Šta mora da ima muškarac da bi za vas bio taj? Jesu li to zelene oči? Crna kosa? Pločice na stomaku?
Je li novac? Smisao za humor?
Je li skupi auto? Kuća na moru?
Obrazovanje?
Ponovno živim nedaleko željezničkog kolodvora i gotovo svakodnevno gledam peron na kojem sam nekad isplakala more suza. I onih sretnih i onih nesretnih.
Nije imao pojma da je on voleo onu s kojom u stvari nikad nije bio. Samo ga je spucalo.
– Ne smeta Vam muzika? – upitao ga je taksista i pojačao radio.
„…privukla si me, okovima od zlata, rukama oko vrata, konopcima ljubavi, svezala si me…“
Ne znam da li smo se rodile istog dana i da li je od samog starta bila deo mene.
Nemoj da se šališ sa mnom, važi? To nije za mene više. Imam pravo na sreću, imam pravo na sreću, ponavljala je kao mantru u sebi i vratila se za sto da sedne preko puta Marka.
Valjda se tako rodiš.
Zaljubljen u ljubav.
Gledam ga, nekog dečka u tramvaju, psuje svima sve po spisku jer mu je vozač drugog tramvaja zatvorio vrata pred nosom.
Prva vijest koju sam juče po buđenju pročitala bila je da je u 103. godini umro poznati holivudski glumac.
Vidjele smo se neki dan. Moja prijateljica i ja. Iskreno, ne znam što se sve dogodilo i izgovorilo na kavi jer gotovo ništa nije rekla, a nije se gasila.
Je l’ sve majke ovako umru stoput dnevno kad je sinu rođendan?
Ljubav ne možeš da prerasteš. Maminu pogotovo.
