Insekti, iako imaju neuporedivo jednostavniji nervni sistem, pokazuju iznenađujuću sposobnost kolektivnog rešavanja problema. Načini na koje mravi, pčele, skakavci, bubašvabe i vinske mušice donose odluke već su poslužili kao inspiracija naučnicima, a neki od tih principa primenjuju se i u savremenim algoritmima.

Njihovo ponašanje pokazuje da dobra odluka ne mora uvek da bude rezultat centralizovanog planiranja, da različita mišljenja mogu da budu prednost i da je ponekad korisno – ne odlučiti odmah.

Mravi – ne tražite savršeno rešenje odmah

Kada je izbor prevelik, donošenje odluke može da postane sve teže. Psiholozi taj fenomen nazivaju preopterećenošću izborom.

Sa sličnim problemom suočavaju se i mravi kada treba da pronađu novi izvor hrane. Nekoliko izviđača napušta mravinjak i kreće različitim pravcima, bez unapred određene putanje. Dok istražuju teren, ostavljaju tragove feromona koje drugi mravi mogu da prate.

Ključno je to što feromoni vremenom isparavaju. Put kojim prolazi malo mrava postepeno iščezava, dok se onaj kojim se kreće veliki broj njih neprestano pojačava.

Mrav koji pronađe bogat izvor hrane brže se vraća u mravinjak i ostavlja jači trag. Drugi ga slede, ponovo ostavljaju feromone i tako dodatno jačaju tu putanju. Manje efikasni pravci vremenom se napuštaju.

Na kraju, čitava kolonija može da dođe do najkraćeg i najefikasnijeg puta, iako nijedan pojedinačni mrav nema uvid u sve moguće opcije.

„Glavna lekcija je da efikasno kolektivno donošenje odluka može da se pojavi bez ikakve centralizovane kontrole“, objašnjava Marko Dorigo, kodirektor Laboratorije za veštačku inteligenciju Slobodnog univerziteta u Briselu.

Prema njegovim rečima, mravi su jednostavne jedinke, ograničenih sposobnosti i sa samo lokalnim informacijama, ali ipak kolektivno uspevaju da rešavaju složene probleme koordinacije.

Ovaj princip poznat je kao optimizacija kolonijom mrava i inspirisao je algoritme koji se koriste u logistici, telekomunikacijama, saobraćaju i upravljanju resursima.

Pouka za ljude mogla bi da bude jednostavna: kada imamo previše mogućnosti, ne moramo odmah da pronađemo savršeno rešenje. Ponekad je bolje isprobati više pravaca, posmatrati rezultate i postepeno eliminisati lošije opcije.

Pčele – odluka kao rezultat „glasanja“

Pčele na sličan način biraju novo mesto za košnicu, ali umesto feromona koriste komunikaciju.

Pčele izviđači istražuju različite lokacije, a zatim se vraćaju u koloniju i karakterističnim plesom saopštavaju ostalima šta su pronašle.

Plesom prenose informacije o udaljenosti i pravcu, ali i o kvalitetu novog mesta – njegovoj veličini, položaju i bezbednosti. Što je lokacija bolja, ples je duži i energičniji.

Druge pčele zatim odlaze da provere predloženo mesto. Kada se vrate, mogu da podrže prethodni predlog ili da počnu da zagovaraju neku drugu lokaciju.

Vremenom sve više izviđača počinje da podržava istu opciju. Kada broj pristalica dostigne određeni prag, odnosno kvorum, kolonija kreće na novo mesto.

Taj sistem podseća na jednostavan oblik demokratije. Nijedna pčela sama ne donosi odluku niti postoji centralni „vođa“ koji naređuje gde će se kolonija preseliti. Rešenje nastaje postepenim usaglašavanjem velikog broja pojedinačnih procena.

Skakavci – ponekad je korisno biti neodlučan

Kada je grupa podeljena između dve mogućnosti, pokušaji ubeđivanja često mogu da proizvedu suprotan efekat. Ljudi se još čvršće vezuju za svoje stavove, a dogovor postaje teži.

Istraživanja migratornih skakavaca, međutim, ukazuju na to da neutralnost može da ima važnu ulogu u izlasku iz takve blokade.

Kristijan Kit Jejts, profesor matematičke biologije na Univerzitetu u Batu, posmatrao je mlade skakavce koji još ne mogu da lete. Postavio ih je u kružni prostor i pratio kako grupa bira pravac kretanja.

Ispostavilo se da je roj povremeno menjao smer, ali tek nakon kratkog perioda u kojem je deo skakavaca prestajao da se kreće.

Upravo je ta privremena neutralnost bila važna. Kada se broj aktivno opredeljenih jedinki smanji, čak i mali uticaj može lakše da preusmeri celu grupu.

Jejts je sličan eksperiment sproveo i sa ljudima. Devetnaest učesnika moglo je da izabere između dve mogućnosti ili da se uzdrži. Kada je uzdržavanje bilo dozvoljeno, grupa je lakše i brže dolazila do zajedničke odluke.

„Kada je manje aktivnih glasova u igri, isti mali podsticaj ima srazmerno veći uticaj na pravac kretanja grupe“, objašnjava Jejts.

Drugim rečima, neodlučnost ne mora uvek da bude slabost. Ponekad kratka pauza omogućava ljudima da preispitaju stavove i otvori prostor za novi konsenzus.

Bubašvabe – različiti karakteri mogu da pomognu

Jake ličnosti u grupi često se doživljavaju kao prepreka za zajedničko odlučivanje. Međutim, istraživanje bubašvaba pokazuje da razlike u temperamentu mogu i da ubrzaju dolazak do rešenja.

Neke bubašvabe su smelije i spremnije na istraživanje, dok su druge opreznije. Isak Planas-Sitža sa Metropolitanskog univerziteta u Tokiju koristio je kompjuterske modele kako bi ispitao kako različiti tipovi ponašanja utiču na izbor skloništa.

Grupe u kojima su se sve jedinke ponašale gotovo isto pokazale su se manje efikasnim od grupa sa različitim karakterima.

Previše smelih jedinki može da dovede do rasipanja grupe, dok previše opreznih može da proizvede brzu odluku, ali ne nužno i najbolju.

„Očekivao sam određenu tendenciju, ali ne i tako jasan i ponovljiv obrazac“, rekao je Planas-Sitža.

Pouka je da kolektivna inteligencija ne nastaje uvek iz potpune saglasnosti. Naprotiv, različiti stilovi razmišljanja i ponašanja mogu da pomognu grupi da brže ispita više mogućnosti i izbegne pogrešnu odluku.

Vinske mušice – odluke zavise i od našeg stanja

Vinske mušice pokazuju da odlučivanje nije zasnovano samo na informacijama iz okruženja, već i na unutrašnjem stanju organizma.

Kada treba da biraju između dva mirisa, duže se dvoume ako su oni veoma slični, kao da procenjuju prednosti i nedostatke svake mogućnosti.

Mogu da izaberu i hranu neprijatnijeg ukusa ako ona ima veću hranljivu vrednost. S druge strane, češće će odabrati malu i sigurnu nagradu nego veću nagradu povezanu sa opasnošću.

Ta procena, međutim, menja se kada su gladne ili pod stresom.

Istraživanja pokazuju i da mušice koje nisu pod stresom lakše prilaze neodređenom ili nepoznatom stimulusu kako bi ga ispitale, dok su one izložene stresu sklonije izbegavanju rizika.

Slično je i kod ljudi. Naše odluke ne zavise samo od činjenica koje imamo pred sobom. Glad, umor, strah, stres ili prethodna iskustva mogu znatno da promene način na koji procenjujemo rizik.

Intuicija zato nije nužno suprotnost racionalnom odlučivanju. Ona može da predstavlja rezultat mnoštva sitnih iskustava i zapažanja koje je mozak prikupio, čak i kada nismo potpuno svesni kako smo do nekog zaključka došli.

Istraživanja ponašanja insekata tako pokazuju da za dobru odluku nije uvek potrebno više analize. Ponekad je važnije ostaviti više mogućnosti otvorenim, omogućiti različitim stavovima da se sučele, napraviti pauzu pre konačnog izbora i voditi računa o tome u kakvom stanju odluku donosimo.

U tom smislu, čak i životinje sa mozgom manjim od zrna maka mogu da ponude prilično korisne lekcije ljudima.

Detinjarije

Sporim dopaminom protiv stresa modernog života

Svi smo suočeni s neprestanim obavijestima, klikovima, lajkovima, emojima, beskrajnim skrolanjem i povezanim trenutačnim zadovoljstvom, a posljedično i osjećajem praznine, iscrpljenosti i frustracije. Stoga ne čudi da je nova ideja sporog dopamina osvojila psihologe i druge stručnjake za mentalno zdravlje. Ona ne zahtijeva odricanje od životnih užitaka, već potiče na učenje ponovnog uživanja u njima, polako i s prisutnošću. Digitalni život neprestano nam nudi male nagrade koje aktiviraju moždani sustav nagrađivanja, potaknut dopaminom, neurotransmiterom povezanim s motivacijom, učenjem, željom i zadovoljstvom. Međutim, problem je u tome što je mozak bombardiran neumoljivim nizom brzih, vrlo kratkotrajnih i fragmentiranih podražaja. U tom scenariju mnogi ljudi prijavljuju sada već poznate simptome: poteškoće s koncentracijom, mentalni umor, razdražljivost, osjećaj nezadovoljstva i stalnu potragu za sljedećom distrakcijom. Paradoksalno, što smo više stimulirani i energičniji, to se više osjećamo prazno. Spori dopamin, kakav zagovaraju stručnjaci s Harvarda, predlaže drugačiju dinamiku užitka: umjesto jurnjave za trenutačnim nagradama, potiče nas da damo prioritet aktivnostima koje zahtijevaju vrijeme, predanost i, kao što je spomenuto, našu fizičku i mentalnu prisutnost. Ovdje je cilj, objašnjavaju stručnjaci s Medicinskog fakulteta Sveučilišta Harvard, iskusiti istinski užitak. Znanstvenici s prestižnog sveučilišta kažu da potpuno izbjegavanje podražaja ne snižava razinu dopamina, već se dopamin može usporiti promjenom načina na koji ga dobivamo: trebali bismo tražiti i stvarati iskustva u kojima se zadovoljstvo pojavljuje postupno. Dakle, čitanje knjige, uzgoj vrta, treniranje za postizanje cilja, učenje nove vještine ili izgradnja odnosa aktivnosti su u kojima nagrada ne dolazi odmah i gdje samo putovanje do zadanog cilja generira zadovoljstvo.

Zašto brza zadovoljstva izazivaju osjećaj praznine u nama

Stalna izloženost neposrednim podražajima, navika koje se danas teško riješiti, pretvara nas u ovisnike o novostima. I, očito, kada se mozak navikne na primanje nagrada bez napora, sporije, dublje aktivnosti mogu se činiti dosadnima. Kao rezultat toga, skloni smo kompulzivno provjeravati telefone, stalno prekidati ono što radimo kako bismo tražili distrakcije i dosađivati se tijekom svakog slobodnog vremena. Ova dinamika dovodi do smanjenog raspona pažnje, povećanog mentalnog umora, poteškoća u održavanju motivacije, poremećaja spavanja i, prije svega, smanjenja zadovoljstva. To se događa zbog začaranog kruga u kojem su potrebni sve veći podražaji za postizanje i održavanje iste razine zadovoljstva.

Užitak sporog dopamina

Odabir aktivnosti koje zahtijevaju predanost i dosljednost donosi koristi koje nadilaze jednostavno trenutačno zadovoljstvo. Na primjer, spore aktivnosti koje treniraju održivu pažnju pomažu u učenju mozga da zadovoljstvo povezuje s procesom, a ne samo s trenutačnim rezultatom. Nagrade zarađene predanošću, trudom ili posvećenošću obično stvaraju dublji osjećaj postignuća nego trenutačno zadovoljstvo, a spori dopamin također potiče prisutnost i slušanje, što je ključno za izgradnju veza. Pravi izazov je, dakle, naučiti čekati zadovoljstvo. I tu je ključan taj spori dopamin: on nam vraća temeljnu sposobnost koju sve više gubimo, a to je iščekivanje užitka (koje je samo po sebi užitak).

Jutarnji.hr

Roditeljstvo danas možda nikada nije bilo tema o kojoj se više govori. Roditeljima su dostupni brojni sadržaji, saveti, edukacije, različiti vaspitni pristupi i „recepti“ za gotovo svaku situaciju sa detetom. Ipak, čini se da ih upravo ta količina informacija ponekad ostavlja još zbunjenijim.

Kako uvažiti dete, njegove potrebe, želje i emocije, a ipak ostati roditelj koji vodi? Gde prestaje pravo deteta da bira, a počinje odgovornost odraslog da donese odluku?

Kao neko ko više od dvadeset godina radi kao vaspitač, sa decom, ali i kroz savetodavni rad sa roditeljima u oblasti roditeljstva, sve češće čujem jednu rečenicu:

„Ali on ne želi.“

Dete ne želi da spava popodne. Ne želi da ide u vrtić. Ne želi da legne u vreme koje je roditelj odredio.

Dete svakako ima pravo da nešto ne želi. Ali da li to što dete nešto ne želi automatski znači da o tome treba i da odlučuje?

Zašto je roditeljima danas toliko teško da postave granicu?

Mislim da se roditelji mlađih generacija često nalaze u nekoj vrsti raskoraka. Žele da imaju blizak odnos sa svojom decom, da ih čuju, razumeju i uvažavaju, ali istovremeno nisu sigurni kako da zadrže roditeljski autoritet.

Čini mi se da se i sama reč „autoritet“ danas često doživljava negativno. Kada kažem roditelju da je potrebno da bude autoritet svom detetu, neretko imam utisak da to čuje kao: treba da budem strog, izričit, hladan ili grub.

A autoritet uopšte ne mora da izgleda tako.

Dodatni problem vidim u ogromnoj količini sadržaja o roditeljstvu kojoj smo danas izloženi. Internet je prepun saveta, predavanja, radionica i različitih pristupa, a iza njih ne stoje uvek ljudi sa dovoljno stručnog znanja i praktičnog iskustva u radu sa decom i roditeljima.

U toj poplavi različitih poruka roditelju postaje teško da proceni gde je granica između uvažavanja deteta i prepuštanja detetu odluka za koje ono razvojno još nije spremno.

Znači li to da dete ne treba da se pita?

Naravno da ne.

U našem vrtiću negujemo pristup u kojem dete vidimo, čujemo i uvažavamo kao pojedinca. Ali uvažavati dete ne znači dopustiti mu sve.

Dete ima pravo na svoju želju, svoje mišljenje i svoju emociju. Potrebno mu je pružiti mogućnost da bira i odlučuje, jer na taj način dobija poruku da je važno, da ga čujemo i da se i ono nešto pita.

Ali izbor treba da postoji tamo gde je izbor zaista moguć.

Postoje odluke koje dete od dve, tri ili pet godina razvojno još nije spremno da donosi i za koje odgovornost mora da ostane na odraslom.

Da li će dete ići u vrtić nije odluka deteta. Ako mu je popodnevni odmor potreban i deo njegove dnevne rutine, ni o tome ne treba svakoga dana pregovarati. Isto važi i za vreme odlaska na spavanje.

Često čujem: „Ali on jednostavno ne želi da zaspi pre devet.“

Razumem. Ne želi.

Ali „ne želim“ nije isto što i „ne moram“.

Kada dete kaže „ne želim“, ne moramo odmah ni da promenimo odluku ni da ga ubeđujemo da zapravo želi. Ponekad je dovoljno reći: „Čujem da ne želiš.“ Čuti dete ne znači promeniti odluku.

Kako detetu dati mogućnost izbora, a ipak zadržati roditeljsku ulogu?

Tako što ćemo mu ponuditi izbor unutar granica koje smo mi, kao odrasli, postavili.

Uzmimo sasvim jednostavan primer – oblačenje.

Želimo da dete odluči šta će sutra obući u vrtić. Ako mu samo kažemo: „Šta želiš da obučeš?“, a napolju je zima, lako možemo doći u situaciju da dete izabere letnju suknjicu.

Tada ćemo prvo ponuditi izbor, a zatim mu ga oduzeti rečenicom: „Ne, to ne može.“

Mnogo je jednostavnije da roditelj unapred odabere dve ili tri kombinacije koje su odgovarajuće i kaže:

„Evo, možeš da biraš između ove tri. Šta želiš sutra da obučeš?“

Dete tada zaista bira. Njegov izbor nije prividan, ali se odvija unutar bezbednih i prihvatljivih granica koje je postavio roditelj.

Na kraju su zadovoljni i roditelj i dete. Roditelj zna da je dete adekvatno obučeno, a dete dobija veoma važnu poruku:

„I ja se nešto pitam.“

Šta kada dete burno reaguje na odluku roditelja?

Tu dolazimo do možda najtežeg dela – doslednosti.

Dešavalo mi se da roditelj doveze dete ispred vrtića, a dete u kolima napravi toliku dramu da roditelj na kraju odustane, okrene automobil i vrati ga kući.

Šta umesto toga? Ne morate da ubedite dete da prestane da plače pre nego što nastavite put. Možete mirno reći: „Vidim da si ljut i da ti se ne ide. Možeš da budeš ljut. Ipak idemo u vrtić.“ I nastavite dalje, bez novih objašnjenja, pregovaranja i pokušaja da promenite njegovo raspoloženje.

Mislim da je to pogrešna poruka za dete.

Ne zato što dete nema pravo da plače. Ima. Ima pravo da bude ljuto, tužno, nezadovoljno, da protestuje i da jasno pokaže da nešto ne želi.

Problem nastaje kada dete shvati da dovoljno snažnom reakcijom može da promeni odluku odraslog.

Ako roditelj jednom kaže da se ide u vrtić, a nakon dovoljno plakanja ipak odluči da se ide kući, dete iz toga može da nauči: ako napravim dovoljno veliki pritisak, granica će se pomeriti.

Deca će granice ispitivati. To je očekivano. Ali odrasli su ti koji odlučuju da li će granica zbog tog pritiska ostati na svom mestu.

Zar insistiranje da dete ipak ode u vrtić nije prestrogo?

Ne mora da bude.

pravo tu dolazimo do važne razlike između roditeljskog autoriteta i autoritarnog roditeljstva.

Biti autoritet ne znači biti hladan, izričit i grub.

Zamislimo ponovo dete koje stoji ispred vrtića i tog jutra ne želi da uđe.

Roditelj može da mu kaže:

Razumem da ti se danas ne ide i da ti je teško. Nekada se ni meni ne ide na posao, ali posao je moja obaveza. Isto tako, danas je tvoja obaveza da ideš u vrtić. Doći ću po tebe čim završim.“

Može da zagrli dete, poljubi ga, dozvoli mu da bude tužno, ljuto ili nezadovoljno i da svoju emociju pokaže.

Ali neće zbog te emocije promeniti odluku.

Autoritarni roditelj bi mogao da kaže: „Ne zanima me šta želiš“, „Prestani da plačeš“ ili „Biće tako zato što sam ja rekao“.

Roditelj koji je autoritet šalje sasvim drugačiju poruku:

„Vidim kako se osećaš. Važno mi je kako se osećaš. Tu sam uz tebe dok ti je teško. Ali odluka ostaje ista.“

Detetu, dakle, ne moramo da ukinemo emociju da bismo zadržali granicu.

Ali zašto dete mora da radi nešto što mu je neprijatno?

Zato što je i to deo života za koji ga pripremamo.

Većina roditelja nema luksuz da tog jutra jednostavno odluči da neće otići na posao zato što dete ne želi u vrtić. Roditelj ima svoju obavezu, a u takvoj porodičnoj organizaciji i odlazak u vrtić postaje deo detetovih obaveza.

I mislim da je važno da decu postepeno pripremamo za činjenicu da život neće uvek biti prijatan. Postojaće stvari koje nam se ne rade, mesta na koja nam se tog dana ne ide i obaveze koje bismo najradije izbegli – ali ćemo ih ipak izvršiti.

Roditeljstvo, po mom mišljenju, nije pokušaj da detetu uklonimo svaku neprijatnost.

Naprotiv.

U sigurnom odnosu sa nama dete treba postepeno da nauči da može da podnese frustraciju i neprijatnost i da neprijatno osećanje samo po sebi nije znak da nešto mora odmah da se promeni.

Šta je onda najvažnije da roditelj zapamti?

Da bude jasan.

Da jasno i glasno kaže šta očekuje od deteta. Da bude dosledan onome što je rekao i da ne menja odluku samo zato što je dete izvršilo pritisak.

To nije lako. Deca umeju da budu veoma uporna. Buniće se protiv granica, pokušavaće da ih pomere, pregovaraće, plakati i ljutiti se.

Ali to što se dete buni protiv granice ne znači da mu granica nije potrebna.

Naprotiv, jasne i predvidive granice detetu daju sigurnost.

Detetu treba mogućnost izbora. Potrebno mu je da zna da ga čujemo, vidimo i uvažavamo. Potrebno mu je i da sme da kaže:

„Ne želim.“

Ali isto tako mu je potrebno da zna da postoje situacije u kojima će roditelj odgovoriti:

„Razumem da ne želiš. Ipak, ovo je nešto što treba da uradimo.“

Jer uvažavati dete ne znači prepustiti mu odgovornost da vodi.

Doslednost ne znači da roditelj nikada ne sme da promeni odluku. Znači da je ne menja samo zato što dete dovoljno dugo ili dovoljno glasno protestuje. Ako odluku promenimo, važno je da je promenimo zato što smo mi procenili da treba – a ne zato što više ne možemo da podnesemo detetovo nezadovoljstvo. Korisno pitanje za roditelja u takvom trenutku je: „Menjam li odluku zato što mislim da treba – ili zato što više ne mogu da slušam protest?“

Možemo biti nežni prema detetu, a čvrsti u svojoj odluci.

I možda upravo u tome leži suština zdravog roditeljskog autoriteta.

Detinjarije

Novi viralni trend funkcioniše jednostavno – korisnici šalju svoju fotografiju AI alatu i traže da ih pretvori u verziju sebe iz osamdesetih. Instagram Stories dodatno su ubrzale širenje trenda opcijom “Add Yours”, a rezultat je svojevrsni beskrajni digitalni porodični album iz 1985. godine. Tipična fotografija podrazumeva ogromnu natapiranu ili uvijenu kosu, naglašenu šminku, upečatljivu garderobu, toplo studijsko svetlo i efekat analognog filma.

Zanimljivo je, međutim, šta se dogodi kada pogledamo stvarne fotografije iz tog vremena. Osamdesete jesu bile šarene, teatralne i sklone eksperimentu, ali prosečna žena nije svakog jutra izlazila iz kuće izgledajući kao spoj Džoan Kolins, Madone i članice aerobik grupe.

Bilo je mnogo farmerki, običnih majica, košulja, patika i jednostavnih džempera. A onda bi se, naravno, pojavio sako sa ramenima koja su menjala proporcije čitave figure.

Ako AI u jednoj stvari ne preteruje, onda su to naramenice.

Jedna od glavnih silueta osamdesetih bila je – naglašena ramena i uži struk. Takozvani “power dressing” razvio se paralelno sa sve većim prisustvom žena u poslovnom svetu, pa su sakoi postali konstrukcijski čvršći, dvoredno kopčanje češće, a ramena šira. Thierry Mugler, Claude Montana, Yves Saint Laurent i Jean Paul Gaultier bili su među dizajnerima koji su taj izgled pretvorili u jedno od glavnih modnih obeležja decenije. Osamdesete su spoj moći, individualizma, likre, strukturiranih odela i nove opsednutosti telom.

li naramenice nisu živele samo na skupim odelima. Bilo ih je i na haljinama, bluzama, džemperima, pa čak i običnim majicama. Bilo ih je moguće vaditi, premeštati i dodavati, kačile su se i ispod bretela brushaltera.

Uz njih su išle pantalone visokog struka, široki kaiševi, kratke jakne, mini-suknje, kožne jakne, džins i komadi koji su telo ili potpuno naglašavali ili ga namerno menjali volumenom.

A tu je bio i drugi veliki fenomen – aerobik.

Likra, helanke, bodiji, široki duksevi, grejači za noge i sportski detalji izašli su iz sala za vežbanje i postali deo svakodnevne garderobe. Filmovi, MTV i muzičke zvezde učinili su da moda mnogo brže nego ranije prelazi iz pop kulture pravo na ulicu.

Farmerke su ipak bile mnogo bliže stvarnom životu

Na starim fotografijama iz Jugoslavije posebno je lako videti nešto što AI uglavnom promašuje – ljudi nisu svakog dana bili obučeni “tematski”.

Farmerke visokog struka, bele majice, karirane košulje, kožne jakne, patike, starke, džemperi i sakoi bili su mnogo realnija slika svakodnevice.

Istovremeno, moda u Jugoslaviji nije bila izolovana od Pariza, Milana ili Londona. Krajem osamdesetih strani mediji pisali su o beogradskim i zagrebačkim dizajnerima i prodavnicama, kao i o kvalitetnoj domaćoj kožnoj garderobi. Los Angeles Times je 1987. pisao o razvijenoj dizajnerskoj sceni u Zagrebu, a godinu kasnije o kožnoj modi u Beogradu i kreacijama Mirjane Marić.

Drugim rečima, nije sve stizalo iz nekakve imaginarne američke diskoteke. Postojala je vrlo živa lokalna moda.

Šminka: Plava senka, Valera gel i Samantha 17

Današnjim očima šminka osamdesetih verovatno izgleda kao potpuna suprotnost trendovima “clean girl” estetike.

Boja se nije čuvala samo za usne ili samo za oči. Mogla je da bude svuda.

Plava, ljubičasta, roze i zelena senka bile su popularne, rumenilo se nanosilo mnogo više nego danas i često se povlačilo visoko prema slepoočnicama, a ruževi su išli od jarko roze i crvene do hladnijih tonova.

Karmin Samantha 17 Kozmetike Zlatorog bio je prepoznatljiv po svojoj nežno roze nijansi sa sedefastim sjajem i nosile su ga i tinejdžerke i njihove mame. Gel Valera koristio se u velikim količinama, često za gužvanje kose i zalizivanje.

Jedan od detalja koji AI interpretacije često pogrešno modernizuju su obrve. One uglavnom nisu bile savršeno geometrijski iscrtane. Punoća je bila poželjna, a jedna od najvećih beauty ikona decenije, Bruk Šilds, praktično je od svojih prirodnih gustih obrva napravila zaštitni znak.

I podloga za lice bila je drugačija. Umesto današnje opsesije transparentnim, sjajnim tenom, osamdesete su mnogo češće išle ka ujednačenijoj, matiranoj podlozi preko koje su dolazili rumenilo, senka i ruž. Ipak, ne treba zaboraviti da su tako izgledali najprepoznatljiviji trendovi, a ne svaka devojka koja je 1986. krenula na fakultet ili u tadašnju diskoteku.

Minival i šiške

Kosa je možda najtačniji deo naših kolektivnih uspomena na osamdesete.

Minival, sitne lokne, tapiranje, šiške podignute od čela, asimetrične frizure i mnogo volumena bili su stvarni.

Pena za kosu, gel i lak imali su zadatak da frizura ostane tamo gde je postavljena, a ideja potpuno ravne, zaglađene kose bez ijedne dlačice van mesta bila je daleko od dominantnog ideala.

Jugoslovenske osamdesete imale su i svoju verziju glamura

Za odgovor na pitanje kako smo izgledali dovoljno je pogledati pop kulturu tadašnje Jugoslavije.

Lepa Brena je odličan primer koliko je moda mogla da bude razigrana – kratki šortsevi, cropped jakne, široki kaiševi, koža, karirani kostimi, sakoi naglašenih ramena, mini-suknje i scenski komadi koje danas bez problema možemo da zamislimo u klabingu. Zanimljivo je da je mnoge njene kostime pravila njena majka, dok je Brena sama osmišljavala stajlinge.

Ali iza televizijskog i scenskog glamura bila je mnogo jednostavnija svakodnevica. Na jednoj fotografiji videćete natapiranu kosu i ogromne minđuše, na sledećoj devojku u običnim farmerkama i beloj majici koja bi danas bez problema prošla kao street style fotografija.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели LEPA BRENA FAN PAGE (@lepabrena_fp)

Možda je zato jedan od najzabavnijih odgovora na novi Instagram trend stigao od brazilske zvezde Xuxe. Dok su drugi uz pomoć AI pokušavali da otkriju svoju verziju iz osamdesetih, ona je jednostavno objavila šest svojih pravih fotografija iz tog perioda uz poruku da joj veštačka inteligencija nije potrebna – ona je osamdesete zaista živela.

I tu je, zapravo, najveća razlika između pravih osamdesetih i njihovog današnjeg digitalnog rimejka.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Xuxa (@xuxameneghel)

AI nam daje preteranu, zabavnu verziju epohe – malo više kose, malo više rumenila, naramenice, zrno na fotografiji i obavezno dramatičan pogled u kameru. Stare fotografije pokazuju nešto mnogo zanimljivije. Pokazuju da se ista devojka jednog dana mogla pojaviti sa plavom senkom do obrva i natapiranom kosom, a sledećeg u Leviskama, džemperu i patikama.

Zato, ako zaista želite da vidite kako smo izgledali osamdesetih, možda je najbolji AI prompt i dalje najjednostavniji – otvorite stari porodični album.

Ovo je dobra energija za posao, praktične odluke i rešavanje svega što se prethodnih dana nagomilalo.

Ali već 15. septembra atmosfera postaje mnogo intenzivnija. Venera u Škorpiji pravi kvadrat sa Plutonom u Vodoliji, jedan od onih astroloških aspekata koji mogu izvući na površinu snažnu privlačnost, ljubomoru, posesivnost, borbu za kontrolu ili emocije koje smo pokušavali da sakrijemo. U odnosima će biti teško zadovoljiti se površnim odgovorima.

Još jedan važan trenutak stiže 18. septembra, kada Merkur u Vagi pravi opoziciju sa retrogradnim Saturnom u Ovnu. Razgovori postaju ozbiljniji, odluke teže, a neke vesti možda neće biti ono čemu smo se nadali. Ipak, ovaj aspekt može pomoći da realno sagledamo situaciju i napravimo plan koji ima šansu da traje. Kraj nedelje donosi više prostora za drugačije ideje i izlazak iz ustaljenih obrazaca.

Ovan

Ove nedelje najviše pažnje zahtevaju odnosi. Merkur prolazi kroz Vagu, vaše polje partnerstava, a njegova opozicija sa Saturnom u vašem znaku 18. septembra može pokrenuti veoma ozbiljan razgovor. Možda ćete morati da definišete odnos, postavite granicu ili prihvatite da se druga osoba ne slaže sa vama. Nemojte ovo odmah doživljavati kao loš znak – neki odnosi upravo kroz iskren razgovor postaju stabilniji. Venera u Škorpiji dodatno pojačava teme intimnosti, poverenja i zajedničkog novca, pa će površne priče teško zadovoljiti vaše potrebe. Na poslu početak nedelje donosi mnogo više energije i odličan je za rešavanje obaveza koje ste odlagali.

Bik

Vaša vladarka Venera nalazi se u Škorpiji i aktivira polje partnerstava, pa je ljubav već jedna od glavnih tema vašeg septembra. Međutim, njen kvadrat sa Plutonom 15. septembra može doneti posebno intenzivan trenutak. Privlačnost prema nekome može postati jača, ali isto tako mogu isplivati ljubomora, potreba za kontrolom ili pitanje ko u odnosu zapravo određuje pravila. Ako ste slobodni, novo poznanstvo može vas iznenaditi intenzitetom. Na poslu ćete morati da budete organizovaniji, posebno pred kraj nedelje. Nemojte preuzimati obaveze samo zato što ne želite nekoga da razočarate.

Blizanci

Ljubavni život može postati mnogo zanimljiviji, ali komunikacija neće uvek biti jednostavna. Vaš vladar Merkur prolazi kroz Vagu i aktivira polje romantike, flerta, kreativnosti i zabave, pa postoji više prilika za nova poznanstva i zanimljive razgovore. Ipak, opozicija Merkura i Saturna 18. septembra može doneti trenutak u kojem morate da odlučite da li neka priča zaista ima budućnost. Moguće je i da prijatelj ili okolnosti utiču na vaše emotivne planove. Nemojte donositi zaključak samo zato što se stvari trenutno ne odvijaju dovoljno brzo. U poslu će vam najviše pomoći dobra organizacija i spremnost da promenite rutinu koja više ne funkcioniše.

Rak

Početak nedelje posebno vam prija. Mars je u vašem znaku, a njegov sekstil sa Suncem 14. septembra daje vam energiju da završite nešto što vam je važno i mnogo odlučnije zastupate svoje interese. Ljubav, međutim, može postati intenzivna. Venera u Škorpiji prolazi kroz vaše polje romantike, a kvadrat sa Plutonom može doneti snažnu hemiju, ali i pitanje poverenja ili ljubomore. Slobodni Rakovi mogu upoznati osobu koja ih vrlo brzo zainteresuje. Porodična situacija zahteva više strpljenja oko 18. septembra. Ne dozvolite da jedan težak razgovor poništi sve dobro što ste prethodno izgradili.

Lav

Finansije i praktične obaveze zahtevaju pažnju početkom nedelje, ali najveća priča odvija se u privatnom životu. Venera u Škorpiji aktivira dom i porodicu, a njen kvadrat sa Plutonom u vašem partnerskom sektoru može otvoriti temu koju ste vi ili druga osoba pokušavali da izbegnete. Moguće je da ćete morati da pronađete ravnotežu između sopstvenih potreba, partnera i porodice. Nemojte ulaziti u borbu oko toga ko je u pravu. Merkur i Saturn 18. septembra upozoravaju i da pažljivo birate reči, naročito u važnim razgovorima. Jedna informacija može vas naterati da preispitate plan, ali to ne znači da od njega treba potpuno da odustanete.

Devica

Sunce je i dalje u vašem znaku i početak nedelje donosi vam odličnu energiju. Njegov sekstil sa Marsom 14. septembra može vam pomoći da pokrenete projekat, završite važan posao ili dobijete podršku osobe koja deli vaše ciljeve. Finansije, međutim, zahtevaju ozbiljniji pristup pred kraj nedelje. Merkur u Vagi aktivira vaše polje novca, a opozicija sa Saturnom može otvoriti pitanje troškova, duga, zajedničkih finansija ili obaveze koju više ne možete da odlažete. Ovo nije trenutak za impulsivno trošenje. U ljubavi komunikacija i bliskost postaju intenzivnije, a neko poznanstvo iz svakodnevnog okruženja može vas iznenaditi.

Vaga

Merkur se nalazi u vašem znaku, pa imate potrebu da govorite, pregovarate i konačno definišete ono što želite. Međutim, 18. septembra njegova opozicija sa Saturnom u vašem polju partnerstava donosi test. Partner može postaviti ozbiljno pitanje, neko može zahtevati jasniji odgovor ili ćete vi shvatiti da više ne želite da pristajete na odnos bez definisanih granica. Slobodne Vage mogu se zapitati da li osoba koja ih zanima zaista može da im pruži ono što traže. Finansijski deo nedelje takođe je intenzivan zbog Venere u Škorpiji i njenog kvadrata sa Plutonom. Ne pokušavajte da popravite raspoloženje impulsivnom kupovinom.

Škorpija

Venera se nalazi u vašem znaku, pa privlačite više pažnje, ali ova nedelja pokazuje i intenzivniju stranu tog tranzita. Kvadrat Venere i Plutona 15. septembra može pokrenuti vrlo jake emocije. Moguća je ogromna privlačnost prema nekome, ali i ljubomora, posesivnost ili povratak teme za koju ste mislili da je završena. Ako ste u vezi, nemojte koristiti ćutanje ili povlačenje kao način da dobijete ono što želite. Porodične teme takođe mogu biti povezane sa emotivnom situacijom. Na drugoj strani, Mars u Raku vam daje odličnu podršku da pokrenete plan povezan sa putovanjem, učenjem ili promenom životnog pravca.

Strelac

Ove nedelje možete mnogo toga saznati preko prijatelja, poznanika i ljudi sa kojima sarađujete. Merkur u Vagi aktivira vaš društveni život i buduće planove, ali opozicija sa Saturnom 18. septembra može vas naterati da ozbiljnije procenite jedan projekat ili odnos. Možda ćete shvatiti da nešto zahteva više vremena nego što ste mislili. U ljubavi ste nešto zatvoreniji nego obično. Venera u Škorpiji aktivira vaš privatni sektor, a njen kontakt sa Plutonom može vratiti snažnu emociju, tajnu simpatiju ili priču koju niste potpuno završili. Nemojte se vraćati nečemu samo zato što vam je poznato.

Jarac

Karijera postaje jedna od glavnih tema nedelje. Merkur u Vagi prolazi kroz vaš profesionalni sektor, pa su mogući sastanci, pregovori ili odluke povezane sa budućim pravcem. Ipak, njegova opozicija sa vašim vladarem Saturnom 18. septembra može doneti zastoj ili potrebu da uskladite poslovne planove sa privatnim obavezama. Nemojte paničiti ako nešto ne ide predviđenom brzinom. Venera u Škorpiji istovremeno donosi intenzivniji društveni život, a neko prijateljstvo ili poslovni kontakt može dobiti mnogo veći značaj. U ljubavi ćete želeti jasne dokaze, a ne prazna obećanja.

Vodolija

Venera u Škorpiji aktivira vaš profesionalni sektor, a njen kvadrat sa Plutonom u vašem znaku 15. septembra može biti jedan od važnijih trenutaka nedelje. Možete se naći pred pitanjem koliko ste spremni da promenite sebe ili svoj pristup da biste ostvarili profesionalni cilj. Moguća je i promena odnosa sa autoritetom ili osobom koja ima veliki uticaj na vaš posao. Merkur u Vagi vam inače prija i podstiče putovanja, učenje i nove ideje, ali 18. septembra neki plan može zahtevati dodatnu proveru ili odlaganje. Ne shvatajte prepreku kao konačno „ne“. Vikend može doneti ideju koja vam otvara potpuno drugačiju mogućnost.

Ribe

Za vas je ovo nedelja dubokih razgovora i praktičnih odluka. Venera u Škorpiji podstiče želju da promenite okolinu, putujete, učite ili probate nešto potpuno novo. Njen kvadrat sa Plutonom može, međutim, izvući na površinu strah ili staru priču koja vas je do sada sprečavala da napravite veći korak. Finansije zahtevaju poseban oprez 18. septembra, kada Merkur pravi opoziciju sa Saturnom. Zajednički novac, dugovi, krediti ili finansijski dogovor sa partnerom mogu zahtevati ozbiljan razgovor. U ljubavi početak nedelje donosi više strasti i spontanosti. Nemojte dozvoliti da strah od budućnosti pokvari nešto što se trenutno razvija u dobrom pravcu.

Zadovoljna.rs

Ako ste odrastali 90-ih, vjerovatno ste barem jednom čuli da će vam kafa zaustaviti rast, da žvaka ostaje u želucu sedam godina ili da ne smijete plivati odmah nakon jela.

Budući da tada nije bilo Googlea da u sekundi provjerimo svaku tvrdnju, roditeljima smo uglavnom vjerovali. Neke od tih „činjenica“ bile su toliko uvjerljive da smo ih prihvatali bez mnogo pitanja.

„Od kafe nećeš porasti“

Kafa je bila piće za odrasle, a djeci se govorilo da će zbog nje ostati niska. Međutim, nema dokaza da kafa utiče na konačnu visinu. Na rast mnogo više utiču genetika, zdravlje i ishrana. To ipak nije značilo da je kafa bila dobar izbor za djecu, jer kofein može uticati na san i izazvati nervozu.

„Ako piškiš u bazenu, voda će promijeniti boju“

Ovo je bila gotovo savršena roditeljska prijetnja. Navodno bi posebna hemikalija odmah obojila vodu oko onoga ko to uradi. Takva hemikalija, međutim, ne postoji.

„Čokoladno mlijeko daju smeđe krave“

Ako bijele krave daju bijelo mlijeko, logika je bila jednostavna – smeđe krave daju čokoladno. Naravno, ni ova priča nije imala veze sa stvarnošću.

„Od koštice lubenice narast će lubenica u stomaku“

Jedna progutana koštica bila je dovoljna za ozbiljnu brigu. Ipak, u stomaku neće izrasti nikakva lubenica.

„Žvaka ostaje u želucu sedam godina“

Žvakaća guma se ne probavlja u potpunosti, ali ne ostaje godinama u želucu. Prolazi kroz probavni sistem i napušta tijelo.

„Ne smiješ upaliti svjetlo u autu“

Roditelji su insistirali na tome da unutrašnje svjetlo bude ugašeno tokom vožnje, posebno noću. Razlog je praktičan – svjetlo može ometati vozača – ali nije riječ o tome da je samo paljenje svjetla zabranjeno.

„Sjedneš li preblizu televizoru, pokvarit ćeš oči“

Generacije djece pomjerane su od televizora uz isto upozorenje. Gledanje izbliza može umoriti oči, ali samo po sebi neće trajno pokvariti vid.

„Pucketanje prstima izaziva artritis“

Krckanje zglobova roditeljima je često išlo na živce, ali istraživanja nisu pokazala da pucketanje prstima uzrokuje artritis.

„Nakon jela ne smiješ u vodu pola sata“

Ljetni klasik. Nakon sendviča ili sladoleda slijedilo je čekanje na peškiru. Ipak, nema dokaza da nakon uobičajenog obroka morate čekati tačno 30 minuta prije plivanja.

„S tetovažom nećeš dobiti posao“

Ovo upozorenje bilo je više povezano s društvom tog vremena nego sa stvarnim pravilom. Tetovaže su 90-ih bile mnogo snažnije povezivane s buntom i alternativnom kulturom. Danas su znatno prihvaćenije, iako pojedina radna mjesta i dalje imaju pravila o vidljivim tetovažama.

Na kraju, možda je upravo to najzanimljiviji dio odrastanja 90-ih. Roditelji nisu imali internet na raspolaganju, pa su neke savjete prenosili dalje onako kako su ih i sami čuli. Mi smo im vjerovali – sve dok nije došlo vrijeme da neke od tih „istina“ konačno provjerimo.

Oslobođenje

Dok istraživači procjenjuju da bi u narednih nekoliko godina više od 100 miliona ljudi moglo kupiti ovaj uređaj, javnost i institucije sve teže pronalaze balans između prednosti nove tehnologije i zaštite građana.

Zbog mogućnosti skrivenog nadzora, britanski lanac pabova Wetherspoons zabranio je nošenje naočala za snimanje u svojih 800 objekata, a sličnu odluku donijeli su i organizatori manifestacija poput Comic Cona u Sjevernoj Irskoj.

Aktivistkinje za ženska prava upozoravaju da prolaznici često nisu ni svjesni da ih pametne naočale snimaju, što ostavlja prostor za zloupotrebe poput uličnog uznemiravanja i voajerizma.

Incidenti povezani s ovom tehnologijom već su zabilježeni širom svijeta.

U Škotskoj je pokrenuta istraga protiv TikTokera koji je koristio naočale za tajno snimanje prolaznika.

Na TikToku i Instagramu sve su popularniji snimci prilaska ženama, koji prikupljaju hiljade pregleda.

S druge strane, kreatori sadržaja poput Pearsea Vallelyja iz Belfasta, čiji snimci broje preko 600.000 pregleda, tvrde da je ključ u namjeri i da naočale koriste za pozitivne i spontane ulične razgovore.

Iz kompanije Meta naglašavaju da naočale imaju integrisano bijelo svjetlo koje pulsira tokom snimanja te da je sistem nadograđen tako da onemogućava rad kamere ako se to svjetlo prekrije.

Snimanje na javnim mjestima u većini zemalja je legalno jer na ulici ne postoji razumno očekivanje privatnosti, osim ako ponašanje ne pređe prag krivičnih djela poput uhođenja ili voajerizma.

Iz kompanije Meta i društvenih mreža poput Instagrama poručuju da će striktno uklanjati sadržaj koji iskorištava ili uznemirava druge ljude, no stručnjaci upozoravaju da pravni okviri moraju znatno brže pratiti razvoj umjetne inteligencije.

Klix

Pitanje “Kada ćete se konačno vjenčati?” Jean Owen (88) i Robert Thorp (97) često su čuli od svoje djece, no odgovor je dugo izostajao. Svojom iznenadnom odlukom ovaj je par pružio najljepši dokaz da za pravu ljubav nikada nije kasno.

Jean i Robert poznaju se već tri decenije. Njihove su porodice nekada bile bliske i provodile su zajedničke odmore. Nakon što su oboje ostali bez svojih bračnih partnera, zadržali su blizak kontakt, a tokom pandemije koronavirusa dugogodišnje prijateljstvo preraslo je u ljubav. Odluku o stupanju u brak donijeli su tek nedavno – i to u potpunoj tajnosti.

Krajem augusta, bez znanja svojih porodica, par se iz Londona zaputio u škotsko selo Gretna Green. Ovo mjesto na granici s Engleskom još od 1754. godine nosi status utočišta za zaljubljene, kada su zbog blažih škotskih zakona mladi parovi ondje bježali kako bi se vjenčali bez pristanka roditelja. Mit o romantičnom raju za vjenčanja opstao je do danas, bez obzira na godine mladenca.

Jean i Robert sudbonosno “da” izgovorili su na njegov 97. rođendan, iskoristivši tako dvostruki povod za slavlje. Svoju su porodicu odlučili iznenaditi vijestima tek po povratku kući.

Nakon ceremonije, mladenci su zaplesali u parku skulptura ispod poznatog spomenika isprepletenih ruku.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Gretna Green (@gretnagreen1754)

Oboje ističu da i danas uživaju u plesu jednako kao nekada, uz opasku novopečenog mladoženje: “Jedini je problem što Jean više ne mogu prebaciti preko ramena”, kroz smijeh je izjavio Robert.

Prema tradiciji Gretna Greena, vjenčanje ne prolazi bez fotografisanja ispod luka sreće ukrašenog potkovicama, gdje su i Jean i Robert zabilježili svoj poseban trenutak.

Klix

Ovaj Mlad Mesec povezan je s Marsom u Raku, što prema astrologiji spaja emocije, intuiciju i odlučnost. Imaćemo više energije za ostvarenje svojih ciljeva, ali mogli bismo postati i takmičarski nastrojeni, čak i prema ljudima s kojima ne želimo da ulazimo u sukobe. Važna je lekcija zato jednostavna: nije svaka pobeda vredna cene koju za nju plaćamo.

Vreme je za akciju, ali bez drame

Dobra je vest da je ovo odličan trenutak za pokretanje novog projekta, poslovni potez ili preuzimanje inicijative. Mars nam daje energiju potrebnu za akciju, čak i kada emocionalno još nismo potpuno spremni.

S druge strane, komunikacija bi mogla biti izazovna. Potisnute emocije lako se pretvaraju u pasivnu agresiju, a sitne napetosti u veće sukobe. Saturn u retrogradnom hodu kroz Ovna zato nas podseća da ne moramo da reagujemo na svaku provokaciju.

Najbolji odgovor ponekad je upravo onaj najmirniji.

Čuvajte svoju energiju

Ovaj period donosi i mogućnost ljubomore, upoređivanja i borbe za kontrolu. Možemo biti osetljiviji na tuđe uspehe, ali isto tako moramo paziti da tuđe nesigurnosti ne postanu naš teret. Postavljanje granica i čuvanje lične energije biće važnije nego inače.

Dodatnu težinu daju i drugi planetarna pomaci: Merkur ulazi u Vagu, Venera u Škorpiju, a Uran započinje retrogradni hod u Blizancima.

Merkur donosi fokus na odnose i komunikaciju, Venera otvara intenzivnije ljubavno razdoblje, dok Uran podstiče preispitivanje načina na koji razmišljamo i donosimo odluke.

Sve u svemu, Mlad Mesec u Devici idealan je trenutak za novi početak, ali bez nepotrebnog forsiranja.

Fokusirajte se na svoje ciljeve, čuvajte energiju i ne dopustite da vas tuđa drama izbaci iz ravnoteže. Ponekad je dovoljno samo napraviti korak napred i pustiti da se ostalo posloži.

Superžena

“Tvoj brat u tvojim godinama nije imao taj problem.”

“Zašto ne možeš malo da budeš kao tvoj rođak?”

Odrasloj osobi ovakve rečenice mogu zvučati kao bezazleno poređenje, šala ili čak pokušaj da se dete motiviše. Dete, međutim, iz njih može da čuje sasvim drugačiju poruku – ko je u porodici “dobar”, ko je “težak”, ko je uspešniji i na koje mesto ono samo pripada.

Psiholozi upravo poređenje dece izdvajaju kao jednu od grešaka koje roditelji i bake i deke često prave u komunikaciji. Posebno je zanimljivo što se isti obrazac može preneti kroz generacije. Neko ko je svojevremeno upoređivao sopstvenu decu može godinama kasnije nesvesno početi da radi isto sa unucima.

“Tvoja sestra je u tvojim godinama već…”

Poređenje ne mora da bude grubo da bi dete primetilo razliku.

Mnogo češće dolazi u rečenicama koje odraslima zvuče sasvim normalno: “Tvoja sestra je bila mirnija beba”, “Tvoj rođak obožava povrće”, “On je naš matematičar”, “Ona je umetnica u porodici”.

Problem nije u tome što primećujemo da su deca različita. Naravno da jesu.

Problem nastaje kada te razlike počnu da liče na rang-listu.

Ako jedno dete stalno sluša da je brat “pametan”, sestra “vredna”, a rođak “talentovan”, ono može početi da traži odgovor na pitanje šta je onda njegova uloga.

Još je nezgodnije kada mu je porodica već dodeli: “On je nestašan”, “Ona je stidljiva”, “On je težak”, “Ona je preosetljiva”.

Etiketa izgovorena u šali može vremenom postati deo načina na koji dete vidi sebe.

Bake i deke često uopšte ne shvate da to rade

Uloga bake ili deke potpuno je drugačija od roditeljske. Nema svakodnevnog ustajanja za školu, domaćih zadataka, roditeljskih sastanaka i većeg dela discipline. Zato odnos sa unucima često postaje opušteniji i nežniji.

Baš zbog toga stari obrazac može biti teže primetiti.

Baka možda iskreno obožava svu svoju unučad, ali se posebno obraduje pričljivom detetu koje je podseća na nju. Deka stalno prepričava sportske uspehe jednog unuka, dok o drugom mnogo ređe govori pred rodbinom.

Ali deca veoma dobro primećuju kome se odrasli najviše raduju, čije priče ponavljaju, koga češće hvale i sa kim ih porede.

Velika analiza 88 istraživanja, koja je obuhvatila više od 26.000 učesnika, pokazala je povezanost nepovoljnijeg roditeljskog tretmana sa većim nivoima anksioznosti, depresivnosti, agresivnosti i drugih problema u ponašanju kod dece.

To, naravno, ne znači da će jedna bakina rečenica poput “Tvoj brat je bolji u matematici” izazvati ozbiljne psihološke posledice.

Važan je obrazac koji se ponavlja.

Ako jedno dete godinama dobija više pohvala, drugo više kritika, jedno se predstavlja kao “lako”, a drugo kao “problematično”, takve razlike mogu da utiču ne samo na sliku koju dete ima o sebi već i na odnose između braće, sestara i rođaka.

Umesto bliskosti može početi takmičenje za pažnju odraslih.

Ne treba se pretvarati da su sva deca ista

Rešenje nije da baka i deka prestanu da primećuju individualnost svojih unuka.

Jedno dete zaista može odlično da crta, drugo da bude fantastično u sportu, treće da obožava knjige. Jednom je možda potrebna dodatna pomoć u školi, dok će drugo isti zadatak završiti za pet minuta.

Razlika je u načinu na koji o tome govorimo.

Umesto:

“Tvoja sestra je ovo odmah razumela.”

može:

“Vidim da ti je ovo teško. Hajde da vidimo šta bi ti pomoglo.”

Umesto:

“Zašto ne možeš da budeš miran kao brat?”

bolje je:

“Hajde da pokušamo da završimo ovo bez prekidanja.”

A umesto da dete hvalimo zato što je “najpametnije”, možemo primetiti trud:

“Videla sam koliko si se potrudio i nisi odustao kada ti nije išlo.”

Dete dobija povratnu informaciju o sebi, bez potrebe da neko drugo dete posluži kao merilo.

Najlepša uloga bake i deke ne zahteva rang-listu

Bake i deke mogu da imaju posebno mesto u životu deteta – često sa više vremena, strpljenja i manje svakodnevnog pritiska nego što su ga imali dok su podizali sopstvenu decu.

Ali upravo zato imaju i priliku da neke stare porodične obrasce ne prenesu dalje.

Nije problem reći jednom unuku da divno peva, a drugom da sjajno igra fudbal. Nije potrebno ni deliti identične komplimente, poklone ili vreme matematički precizno.

Važno je da svako dete oseti da je viđeno zbog onoga što jeste, a ne zbog mesta koje zauzima u poređenju sa drugima.

Jer dete ne mora da bude bolje od brata, sestre ili rođaka da bi zaslužilo bakino i dekino oduševljenje.

Dovoljno je da bude ono.

Ona.rs