O sindromu „tetke“ nećete moći pročitati ni u jednom medicinskom časopisu, iako u životu on označava potpuno realnu pojavu: stanje bezvoljnosti, zvocanja, gunđanja, umora, beživotnog pogleda, aseksualnost i odsustvo želje za sanjarenjem.
Svet je pun devojaka i žena koje se plaše samoće i vođene tim izgovorom, uvek moraju imati
nekog ili ma kakvu vezu, koja bi ublažila taj strah.
Dan je odlučio da prespava sve ono što se “očekuje” od njega.
Uči nas tome da nije dobro očekivati i da ne voli planove, ali voli uporne igrače.
Dok čekam kafu, konobar užurbano izlazi iz šanka, odlazi ka vratima, potpisuje neku porudžbinu i vraća se brzo unutar šanka uz izvinjenje.
Zovem se Emilija. Imam 33 godine, muža i dvoje djece.
Moglo bi se reći da vodim običan život, kao i svaka druga žena…
Ovaj tekst objavljen je na sajtu Njujork tajmsa – u kolumnama Modern Love, a autorka je Brenda Džanovic, književnica koja živi u Njujorku.
Dragana Đurović-Karadžić već mjesecima traži svoju nerođenu sestru koja je kao novorođenče, prije više od 40 godina, ostavljena ispred Doma za nezbrinutu djecu ”Bjelave”, tadašnjeg doma “Ljubica Ivezić”.
U priči sa jednim od ordinirajućih policajaca u urgentnom, upitah u polu zezanju preksinoć:
– Jel ovo neka socijalno loša faza, nešto tipa Zvezda pukla Ligu šampiona ili tako nešto..? Pokušavam da objasnim frekvenciju žrtava porodičnog nasilja u urgentnom ovih dana..
Dobar dio onog što sam ovih dana napisalao Severini i Milanu dočekan je komentarom o tome kako ću sve to shvatiti „kad budem imala svoje“.
Oduvijek smo bili prilično strogi u vezi sa tim koliko vremena dopuštamo djeci da provedu ispred nekog ekrana.
