Trebalo je da mi bude jasno, nema te romanse koja može da traje srećno ako pre toga nisi u ljubavi sa samom sobom. Baš takva kakva jesi. Ali to su valjda lekcije koje žene sa ovog područja poslednje nauče.
– Obrni, okreni, ne valjaš šta god da uradiš! A što?! Samo zato što si žensko!
– Slušaj šta ti se kaže.
– Budi dobra, Nado.
Pola sata je prošlo kako blenem u poruku na ekranu: “Bolje nemoj, srećnija sam ovako”.
Javi mi se kad se smiriš.
Ja da se javim njemu, kad se ja smirim.
Jer on je smiren, pogođen i povređen u ovoj situaciji. Ja sam kriva.
E, zna baba, svakakvih ženskaća ima na ovom belom svetu! Al’ ta koju odabereš, treba da si srećan pored nje i ona pored tebe, a ne: idi mi dođi mi.
Glupav osećaj gledati u beli list papira u svesci. Nagoni te škrabaš, žvrljaš, nešto zapišeš. Nisam ni primetila – Tako sam počela da pospremam nered u svojoj glavi.
Nisu mogli da nas sagledaju kao odrasle, jer smo se mi i dalje ponašali kao deca. Duša ti se otima, znaš da nešto škripi, al’ „osećaš da im duguješ“, pa pogneš glavu.
Dobro upoznaj osobu sa kojom hoćeš da provedeš život. Kad počnete da živite zajedno ne žuri sa dobijanjem dece. Ne pitaj kako znam…
Majka je već treći sat pravila princes krofne za tetku, da iznese na groblje.
A on je plakao kao u narodnoj pesmi – poput jesenje kiše. Samo je ponavljao: Misliš da sam zaslužio sve ovo, ovako? Izvini, Vesnice, izvini, nisi ti kriva.
