Gasnu se noći, tihe i vlažne, gasnu se oblaci u neke neodređene boje, ugasiše se ponoćni glasovi i pjesme; Samo tišina, mukla i nijema, tjera na zatvaranje ovih bijelih listova, tjera na počinak onoga koji pouku daje, tjera na razmišljanje…

Mogao bih da ti pišem velike misli, Da ti na sve moguće i nemoguće poetične načine Objasnim koliko sam te previše voleo I koliko me je previše bolelo Za svojih previše godina Mogao bih i običnim rečima da ti kažem…

Ti u svojim odajama čuvaš onog ko se za tebe moli. Ma kojim zverima da kreneš u putanji do nemogućeg, rastrgnu ih reči za koje se boriš i ostave razoružane, bez zuba! Svet se odavno priprema za tebe, srlja,  ne…

Januar je mesec tuge, januar je noćna mora, praznina se otvorila  mnogo veća od ponora, praznina se otvorila da se nikad ne zatvori, živod jedan presahnuo nikad da ne zažubori. Januar je mesec tmuran ko ranjena zver se vuče, hladnu…

Nestrpljivo brzaš da ga okusiš prije no odstoji Pomalo ispijaš da što duže traje Najednom si spreman ispiti i više no, talog na dnu svjedoči samo još jednom završenom užitku…

Smijem li? Imam li uopšte prava na to? Pitam se noćima Zamišljam krišom Tebe i mene, zajedno. Zamišljam jutra, noći i dane Zamišljam život, obogaćen tobom Zamišljam radost, ljubav i sane što sanjamo zajedno pod nebeskim svodom. Vrijedi li ljubav…

U mom životu postoji jedna devojka. Ona je nekad živela ovde, a sad živi daleko. Ne kobajagi daleko, nego ozbiljno daleko. Preko okeana. Ja tu devojku volim. Istinski. Osim daleko, ona živi još i u mom srcu i mom telefonu….

Kažeš, Divna li je čipka tame Na tvojoj ruci i Tišina ko mačka U krilu ti drijema. Ti poznaš moju prirodu Južnih ptica i predjele oka Isprane suncem. Toliko toga znaš o meni Ko da ti je đavo Došapnuo sve…

Moji životni smisli su polegli U više ljudi Nego što mogu da zagrlim. Ruke su mi premale Da sve skupim na jedno mjesto I držim uz sebe Pa ih samo po sjećanju slažem U fioke od stakla. Postao sam čovjek…