Proteklih dana region su potresle dvije priče.
Prva je ona o trostrukom ubistvu u kojem je Filip Zavadlav usred bijela dana kalašnjikovim ubio tri muškaraca u Splitu.
Druga je ona prodavačice Sadije Durmisi, koja je u Beogradu udarila komunalnu policajku.
U Danskoj, učenje empatije jednako je važno kao i učenje književnosti i matematike i ono je sastavni deo nastavnog plana za đake od šeste do 16. godine.
To su najbolje četiri riječi koje mi je suprug mogao reći u rađaoni.
Nakon smrti velike glumice Nede Arnerić koja se poslednjih godina borila sa depresijom, “isplivali” su neki manje poznati detalji iz njenog života, kako to obično biva, kada neko umre.
U haotičnoj žurbi oko kretanja na porodični odmor, sela sam besna na suvozačevo mesto. Bila sam ljuta zato što nisam imala vremena da složim posuđe u mašinu za pranje.
Zato što smo kasnili sa polaskom.
Došla je jesen, deca krenula u školu, a Srbija se vratila u kuće da gleda rialiti programe na televiziji i da u njima, pradoksalno, pronalazi vrhunsku zabavu.
Moja se poznanica, zvat ćemo je Lela, udala za „dijamantnu papuču“.
Tako ga sprda jedan naš zajednički prijatelj. Čak mu to povremeno i govori. Postoji ta ekipa muškaraca koja sprda svoje frendove kada su pre(dobri) prema svojoj ženi.
Anksioznost može biti vrlo štetna i nije nešto što treba zanemarivati niti shvatati suviše olakp. Najgori problem u vezi sa anksioznošću je što ogroman broj ljudi ne može razumjeti kako tačno sve može uticati na osobu pa misle da su oni čisto lijeni, neodgovorni i pasivni.
Nedavno mi je prijatelj došao na kafu, pa smo sjeli i razgovarali o životu. U nekom momentu u toku razgovora sam rekao: „Odoh samo oprati suđe i odmah se vraćam.“
Ne mogu da kažem godina iza mene.
Sve što je iza mene, postaje “ispred mene” sa jednim okretom glave. A glava mi se pomera, htela ja to ili ne.
