Pisala sam prošli put o muškarcima i onome što oni žele. Nekako smo sumirali da nas zbunjuju i da se generalno ne trebamo baviti time šta ko želi od nas, već naprosto biti najbolja verzije sebe i sebi, a takva verzija će sigurno pronaći onog nekoga spremnog da s tobom korača.
Opet neki naslov od kojeg ti se dižu dlačice iza na vratu ili ti se stisne želudac toliko jako da na trenutak ostaneš bez zraka. Još jedna tragedija. Netko (slavan) je umro. Osoba koju si godinama pratio je smrtno bolesna. Nekome se nešto grozno dogodilo.
Kada bi vas neko pitao koje su to zemlje na svijetu u kojima se najopuštenije živi sigurno biste prvo pomislili na one s najvećim standardom. Jesmo li u pravu?
Naravno, i sinovima. I oni bi da budu lijepi, samo o tome manje pričamo.
Šta je, neće da hoda? Nemoj da ga nosiš, otpašće ti kičma!
Rečenica: “Bolje bi ti bilo da učiš”, je verovatno jedna od najčešće ponavljanih u porodicama sa decom školskog uzrasta. Škola obezbeđuje bolji i lakši posao, više novca, veći ugled u društvu, ukratko lagodniji život, a to je baš ono što svi želimo za svoju decu. Džaba znanja i veštine ako nemaš papir da to i dokažeš.
Ja sam bila ono što se zove divna i aktivna trudnica. Minimum mučnina, minimum tegoba, minimum briga. Jedino što mi je išlo na maksimum bila je sreća, i – gingiva! Gingivitis nadrljitis!
Zašto i kako smo došli do toga da je tema alimentacije tema o kojoj se ne priča?
Svi mi koji smo rođeni, odrasli i još uvijek muku mučimo sa Balkanom smatramo da je samo ovom našem ćošku svijeta svojstveno da ljudi zabadaju noseve tamo gdje im nije mjesto, da postavljaju neprimjerena pitanja, broje vam krvna zrnca, važu vas, zaviruju u novčanik, lonac i krevet.
U samo 32 godine života četiri puta mi je otpadala kosa. Taman joj se ponadam, evo mog tepiha na glavi, ujutru ustanem i na jastuku vidim da tepih i nije bio nekog kvaliteta čim ga je hemioterapija pojela. Mislim, kakva je to kosa kad odmah odustane?
