mora krovova i ljudi.

Kapadokija – kao da hodate po Mjesecu

Poželite li zakoračiti u snove, Kapadokija je mjesto gdje se to ostvaruje. Tihi, gotovo nadrealni krajolik u središnjoj Anatoliji oblikovali su vjetar, vatra i vrijeme, pa izgleda kao da ga je netko oslikao u trenutku ekstaze. „Vilinski dimnjaci“, kako nazivaju kamene formacije, uzdižu se iznad valovitih dolina, dok baloni zorom lebde u pastelnom svjetlu, pa iz zraka sve nalikuje bajci iz Tisuću i jedne noći. 

Kapadokija je estetski spektakl, dio čari Bliskog istoka, ali i kolijevka ranoga kršćanstva. Pećinske crkve i podzemni gradovi svjedoče o zajednicama koje su ovdje tražile slobodu. U selima poput Goremea vrijeme teče sporije, a domaćini vas dočekuju osmijehom i tanjurom svježe pripremljenih mantija.

Mardin – granica svijeta i vremeplov

Daleko od mora, na jugoistoku Turske, uz sirijsku granicu, uzdiže se Mardin – grad nalik pozornici. Ulice mu se spuštaju s brežuljka prema mezopotamijskoj ravnici, a svaka kuća od zlaćanoga kamena čuva miris epoha. Ovdje su se ukrštale sudbine Asiraca, Hetita, Rimljana, Kurda i Armenaca.

Džamije s kitnjastim minaretima odražavaju majstorstvo kamenoklesarstva, a arapska kava sprema se s posebnom pažnjom. Lokalna vina pričaju priče, a trgovci u staroj jezgri mame prolaznike mirisima začina i ulja. Magarci i konji posve se prirodno uklapaju u kamene sokake u kojima je vrijeme usporeno, gotovo tiho.

Ankara – srce moderne Turske

Premda je turisti često preskaču, Ankara je grad u kojem se osjeća puls suvremene Turske. Od 1923. administrativna prijestonica, Ankara nije zamišljena da fascinira, nego da artikulira snove jedne revolucije. Grad je Atatürka, a njegov mauzolej Anıtkabir više je od počivališta. Predstavlja pravi hram ideje o jedinstvu i snazi.

Muzej anatolijskih civilizacija podsjeća na sve narode koji su se izmjenjivali pod turskim nebom, a istorijska tvrđava svjedoči o hiljadugodišnjoj borbi za opstanak. U parkovima Segmenler ili Genclik osjeća se studentski šušur, dok gradske avenije odražavaju ubrzani ritam poslovne svakodnevice.

Bursa – zelena duša Osmanskoga carstva

Ako Istanbul predstavlja srce, a Ankara um, onda je Bursa duša Turske. Smještena između planine Uludag i Mramornog mora, Bursa odiše spokojem i povijesnim šarmom. Kao prva osmanska prijestolnica čuva monumentalnu jednostavnost što krasi gradove u kojima su se rađala carstva.

Zelena džamija i Zelena grobnica s razlogom nose ime: unutrašnjost im obasjava smirujuća moć zelenih pločica. Kapalı Çarşı prostire se kilometrima, a brdo Tophane otkriva panoramu iz koje je jasno zašto je upravo ovdje nicala moć Osmanlija. Kušajte izvorni iskender kebab i osjetite kako se istorija i gastronomija sljubljuju u jednom zalogaju.

Zašto je Turska ljetna destinacija kojoj se vraćamo

Putovanje kroz Tursku nije tek kretanje prostorom. Poetično se može reći da je to putovanje slojevima vremena, kultura i senzacija. Ljetovanje u ovoj zemlji sve je što želite da ljeto bude, toplo, začinjeno, opojno, raznoliko i uvijek pomalo nepredvidivo.

U Turskoj sunce ne zalazi samo nad plažom, nego i nad minaretima, vinogradima, drevnim zidinama. Dok šećete pod okriljem večeri, pijuckate čaj iz staklene čaše i slušate ezan s obližnje džamije, lako je zaboraviti gdje ste i upravo vas to osvaja.

Turska vas poziva na susret sa sobom, s drugima, sa svijetom koji još uvijek zna iznenaditi. Dok promatrate kako vam se sjena produžuje po pijesku, znate da ćete se vratiti, jer kao što smo već rekli Turska nije samo destinacija, ona je doživljaj.

Ali Turska je sinonim i za dobar šoping, sjajnu hranu, bogatu istoriju i kulturu. Stoga, ako se spremate za putovanje i odlučili ste da svoj ovogodišnji odmor provedete u ovoj prelepoj zemlji, odvojite dovoljno vremena za istraživanje, naročito ako volite istoriju. Sigurni smo da će vam se isplatiti. Turska kao izbor za putovanje donosi mnogo toga, a mi vam predlažemo sedam kulturnih odredišta koja biste trebali da uvrstite na svoju „must see“ listu.

#1 Efes

Započinjemo sa jednim od najimpresivnijih arheoloških nalazišta na svetu – drevnim gradom Efesom, čije ruševine se nalaze na zapadu Turske, pola sata vožnje od poznatog letovališta Kušadasi. Efes su, prema starom predanju, osnovale mitske grčke ratnice Amazonke, a pronađeni su dokazi da je naseobina na ovom lokalitetu postojala još u kasnom bronzanom dobu. Danas spada u najznačajnije kulturno-istorijske znamenitosti Turske i jedan je od najbolje očuvanih gradova iz antičkog perioda u Sredozemlju, ali i na čitavom svetu. Deo je UNESCO baštine. 

Brojni značajni objekti su ostali manje-više sačuvani do današnjih dana, pa bi bila prava šteta ne videti impozantnu Celzijusovu biblioteku, zatim veličanstveni amfiteatar, hram Artemide koji je bio jedno od sedam svetskih čuda starog sveta, ali i mnoge druge građevine, neme svedoke slavne prošlosti Efesa. 

#2 Bodrum

Poseta Turskoj je gotovo nezamisliva bez Bodruma, jednog od najpoznatijih turskih turističkih centara na Egejskom moru i miljenika srpskih turista. Gledano sa kulturne tačke, u njemu se nalazi Mauzolej u Halikarnasu, jedno od sedam svetskih čuda starog sveta, a već drugo na ovoj našoj listi, što samo po sebi dovoljno govori o tome kakvu kulturu i istoriju Turska čuva i neguje na svojoj teritoriji. 

Ova nekada monumentalna građevina potiče iz 4. veka pre nove ere, kada je podignuta kao grobnica za kralja Mauzola. Sa visinom od oko 45 metara predstavljala je jedan od najviših spomenika tog vremena. Sam spomenik je bio ukrašen skulpturama i reljefima, a njegov poseban značaj ogleda se u tome što je bio jedan od prvih koji je imao takvu veličinu i detalje. Nažalost, danas su preostale samo ruševine, ali su dovoljno očuvane da mogu potvrditi impozantnost i monumentalnost mauzoleja. 

#3 Tvrđava u Alanji

Dominantna u horizontu grada, zamak-tvrđava u Alanji je bez sumnje najpoznatija znamenitost ovog grada. Sagrađena je u 13. veku od strane seldžučkog sultana Aledina Kejkubada, na temeljima starog utvrđenja koje potiče iz klasičnog perioda. 

Nemoguće je da je ne primetite, jer se nalazi na litici, a sa nje se pruža očaravajući pogled na grad i more. Unutar tvrđave su mnogobrojni značajni istorijski objekti, a verovatno najznačajniji je Crveni toranj, nekadašnja odbrambena tačka i brodogradilište. 

Za zemlju u kojoj se nalaze neki od najboljih plažnih gradova Evrope, Alanja je posebno značajna jer je u njoj smeštena i čuvena Kleopatrina plaža, koja nosi ime po poznatoj egipatskoj kraljici. Prema legendi, Kleopatra je upravo u Alanji uživala u sunčanju, pa zašto ne biste i vi!

#4 Antalija, Stari grad

Svi znamo za antalijske plaže i dobre hotele, ali stari grad Kaleiči je pravi istorijski biser u srcu ovog popularnog turskog letovališta. Šetajući njegovim krivudavim uskim ulicama bićete u prilici da uživate u razgledanju drevnih kuća i istorijski značajnih građevina, kula, minareta i džamija. 

Jedan od najpoznatijih simbola Starog grada je Hadrijanova kapija, koja je podignuta u čast rimskog cara Hadrijana u 2. veku. U Starom gradu se nalazi i Sat-kula, toranj iz osmanskog perioda, koji je nekada služio kao deo gradskih bedema. 

Antalijski arheološki muzej jedan je od najvažnijih muzeja u regionu, sa eksponatima iz različitih epoha, pa vam toplo preporučujemo da svratite i istražite njegovu bogatu kolekciju grčkih, rimskih i osmanskih artefakata. 

#5 Marmaris

Kada ste već na Egejskom moru, ne zaboravite Marmaris, posebno zanimljiv ljubiteljima luksuznih hotela. Zašto? U Marmarisu je po naređenju sultana Sulejmana Veličanstvenog 1522. godine obnovljen stari dvorac i pretvoren u utvrđenje koje je tada korišćeno za odbranu od pirata i osiguranje luke, a danas je jedna od najvažnijih istorijskih znamenitosti u Marmarisu i pravi muzej na otvorenom. 

U muzeju su izloženi predmeti iz drevnih epoha pronađeni na različitim lokacijama u okolini. Danas se eksponati čuvaju u ukupno 7 galerija, a najveća od njih čini izložbeni prostor. Obavezno posetite i karavansaraj unutar zamka, koji je sagradila majka Sulejmana veličanstvenog. Ne propustite priliku da se popnete na neku od kula, jer ćete za taj trud biti nagrađeni pogledom na more koji puca u nedogled i budi divljenje. 

Zanimljivo je da je Napoleon Bonaparta tokom svojih vojnih akcija bio zainteresovan za Marmaris kao pomorsku luku, ali nikada nije uspeo da zauzme ovo područje.

#6 Pergamon

Smešten u zapadnom delu Turske, u blizini današnjeg grada Bergama, u provinciji Izmir, Pergamon je postao političko i kulturno središte Male Azije tokom 3. veka pre nove ere, kada ga je kralj Eumenes II učinio glavnim centrom helenističke kulture. U njemu su se razvijali nauka, filozofija i umetnost. U starom svetu je bio poznat po svojoj biblioteci u kojoj se čuvalo preko 200.000 svitaka, po čemu je u antičko doba jedino bila veća biblioteka u Aleksandriji. Zanimljivo je da je papirus, na kojem su se pisala dela, bio preskup, pa su se za pisanje koristili pergamentski listovi, odakle potiče i naziv „pergament“ – materijal koji je nastao baš ovde.

Danas na ovom arheološkom lokalitetu možete obići ostatke akropolja, sa čijih se ruševina pruža prelep pogled na okolinu, i u čijem podnožju se nalazi Crvena sala, objekat koji je imao veliki religijski značaj, isprva posvećen egipatskim bogovima, a kasnije pretvaran u crkvu, pa u džamiju, zavisno od toga ko je vladao gradom. Tu je i Trajanov hram, koji je rekonstruisan, kao i ostaci rimskog pozorišta, stadiona i amfiteatra.  

#7 Troja

Često je zaobilažena od strane naših turista koji letuju u Turskoj, budući da nije blizu popularnih letovališta poput Bodruma, Antalije ili Marmarisa. Ali za ljubitelje antike i književnosti je nezaobilazna destinacija. Troja se nalazi kod grada Čanakale, na strateški važnoj poziciji u blizini moreuza Dardaneli. Do nje se može stići iz Istanbula za otprilike pet sati vožnje, a kada ste u nekom od primorskih gradova, moguće je uplatiti dnevni izlet i uputiti se ka ovoj veličanstvenoj lokaciji. 

Troja je jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta na svetu, što potvrđuje i njena visoka pozicija na UNESCO listi svetske baštine. Neverovatno je svedočanstvo o civilizacijama koje su tu nicale više od četiri hiljade godina. Ovde se prema Homerovoj “Ilijadi”, delu koje smo čitali kao obaveznu lektiru i koje je postavilo temelje zapadne književnosti, odigrao Trojanski rat. Zato će vas, odmah po ulasku, dočekati legendarni Trojanski konj, simbol pameti, taktike i nepredvidivosti ratovanja. Motivi iz priče o Troji nalaze se i u delima velikih pesnika, slikara, režisera i dramskih pisaca širom sveta. I ne samo to. Arheolozi su dokazali da je Troja, kao višeslojno naselje, imala jednu od važnijih uloga u razvoju mediteranske civilizacije.

Zaključak

Svi znamo kako izgleda prosečan letnji dan u Turskoj: doručak sa pogledom na more, sunčanje uz koktel, turski bazar u sumrak i neizbežno cenkanje za kožnu jaknu koju možda nikada nećete obući. Ipak, ova zemlja je istorijska riznica u kojoj su se vekovima smenjivale civilizacije, ostavljajući za sobom napretek kulturnih znamenitosti. Zato dodajte svom odmoru i dašak avanture, zaboravite na ležaljku i knjigu koju ste spakovali za more i krenite u istraživanje.

Dugo vremena posle rata, zbog negativnih uspomena na te dane, Andrić je odbijao da ponovo poseti ovu banju. Sve dok ga kolega Meša Selimović, koji je u Banji rado boravio sa suprugom Desom, nije ubedio da promeni mišljenje, obećavajući mu da će imati prilike da vidi pravi raj na Zemlji.

Raj na Zemlji Meše Selimovića

Prema Meši Selimovići, raj na Zemlji je mesto na kojem se i danas nalazi nekada čuveni Hotel „Moravica“, sa celokupnom predivnom okolinom i prekrasnim pogledom na jedan deo Sokobanje, kao i na mističnu planinu Rtanj koja prkosi u daljini. Baš kao i prostrani šumoviti park koji okružuje hotel i u kojem se ne čuje ništa sem cvrkuta ptica, šuštanja lišća breza ili udaranja šišarki koje padaju s borova, o zemnju.

Danas je čuveni apartman 144, na drugom spratu „Moravice“, u kojem je Ivo Andrić kasnije odsedao, njegova spomen-soba. Otvoren je za posetioce i ovde se mogu videti predmeti koje je Andrić upotrebljava, kao i njegovi spisi.

Sam hotel odoleva nekako zubu vremena, samo se mora priznati da ga je ipak malo pregazilo vreme. A ono što je jednako fascinantno kao i u Andrićevo i Selimovićevo vreme jesu taj šumoviti park i u njemu mnoštvo četinara i zimzelenog drveća. Posebna priča je i terasa ovog hotela, sa koje se pruža možda i najlepši vidik sa neke sokobanjske tačke. Mada, konkurencija je ovde uistinu velika, a ukusi se razlikuju pa je vrlo moguće da je drugima najlepši vidikovac na nekoj drugoj banjskoj tački – na vrhu Popovica, do kojeg se dolazi iz Hotela „Moravica“ laganom šetnjom, sa nekog prozora susednog Hotela „Banjica“, sa neke tačke puta ka Lepteriji ili Ripaljki…

Sokobanjska gastronomija

Stare Sokobanjčanke, inače, i dan-danas spremaju omiljeni Andrićev specijalitet, jagnjeću sarmicu u skrami. I služe ga uz neizostavno ovčije kiselo mleko, sokobanjsko, kakvo se nigde više ne služi. Baš onako kako je posluživano i našem Nobelovcu, pa se u Sokobanji može čuti i „Andrićev komplet“, kao naziv za ovo jelo.

Recept za jagnjeću sarmu po ukusu Ive Andrića

Za jagnjeću sarmicu potrebno je:

• 3 glavice crnog luka srednje veličine
• 1 trbušna jagnjeća maramica
• 1 kg jagnjećih iznutrica: srce, bubrezi, crna i bela džigerica
• 4 komada jaja
• 200 ml gušćeg jogurta ili kisele pavlake
• ulja – 100 ml ili po potrebi
• soli, aleve paprike i bibera po ukusu
• dva-tri komada lovorovog lista

Kako se priprema sokobanjska jagnjeća sarmica

Potopiti u hladnu vodu kojoj je dodato malo soli i sirćeta, jagnjeću trbušnu maramicu. Potrebno je da tako odstoji nekoliko sati. U više navrata bi trebalo menjati vodu.

Istovremeno, u hladnu vodu staviti i džigerice, bubrege i srca na nekoliko sati pa ih dobro oprati i zatim kuvati jedan sat u vodi kojoj ste dodali so, biber i lovorov list. Kada su džigerice i srca skuvani, potrebno je ocediti ih od vode i sitno ih iseckati.

Sitno seckani crni luk lagano dinstati na ulju pa kad postane staklast, dodati mu iznutrice i nastaviti dinstanje uz dodavanje soli, bibera i mlevene paprike.

Kada se malo prohladi, koliko da se jaja naglo ne zgrudvaju od visoke temperature, u tu masu umešati dva viljuškom umućena jajeta.

Polovinu trbušne maramice, dobro oceđene od vode i osušene krpom, staviti na dno podmazane posude za pečenje, tepsije ili vatrostalne činije. Izručiti uprženu smesu, pokriti je drugim delom maramice i umotati je kao sarmu.

Preostala dva jajeta umutiti sa jogurtom ili pavlakom. Preliti tu smesu preko sarmice.

Staviti posudu sa sarmicom u zagrejanu rernu i peći malo duže od pola sata, na 200 do 220 stepeni Celzijusa. Malo prohlađenu sarmicu služiti uz ovčije kiselo mleko i toplu pogaču. Kao predjelo poslužiti, da bi bilo sve „po Andriću“, sokobanjsku sukanu banicu, koju je takođe obožavao.

Jagnjeća sarmica, malo drugačije pravljena

Ovo je osnovni recept za jagnjeću sarmicu, kakvu je zavoleo Ivo Andrić. Ukoliko smatrate da je ovo prejak ukus, možete ga ublažiti i zapravo obogatiti, kuvanim pirinčem.

Šaku pirinča oprati pa skuvati al dente i ocediti. Kada je smesa sa iznutricama gotova, dodati kuvani pirinač i nastaviti pripremanje sarmice po istom receptu.

Važna napomena: jagnjeća sarmica se može služiti i hladna.

Premda možete sami u svojoj kuhinji isprobati bilo koji od ova dva recepta, izvesno je da je veći gušt da zaista posetite Sokobanju i pojedete autentično jelo u nekom od brojnih restorana. Istražite opcije za smeštaj i neka otmena soba u Sokobanji bude mesto gde ćete uživati i odmoriti zasluženo – kao u raju na Zemlji!

I nemojte misliti da turisti posjećuju ovu zemlju samo zbog popularne kulture, tehnologije i sušija. U nastavku vam otkrivamo 8 razloga zašto se Japan obožava i zašto bi ovaj prelijepi arhipelag trebalo da bude i na vašoj listi putničkih želja!

#1 Kultura čistoće

Na ulicama japanskih gradova, smeće je gotovo nepostojeće. Ovo nije slučajno, jer ovdje građani prije polaska u školu znaju o važnosti čistoće i odgovornosti za svoje okruženje. Mnogi Japanci nose svoje smeće sa sobom dok ne pronađu odgovarajuće mjesto za odlaganje. 

Na javnim mjestima, poput parka ili na autobuskim stanicama, često ćete vidjeti postavljene kontejnere, ali je i dalje uobičajeno da ljudi preuzmu odgovornost za vlastito smeće. Ovaj običaj doprinosi mentalitetu zajedništva i poštovanja, a ne samo fizičkoj čistoći. Turisti koji posjete Japan su fascinirani takvom ekološkom kulturom, posebno oni sa naših prostora.

#2 Vremenska zona

Japan je jedinstvena zemlja po mnogim aspektima, a jedan od njih je i to što koristi samo jednu vremensku zonu – Japan Standard Time (JST), koja je 9 sati ispred koordiniranog univerzalnog vremena (UTC+9). Ovo pravilo važi za cijelu zemlju, bez obzira na njene geografske razlike i raspored ostrva. 

Zbog svoje veličine, Japan se prostire na više od 3.000 kilometara od sjevera do juga, što bi u teoriji moglo značiti da koristi različite vremenske zone. Ipak, sve regije, od Hokaida na severu do Okinave na jugu, koriste JST. Ova praksa olakšava mnoge aspekte života u zemlji, uključujući planiranje putovanja, organizaciju javnog prevoza i poslovnu komunikaciju.

#3 Koncept „omotenashi“

Japan je prepoznatljiv po svom izvanrednom gostoprimstvu, koje se ogleda u kulturi „omotenashi“. Ovaj koncept se ne može lako prevesti na druge jezike, ali suštinski označava duboku posvećenost pružanju usluge koja prevazilazi osnovne zahtjeve gostiju. 

„Omotenashi“ podrazumijeva predviđanje potreba i želja gostiju prije nego što ih oni sami izraze. Ugostitelji, hoteli, restorani i svi sektori usluga u Japanu obučeni su da obrate pažnju na najsitnije detalje, od načina na koji se hrana servira do načina na koji se gosti pozdravljaju. Za putnike, „omotenashi“ predstavlja jedan od glavnih razloga zašto za putovanje odabrati Japan. 

#4 Manga i anime svijet

Manga, japanski strip, postoji već vijekovima, ali je u posljednjim decenijama doživeo nevjerovatan uzlet. Različiti žanrovi, od akcije i avanture do romantike i fantastike, omogućili su svakom čitaocu da pronađe nešto što ga inspiriše. Popularnost anime serija, adaptacija manga stripova, dodatno je učvrstila ovaj fenomen. Poznati su vam „Naruto“, „One Piece“ i „Attack on Titan“ kao globalni hitovi, a njihove priče i likovi su doprineli stvaranju velike zajednice obožavalaca. 

Akihabari, kvart u Tokiju, popuaran je po elektronici, igricama i anime kulturi, i ne može se propustiti. Ova živahna četvrt prepuna je lokala koji nude manga, anime figure, video igre, kao i tematske kafiće uređene po hit-serijama.

#5 Kreativna kuhinja

Japanska kuhinja poznata je po svojoj raznolikosti i jedinstvenim ukusima koji zadovoljavaju i najprobirljivije gurmane. Osim popularnih jela, poput sušija i ramena, Japan se može pohvaliti i mnoštvom neobičnih i zanimljivih specijaliteta. Jedno od takvih jela je takoyaki, popularna ulična hrana koja potiče iz Osake. Ove male ćuftice su napravljene od pšeničnog brašna i punjene su sjeckanom hobotnicom, sjeckanim povrćem i đumbirom. Pripremaju se na specijalnim tiganjima sa udubljenjima, što im daje karakterističan oblik. 

Još jedan jedinstven specijalitet je natto  – fermentisano varivo od soje koje ima karakterističan miris i ljepljivu teksturu. Iako nije svima omiljen, natto se često konzumira za doručak, posut sosom od soje, i može se jesti sa pirinčem. Bogat je proteinima i smatra se izvorom zdravlja.

#6 Tehnologija na svakom koraku

Roboti su postali simbol japanske tehnološke superiornosti i maksimalne produktivnosti u poslu. U mnogim gradovima, kao što su Tokio i Osaka, možete sresti robote koji pomažu u različitim poslovima, od usluživanja hrane u restoranima do asistencije u prodavnicama. Na primjer, u nekim restoranima ćete vidjeti robote koji donose hranu do stola, dok u hotelima robotizovani portiri pomažu gostima sa njihovim prtljagom. 

Automatizovani toaleti su jedan od najprepoznatljivijih primjera. Opremljeni su različitim funkcijama kao što su grijanje, automatsko ispiranje i čak ugrađenim sušačima, što je turistima sa Zapada posebno zanimljivo. 

Napredna tehnologija je postala standard u japanskim domovima, hotelima i javnim toaletima, pokazujući nam koliko Japan cijeni udobnost i inovacije.

#7 Neobični hoteli

Jedan od najpoznatijih fenomena su hotelske kapsule, prvobitno kreirane za putnike koji žele brzo i povoljno noćenje. Kapsule su opremljene osnovnim sadržajima kao što su udoban dušek, utičnice za punjenje uređaja, pa čak i televizor. 

Pored kapsula, Japan ima i hotele u kojima možete spavati sa životinjama, kao što su mačke, psi ili čak zečevi. Zanimljivo je i to da u Japanu postoje robotizovani hoteli, o čemu smo pisali iznad. Ovdje su roboti angažovani za obavljanje raznih usluga, od prijema gostiju do dostave hrane u sobe. Budućnost je u Japanu realnost!

#8 Kawaii estetika

Kawaii estetika, koja se u japanskom jeziku prevodi kao “slatko” ili “slatkoća”, postala je više od samog stila ili modnog trenda. Danas je to cjelokupna kulturna filozofija koja se duboko ukorenila u japanskom društvu. 

Ova estetika se ne odnosi samo na izgled, već i na ponašanje, osjećanja i način izražavanja. Kawaii simbolizuje nevinost, radost i igru, a prisutan je u različitim aspektima svakodnevnog života u Japanu. 

U modnom smislu, a i u sportskoj modi, kawaii estetika se oslikava kroz šarene, razigrane i često detinjaste komade odjeće. U japanskoj kuhinji, gdje se hrana oblikuje u slatke i zabavne kreacije, popularni su “kawaii” kolačići, slatkiši i obroci koji su oblikovani kao životinje, cvjetovi ili likovi iz popularne kulture. Nekada su toliko lijepi da ih je teško pojesti. Likovi poput “Hello Kitty”, “Rilakkuma” i “Pusheen” su popularni simboli ove kulture.

Japan je zaista zemlja koja nudi mnogo više od onoga što se može vidjeti pretraživanjem po internetu. Posjeta ovoj zemlji će vam otvoriti nove horizonte, slojeve kulture, tradicije i zabave, i baš zbog toga je tako tražena destinacija. Ako vam se dugo nalazi na listi želja, vrijeme je da polako planirate novo putovanje!

Kao mama čarobnih djevojčica, Ivona kaže da je učiteljica koja se pretvorila u domaćicu, a zapravo gradi jedan zanimljiv i inspirativan život o kome piše na svom instagram profilu frau.Aleksic. Na svom intrigantnom i nežnom životnom putovanju napisala je Lolama nešto za početak.

Napiši Lolama nešto za početak.

Lolamagazin mi je tik pored srca, jer znam da je jedna, meni jako bitna osoba, obožavala da čita sve ovdje napisano.

Voljela bih da može pročitati i sve što ja napišem sada.

Da li se još sjećaš prvog broja svog fiksnog telefona i da li ti nedostaje tvoja soba u Bijeljini?

Pamtim sve brojeve telefona, pa i svoj fiksni. Soba u Bijeljini mi ne nedostaje toliko, jer sam odrasla u Ugljeviku (malo mjesto nadomak Bijeljine) i više emocija imam prema tom mjestu, nego prema Bijeljini. Zanimljivo je da i dan danas kada sanjam nešto i u tom snu se vraćam kući, uvijek se vraćam kući u Ugljeviku, gdje sam najduži vremenski period i živjela.

Koja ti je najdraža rođendanska uspomena?

Rodjena sam 1. januara i na moj rodjendan je uvijek posebna i vesela atmosfera, novogodišnja. Svaki rodjendan mi je baš specijalan, ali otkako sam se udala dobijam pisma od muža i djece za svaki rodjendan i to bih svakako izdvojila.

Da imaš magičnu moć – koja bi to bila?

Što se tiče magičnih moći, moje želje se mijenjaju u zavisnosti od toga kakva su mi djeca. Nekad bih bila nevidjljiva, nekad poželim da imam 12 ruku i da letim. Šalim se. Voljela bih da imam moć da izliječim ili oživim ljude.

Kako su društvene mreže promijenile tvoj život?

Društvene mreže su mi pomogle da se ne osjećam usamljeno u trenutku kada sam se preselila u Švajcarsku. Tada su i počele aktivnosti na mom instagram profilu. Imala sam mnogo vremena, a nikoga svog u blizini.

Nisu znatno promijenile moj život, samo su mi omogućile da na lakši način realizujem svoje zamisli i planove, a imam ih još.

Tvoj je život Švicarska – kako si napravila da bude savršen?

Moj život nije savršen, ali je onakav kakvim sam ga zamišljala. Ne bih ništa dodala, niti oduzela u ovom trenutku. Živim sa čovjekom koji ima iste želje i poglede na svijet kao ja i mislim da mi je to dobar temelj za sve što sam izgradila do sada i što ću tek da izgradim.

Ljubav me pokreće.

Koliko se razlikuje roditeljstvo u Švicarskoj od onog na našim prostorima?

Smatram da su Švajcarci malo opušteniji narod od nas Balkanaca, u svakom smislu, pa i u roditeljstvu.

Kada bi mogla da putuješ kroz vrijeme i vratiš se na prvi sastanak sa svojim suprugom šta bi mu rekla?

Kada bih se vratila na prvi sastanak sa Milutinom rekla bih mu da je najbolje vaspitan muškarac od svih koje sam u životu srela.

I danas mu to često kažem.

Koja ti je knjiga omiljena i zašto? Koju knjigu tvoje djevojčice najviše vole?

Omiljena knjiga mi je “Zločin i kazna” od Dostojevskog. Knjiga koja me je najviše zaintrigirala i koja mi je toliko držala pažnju da sam je pročitala za nepuna dva dana. Podsjeća me na srednjoškolske dane.

Volim čitati i ljubavne romane (vječiti romantik). Žao mi je što sada nemam mnogo vremena da čitam. Moja djeca mnogo vole knjige, a omiljene su im sve one čiji su likovi princeze i životinje.

Šta je to što te uvijek razveseli, a šta te u svakom trenutku može iznervirati?

Razveseli me sunce. Ne postoji ništa što bi me baš u svakom momentu moglo iznervirati, ali generalno ima dosta stvari koje me nerviraju. Mogla bih nabrajati do sutra.

Da li imaš svoj moto koji te vodi u svakom trenutku?

Nakon odredjenih stvari koje su mi se desile u životu vodim se onim “samo da smo svi zdravi i na okupu”. Ništa mi više nije potrebno.

Napiši Lolama nešto za kraj.

Drage Lole, hvala što ste odvojile vrijeme i pročitale sve moje odgovore. Šaljem vam virtuelni zagrljaj.

Ovaj tekst dio je projekta “Svoja na svome” koji se provodi uz podršku Vlade Srbije, a s ciljem povezivanja dijaspore sa maticom.

Napiši Lolama nešto za početak.

Pozdrav svim hrabrim Lolama gde god one bile.

Da li se još sećaš broja fiksnog telefona svog najboljeg druga iz detinjstva? Da li ti nedostaje tvoja dečja soba?

Fiksnog broja se više ne sećam ni svog, a kamoli broja fiksnog najboljeg druga iz detinjstva… prošlo je od tad bogami dosta godina. Ja sam od one dece koja nisu imala dečiju sobu, prosto stan u kojem smo živeli, ili kuća bili su kao hodnik kroz koji je strujao veliki broj ljudi. Od kako znam za sebe mi smo bili u konstantnoj selidbi.

Koje ti je najsmešnije sećanje iz školskog doba?

Ima ih baš dosta, al’ evo palo mi je baš sad na pamet.

Sećam se kad sam majci tražio, da prvog dana škole, prvi razred je bio da obučem sako i stavim kravatu.

Jedino sam dete koje se tad pojavilo, koje je izgledalo maltene kao direktor škole. Meni tad nije baš bilo smešno kad su sva deca krenula da mi se smeju, ali vrlo brzo sam shvatio, da ja u stvari volim da ljude nasmejem, čak i kada od sebe napravim budalu. To se kasnije odrazilo i na poziv kojim ću se baviti.

Da postoji vremeplov – u koju epohu bi se vratio?

O ovome sam razmišljao i kad sam bio mlađi, možda bi voleo da sam rođen kasnih četrdesetih, pa da mogu da rastem, u nekim pedesetima, šezdesetima kad je cvetao rokenrol.

Da možeš da se vratiš u jednu pozorišnu scenu ili filmski kadar u kom si igrao – šta bi to bilo?

Vratio bih se u jednu jedinu scenicu koju sam snimio sa Žarkom Lauševićem, u “Korenima”… Da se vratim u tih naših par dana snimanja, gde sam uspeo  na kratko da upoznam  glumačku veličinu, koja je hodala ovim prostorima. Nedostaju ti divni glumci, i Žare, i Glogi, i Madžgalj…

Koja ti je knjiga omiljena i zašto?

Omiljena knjiga mi je svaka koju trenutno čitam, jer obožavam da čitam knjige.

A trenutno čitam “Psihomagiju” Alehandra Hodorovskog.

Da li imaš omiljenu pesmu?

Imam, i trenutno je stalno vrtim, Letu Štuke – Šutiš. Oni su mi jedan od omiljenih bendova sa  ex – yu prostora.

Kad bi mogao da se upišeš u spomenar bilo koje poznate ličnosti, ko bi to bio i šta bi napisao?

Voleo bih da sam se upisao u spomenar Elvisa Prislija, samo bih mu napisao: “Koji si ti nama Kralj”

Šta je to što te uvek razveseli, a šta te u svakom trenutku može iznervirati?

Uvek me razveseli dečiji osmeh, najiskreniji osmeh na svetu.

A svakom me trenutku iznervira nepravda prema ljudima. I ratovi…”jer rat nije dobar, apsolutno ni za šta.“

Da možeš da biraš – u kojoj filmskoj sceni bi voleo da si se pojavio, glumio?

“Lepa sela, lepo gore” su po meni, jedan od najboljih filmova sa kraja devedestih, antiratni film u kom bih voleo da sam imao priliku da igram.

Da imaš čarobne moći – šta bi to bilo?

Uf, pa svaka čarobna moć ima svojih prednosti, ali pošto sam ja vrlo racionalna osoba i noge su mi čvrsto na zemlji, voleo bih kada bi hipnoza zaista bila efikasna, kao što to prikazuju u filmovima, sa tom veštinom bih voleo da pomažem ljudima da se reše strahova, koji ih sputavaju kroz život.

Izaberi grad u kom bi voleo da živiš.

Bilo koji grad na moru koji ima pozorište…

Napiši Lolama nešto za kraj.

Drage naše Lole, ostanite svoje, jake, hrabre… Prkosite svojim talentom ovom brzom vremenu bez empatije. Ovo trenutno je svakako vakuum koji će u jednom trenutku da pukne… a vi ćete u sebi imati ponos da ste uprkos svemu ostale svoje. Voli vas i izuzetno poštuje, vaš Kotur.

Reč Seva na Hindu jeziku znači darivanje bez očekivanja. Kako je došlo do toga da fondacija ponese baš to ime? 

U vremenima kada su životne vrednosti fokusirane više na materijalno i neku korist, zvezda vodilja za osnivanje fondacije bilo je činiti dobro, ali bez očekivanja da vam se nešto zbog toga vrati. Takav naziv je fondacija i ponela. 

Kada darujete donaciju, sasvim je sigurno da nećete dobiti ništa zauzvrat, osim čiste ljubavi i zahvalnosti tih porodica, a mi čvrsto verujemo da taj vaš čin nekako život nagradi.

Kako je došlo do osnivanja fondacije? 

Fondacija je osnovana 2021. godine, kao želja i potreba jedne grupice ljudi da se sačini lanac pomoći onima koji su najosetljiviji, a za nas su to deca i mladi. U ovom lancu je svaka karika izuzetno važna i vrednujemo njihov doprinos, ma koliki on bio. 

Kada se javila potreba da se pomogne, onda su se kockice sklapale i sve je vodilo ka onome što smo danas.

Koja je vaša misija? 

Misija Seva fondacije jeste da pomogne deci i mladima (i njihovim porodicama) koji imaju uspostavljenu zdravstvenu dijagnozu, kroz prikupljanje donacija. Porodicama čija deca imaju zdravstvene poteškoće, neophodan je veliki broj lekova, terapija, psihofizičkih vežbi i nege, a odavno su presušile svoje izvore odakle su crpele sredstva kako bi finansirale sve ove preko potrebne stvari bez kojih bi njihova deca, umesto da ostvare male pomake kroz vreme, zapravo nazadovala. 

U ovakvim situacijama se roditelji odlučuju da kontaktiraju s nama i potraže pomoć. Zamislite da kao roditelj treba da se opredelite za ove ili one terapije, iako su sve neophodne, jer nemate dovoljno sredstava za sve. Upravo to je misija Seva fondacije, da pomognemo koliko god možemo, da takve izbore roditelji ne moraju da donose, makar određeni vremenski period.

Kako ste se opredelili za ovaj model prikupljanja donacija? 

Ovakav model prikupljanja donacija je izabran usled činjenice da, nažalost, u Republici Srbiji postoji pregršt dece sa dijagnozom. Zbog tolikog broja dece, odlučili smo se da svakog meseca drugo dete dobije šansu, tako što će biti centar rada naše fondacije. Na ovaj način, humane ljude ne stavljamo u situaciju da treba da biraju između dva deteta, već je svakog meseca jedno dete najvažnije dete.

Ko sve stoji iza fondacije? 

Osnivač i upravitelj Seva fondacije je Nataša Lazić, po zanimanju IT program i projekt menadžer i pasionirana kuvarica, a Upravni odbor sačinjavaju Ljubiša Miloševic, predsedavajući član UO, po zanimanju IT developer i pasionirani bubnjar, inače zadužen za naš web sajt, zatim Tajana Pupovac, po zanimanju QA tester i pasionirani fotograf, koja održava i uređuje naše društvene mreže, kao i Đorđe Kujović, advokat, koji pokriva našu pravnu stranu. Ne mogu, a da ne pomenem knjigovodstvenu agenciju The Accountant, koja potpuno besplatno vodi knjige Seva fondacije, kao izraz doprinosa našem radu i misiji. 

Veoma je važno da napomenem da svi ljudi koji stoje iza Seva fondacije svoj doprinos obavljaju bez ikakve finansijske naknade i na tome smo im beskrajno zahvalni. Na ovaj način, celokupan iznos prikupljenih donacija ide isključivo našim korisnicima!

Opiši nam jedan radni dan u fondaciji? Da li postoji radno vreme i kako se organizuju sve obaveze? 

S obzirom da je Seva fondacija 100% neprofitna organizacija, nemamo zaposlene koji provode radni dan u aktivnostima vezanim za Seva fondaciju. Upravo suprotno, sve aktivnosti se rade u ostatku dana, kada naša mala, ali humana grupa odvoji vreme za iste. 

Postoji zasedanje Upravnog odbora na redovnom nivou, gde se prolaze tačke dnevnog reda, kao što su odabir korisnika, finansije, aktivnosti vezano za humanitarne kampanje na društvenim mrežama, pravna pitanja, i slično. Svako od nas zna koja su njegova zaduženja i tome se pristupa savesno i blagovremeno.

Da li pored finansijske pomoći postoji plan o kreiranju većih projekata podrške porodicama bolesne dece, u vidu radionica sa psiholozima, npr? 

Kada biste svakog od ovih roditelja pitali šta je ono što im je najpotrebnije da bi bili dobro, kako oni lično, tako i cela porodica, reći će vam: ,,zdravsteni boljitak mog deteta”. Nažalost, da bi to bilo moguće, makar u određenom procentu, neophodne su velike količine novca, koji je nama iz tog razloga jedini interes trenutno. Javljale su se kompanije nudeći slatkiše, igračke i slično, na čemu smo zaista zahvalni, ali ovoj dečici i njihovim roditeljima je zaista najvažniji resurs koji nedostaje upravo novac, kojim će njihovi roditelji pokriti sve što je potrebno da poboljšaju njihovo opšte zdravstveno stanje.

Kakve sve humanitarne akcije imate u planu? 

Seva fondacija, kao primarnu, uostalom i jedinu delatnost, ima prikupljanje donacija u svrhu lečenja svojih korisnika. Dakle, s pravne strane mi kao fondacija nismo u mogućnosti da prodajemo bilo šta, te da na taj način prikupimo donacije. S druge strane smo više nego voljni da promovišemo bilo koju akciju, u bilo kom formatu, koja će za rezultat imati gotovu donaciju za nekog od naših korisnika, kao što smo i dosad radili. 

Ono što nam je uvek u planu jeste da stupimo u kontakt sa što više pravnih lica, koja bi bili donatori fondacije (kako jednokratno, tako i na mesečnom nivou). Ovim putem ih sve pozivam da se jave putem naših kontakt detalja.

Kako ljudi mogu da se priključe i na koji način mogu sve da pomognu? 

Načina je zaista puno, a ogromnu zahvalnost dugujemo pojedincima i kompanijama koje uplaćuju mesečne i jednokratne iznose pomoći za naše mališane korisnike. Najveći iznos koji je dosad jednokratno uplaćen, bio je za malenog Alekseja Kneževića, koji boluje od bulozne epidermolize, u iznosu od 250.000,00 rsd, a ovaj iznos je nesebicno uplatila jedna kompanija iz Beograda.

Ljudi su takođe bili spremni da pomognu svako iz svoje oblasti delovanja, pa je tako jedan mladić koji se bavi atletikom pretrčao 50km za jednu devojčicu Đinu Zejak, i te km su ljudi otkupljivali, zatim imamo predivnu saradnju sa jednim kreativnim momkom (na Instagramu @ZENarium) koji pravi biljne terarijume i prodaje ih na humanitarnoj aukciji za Seva fondaciju, a prodavali su ljudi i kozmetičke tretmane, zatim frizerske usluge, i slično, pa sav novac od prodatih vaučera uplaćivali na račun Seva fondacije. Najmnogobrojnija organizacija je bila kada su se desetine zena iz mesta Sivac organizovale, te spremile razne poslastice i to prodavale na humanitarnom bazaru.

Čak smo imali i jedno umetničko delo koje je prodato jednom gospodinu iz Crne Gore, a novac je umesto umetnici, uplaćen na račun Seva fondacije. Zaista kada vidite ovako nešto, jasno je da postoji pregršt načina, ali važna je pre svega volja da se pomogne. Pozivam sve one koji osete potrebu da pomognu na bilo koji način, da nam se jave putem emaila na sevafondacija@gmail.com ili putem našeg Instagram profila @sevafondacija. 

Htela bih da se neizmerno zahvalim i magazinu Lola, što su umeli da prepoznaju ovu možda ne toliko “popularnu”, ali zaista veoma važnu, ako ne i najvažniju u temu u našem društvu, a to su dečica kojima je naša pomoć neophodna. Hvala vam što širite na ovaj način svest ljudi na ove humane teme.