Tad nije postojao Internet, niko nije imao Fejsbuk, a jedan brucoš je sa deset citata u rukavu muvao gimnazijalke kao Crnjanski i raskidao kao Elvis Prisli
– Dobro jutro, Nado, mogu li da dobijem jednu poštansku markicu?
Majka bi je pogledala s vremena na vreme onako pomalo tužno, ali sve bi na kraju stalo u jednu malu, stidljivu rečenicu: a dobro, bar imaš posao. Život je takav.
„Ah, sama je kriva“, čujemo i čitamo komentare na mnogo ženskih nevolja koje nam dođu do ušiju, mobitela i ekrana računala.
Baš je glupo to, mislio je. Ceo život živiš s nekim, pa on umre. Nema ničeg lošeg u sahranama. Najteže je da izabereš šta ćeš da obučeš.
U još jednoj epizodi horora zvanog Silovanje na Balkanu ponovno smo mogli čitati komentare publike od kojih se svakoj normalnoj osobi diže kosa na glavi.
Što si uhvatila bidermajer, Marija? Je l’ bi ti htela ponovo da se udaš? Je l’ znaš da je to nesreća?
Kiseljenje kupusa:
• Oprane i očišćene glavice kupusa, na čijem je korijenu zasječen krst ili je nožem napravljeno udubljenje, slagati u buriće.
• U veću posudu sipati so, preliti vrućom vodom i sačekati da se otopi.
• Sipati vodu sa solju preko kupusa i dodati svježe vode po potrebi.
Tu na sredini užeta. Prepuštena. Svako vuče sebi. Konopac mi klizi kroz prste.
Muški su, to se nekako podrazumevalo, imuni na ljubavne probleme. Ne plaču po ćoškovima, ne kriju smrknuto čelo dok peru sudove (i ne peru sudove, božemesačuvaj!).
