Ako bi praznina imala ime, ovog momenta bih je nazvala “pedesetipet godina”. A nema te tek pet meseci.
Ujutru kad ustaneš, budi nježna prema sebi.
… i to ne ono toliko školsko (ne)znanje, ne. Nego ono ljudsko, životno, svakodnevno.
Jedna sam od onih bića što nešto ugledaju pa ne mogu kao normalan insan to primiti k znanju nego ja to sve nešto pregledam, zagledam, okrećem, njušim, pa onda pojedem pa pljunem pa opet…
Priča se priča da rode dolaze.
Priča se: o demografskoj slici, pronatalitetnoj politici i sličnim temamama.
Govorka se. Razmatra na sastancima.
Više puta sam pomislila poslednjih godina, možda treba da joj kažem da je volim. Pa mi je bilo glupo. Mi to nismo radile. I tako nam je to i ostalo. Puno neizrečene ljubavi koja nas okružuje.
Pre dva dana sam ti rekla, iskreno priznala – Ponekad ne znam šta bih ti rekla.
Nekad ne znam kako da započnem razgovor, nekad se bojim praznih reči, nekad se bojim da te ne umorim…
Tebe koja se boriš sa C dijagnozom…
Gledati seriju Seks i grad ljeta gospodnjeg 2019. doista je retro i random te je rezervirano samo za nostalgičare, ali je ovih dana gledam i razmišljam – je li moguće da sam ikad mislila da je iz nje moguće nešto…
Kao osoba koja nema ni dečka s kojim se muva, a kamoli muža, dajem sebi za pravo da malo prokomentarišem trenutno dosta popularnu izjavu jedne jutjuberke koja je zapalila internet.
Nakon teksta o izjavi modne blogerke Zorane Jovanović, koji sam napisala zapanjena onim što je izjavila. naletela sam na još nekoliko komentara koji su me jednako zapanjili, a koji su se mahom vrteli oko toga da je “žena ženi najveći vuk”.
