Koliko nas roditelja je spremno da prizna da svakodnevno pravimo greške u odgoju naše djece?
Nekada mala pomoć može da riješi vaše probleme na duge staze. Poslušajte savjet stručnjaka!
Jedan psiholog je smislio eksperiment: počeo je da hvali umornu djecu. A potom je izmjerio njihovu energiju na specijalnom uređaji: ergografu.
Kraj škole. Kraj prvog razreda. Dobila sam knjigu za najboljeg učenika.
Trčim kući, s vrata uzimam telefon i okrećem devetocifreni broj. Mom uzbuđenju nema kraja, a nula na telefonu na okretanje nikako da završi krug.
Zoran Kocić, koji je zajedno sa svojim ocem sopstvenim rukama sagradio vikendicu od oko 100 kvadrata na Fruškoj gori, odlučio je da je pokloni deci oboleloj od raka.
Devojka je napisala: “Najlakše je udati se i izrađati decu”, ciljajući na potrebu mama da se ponose činjenicom da su samo mame.
Tog dana sam nezainteresirano listala facebook, ne sluteći da ću pola sata kasnije skupljati ostatke svog srca.
Danas sam na opasnom terenu, ne uzimajte ovu kolumnu kao relevantan sociološki ili psihijatrijski izvor informacija – ovo je samo jedan stav, samo jedna priča, samo jedno mišljenje i samo jedno spasenje.
Nedavno sam pročitala objavu veoma talentovane Elizabeth Gilbert, autorke Jedi, moli, voli. Pružala je podršku prijateljici koja je s mukom prolazila kroz razvod dok je istovremeno objavljivala knjigu o braku.
“Moja mama je imala niz zdravstvenih i psiholoških problema; patila je od nesanice, bila je sklona ljutnji, bijesu, uvijek bolešljiva, sve do jednog dana kada se sve promijenilo.
Nedavno sam putem mejla intervjuisala druge žrtve incesta – ljude koje je seksualno napastvovao član porodice u toku djetinjstva. Ono što sam otkrila je da je svaka od ovih žrtava prošla kroz sopstveno putovanje, detektivsku istragu sopstvenog života kako bi razumjela kako im se dogodilo to zlostavljanje.
