Misliš da si moderna, da si OK, da si razumela o čemu se radi u životu, i da ti je sve jasno: misliš da si ti gospodar sopstvenog života, da si napokon razjasnila sebi sve o tome kako živeti lako, lepo i jednostavno, a onda dođe taj običan dan, kad moraš da otvoriš orman i kada, ako u tebi ima bar zrno poštenja, moraš sebi da priznaš da ništa nisi napredovala, i da je sve po starom.
Prvo i najvažnije: Ne mrziš svoju djecu. Zapravo, toliko voliš svoju djecu da se svaki dan, iako možda patiš od blage želje za smrću (ili još gore, u mnogim slučajevima), natjeraš da ustaneš iz kreveta i izguraš to. Natjeraš se…
Ponekad je mislio da je trebalo samo da se oženi, isto kao što su se svi njegovi drugari oženili – bilo kojom. Da ima ženu. Ne prijateljicu, ne ljubav, samo ženu.
Kakav ghosting, En, čovek je tipična kukavica. Sad će još ispasti da on nikad nije hteo da raskine s tobom, nego te voli, nego pati, treba da ga razumeš, bla bla truć!
Umela sam da izvrtim film na sto načina dok ne izlistam sve moguće katastrofalne scenarije i zaštitim sebe nepogode.
U toj bolničkoj sobi, u tom hodniku, ponekad mislila je, samo je tu ono što jeste. A ceo svet, sve ono izvan bilo je „resto“.
Može i brzo kroz vreme da se putuje, rekla mu je. Kad nemaš mnogo vremena i stisne te svašta sa svih strana, niko ti zapravo ne brani da na brzinu, možda na samo desetak sekundi sklizneš u taj zagrljaj što se desio pre 12-13 godina.
“Kolarica, ti imaš super tijelo, ali facu onako, baš i ne.”.
Olja je imala običaj da govori takve stvari kao što je “moraš da se izdigneš iznad situacije” ili “kakva ti je to ljubav kad si je odmah dala?”
Svaki put kad uđem na Instagram osjećam se kao govno. Iz milijun različitih razloga.
