A on je plakao kao u narodnoj pesmi – poput jesenje kiše. Samo je ponavljao: Misliš da sam zaslužio sve ovo, ovako? Izvini, Vesnice, izvini, nisi ti kriva.
Evo priznajem. Moj život više nikad neće biti isti.
– Ma šta si mi se ti tako zbunila, skupila? Znaš kako kažu? Jabuko moja, soske sekiracija? – čula je učiteljicu i osetila ruku na ramenu.
Crta Ana je ilustratorka mekog srca, devojčica koja osmišljava mikrokosmos mira i dobrih vibracija.
– A ti uteče, a? – glas je presekao vazduh na pola.
– Hm. – nakašljala sam se i povukla dim. – Pa eto.
– Meni nije jasno kako možeš da ćutiš dok me vređaju?
– Ali ko te je uvredio, Jasna? Nikome nisi meta. Ljudi su jednostavno takvi. Ti si…
Nigde se tako glasno kao kod nas ne govori o drugima. Nemam ja šta kome da se pravdam, otišla sam i to je to. Govorili su: to je ona što je ostavila decu. Pa eto, godine su prošle, deca su porasla i šta sad? Je l’ to baš toliko bilo važno? Niko neće da te pogleda ako se ne pobrineš za sebe.
Šta ti sebi želiš?
– A i to mi je velika stvar! Nova godina! Dan kao svaki drugi!
Priča o osuđenom pedofilu Samiru Alihodžiću stara je preko 5 godina.
