Podaci se odnose na učesnike koji su 72 nedelje primali lek Wegovy (semaglutid) u dozama od 2,4 i 7,2 miligrama.

Kod 55 učesnika kod kojih je direktno merena količina masti u jetri, prosečan udeo masti smanjen je za gotovo dve trećine – sa 8,8 odsto na početku istraživanja na 3,1 odsto nakon 72 nedelje terapije.

Analiza podataka iz studije “Step Up”, pokazuje da je devet od deset učesnika dostiglo normalne vrednosti sadržaja masti u jetri. Među 26 učesnika koji su na početku imali više od pet odsto masti u jetri, što se smatra povišenom vrednošću, njih 23, odnosno 88,5 odsto, dostiglo je nivo ispod pet odsto, posle 72-nedeljne terapije.

Poboljšanje je zabeleženo i kod učesnika sa manje uznapredovalim promenama na jetri, navedeno je saopštenju kompanije Novo Nordisk, koja ističe da rezultati ukazuju na potencijal semaglutida u ranijem pristupu lečenju bolesti masne jetre.

“Ova analiza pokazala je da je semaglutid smanjio količinu masti u jetri i bio povezan sa boljim opštim zdravljem jetre kod odraslih osoba sa gojaznošću“, rekao je Erik Lavic sa Instituta “Texas Liver“ i Univerziteta Teksasa u San Antoniju.

On je naveo da bi ranije lečenje bolesti jetre moglo biti značajno jer dugoročno može uticati na zdravlje srca, metabolizam, bubrege i jetru.

Reč je o analizi podataka iz podgrupe učesnika studije STEP UP, a merenje je sprovedeno neinvazivnom metodom magnetne rezonance (MRI-PDFF), koja se smatra zlatnim standardom za kvantifikaciju količine masti u jetri.

Kompanija Novo Nordisk navodi da ispituje semaglutid u dozi od 2,4 miligrama za lečenje masne jetre, a ova terapija odobrena je i za lečenje gojaznosti i bolesti masne jetre u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Kini i na nekoliko drugih tržišta.

Blic

Šta je zapravo senzitivnost na progesteron?

Najpre treba napraviti važnu razliku između progesterona i progestogena. Progesteron je hormon koji ženski organizam prirodno proizvodi, dok je progestogen širi naziv za supstance koje imaju progesteronsko dejstvo. U hormonskoj terapiji koriste se i mikronizovani progesteron, koji je strukturno identičan progesteronu koji proizvodi telo, i različiti sintetički progestogeni. Žene ne reaguju nužno jednako na sve ove preparate. British Menopause Society navodi da mikronizovani progesteron selektivnije deluje na progesteronske receptore i ima manje interakcija sa nekim drugim receptorima u odnosu na pojedine sintetičke progestogene, zbog čega kod nekih žena može imati povoljniji profil neželjenih efekata. Međutim, ni on nije bez neželjenih dejstava i nije rešenje za svaku ženu. Kod senzitivnosti problem nije samo prisustvo hormona već način na koji konkretna žena reaguje na njega. Progestogeni mogu da deluju na centralni nervni sistem, dok pojedini mogu doprineti zadržavanju tečnosti. Zbog toga neželjeni efekti mogu biti i psihički i fizički.

Kada se problem najčešće primećuje?

Kod žena u menopauzi netolerancija se često otkrije tek nakon uvođenja hormonske terapije. Žena koja ima matericu i koristi sistemski estrogen uglavnom mora da dobije i odgovarajući progestogen kako bi se zaštitila sluznica materice. U perimenopauzi se on može davati ciklično, određeni broj dana u mesecu, dok se kod žena koje su već u menopauzi često koristi kontinuirani kombinovani režim. Upravo ciklični režim ponekad veoma jasno pokaže obrazac. Žena se, na primer, dobro oseća tokom dela meseca kada uzima estrogen, a nekoliko dana nakon uvođenja progestogena pojavljuju se razdražljivost, pad raspoloženja, napetost ili fizički simptomi. Kada se progestogen prekine prema propisanoj šemi, tegobe se povuku. Sledećeg meseca ponavlja se gotovo ista priča. Takav vremenski obrazac može biti važan trag. Klinička istraživanja pokazala su da neželjeni simptomi tokom cikličnog uzimanja progestogena mogu veoma da liče na simptome predmenstrualnog sindroma i da različiti progestogeni ne moraju izazivati isti profil tegoba.

Kako prepoznati da je problem možda u progestogenu?

Nije svaki loš dan nakon početka hormonske terapije dokaz progesteronske senzitivnosti. Menopauza sama po sebi može doneti promene raspoloženja, probleme sa spavanjem, glavobolje i brojne druge simptome, a neželjena dejstva mogu poticati i od drugih komponenti terapije. Zbog toga je jedan od korisnijih tragova ponovljiva povezanost simptoma sa periodom uzimanja progestogena.

Promene raspoloženja

Kod nekih žena najizraženiji problem nisu fizički simptomi već osećaj da se psihički menjaju. Mogu se pojaviti razdražljivost, nagle promene raspoloženja i simptomi nalik PMS-u. British Menopause Society upravo promene raspoloženja i PMS-slične tegobe navodi među progestogenim neželjenim efektima povezanim sa delovanjem na centralni nervni sistem.

Nadutost i zadržavanje tečnosti

Osećaj otečenosti, težine ili nadutosti takođe može pratiti određene progestogene. Jedno od objašnjenja jeste njihov uticaj na sistem uključen u regulaciju natrijuma i tečnosti u organizmu.

Osetljivost dojki i drugi simptomi

Hormonska terapija generalno može izazvati osetljivost dojki, mučninu i nepravilna krvarenja, naročito nakon uvođenja ili promene terapije. Zbog toga ove simptome nije moguće automatski pripisati progesteronu. Promena doze ili formulacije hormonske terapije ponekad može smanjiti neželjena dejstva. Najkorisnije je zato nekoliko nedelja ili ciklusa voditi jednostavan dnevnik: kog dana je uzet koji lek, kada se simptom pojavio, koliko je bio intenzivan i kada je nestao. Takav obrazac lekaru može biti korisniji od zaključka da „HRT jednostavno ne prija“.

Da li su neke žene podložnije senzitivnosti?

Postoje žene koje očigledno veoma burno reaguju na hormonalne promene, ali nauka još nema jednostavan test kojim bi se unapred utvrdilo ko će imati problem sa progestogenom. Istorija izraženog PMS-a ili PMDD-a može biti relevantna informacija koju treba pomenuti lekaru, naročito ako se tokom progestogenskog dela terapije pojavljuju vrlo slični simptomi. Istraživanja su uočila sličnost između progestogenske netolerancije i PMS-sličnih tegoba. Međutim, to nije dovoljno da žena sama sebi postavi dijagnozu. Ni rutinsko merenje hormona u krvi ili pljuvački uglavnom neće dati odgovor na pitanje „da li sam senzitivna na progesteron“. Kod žena tipičnog uzrasta za menopauzalnu tranziciju hormonski testovi uglavnom nisu potrebni ni za dijagnozu menopauze ni za praćenje hormonske terapije; važniji su simptomi, njihov obrazac i medicinska istorija.

Šta je rešenje ako progesteron ne prija?

Prva i najvažnija stvar jeste da žena ne prekida progestogen na svoju ruku ako ima matericu i koristi sistemski estrogen. Estrogen bez adekvatne zaštite progestogenom povećava rizik od hiperplazije endometrijuma, a dugoročno i karcinoma endometrijuma. To, međutim, ne znači da žena mora da bira između simptoma menopauze i neželjenih efekata progesterona. Jedna mogućnost je promena vrste progestogena. Žena koja loše podnosi jedan preparat ne mora nužno jednako reagovati na drugi. Mikronizovani progesteron i dydrogesteron predstavljaju neke od opcija koje se koriste u menopauzalnoj hormonskoj terapiji, a različiti preparati imaju različite profile tolerancije. Druga mogućnost jeste promena režima, doze ili načina primene. U određenim situacijama specijalista može razmotriti drugačiji raspored progestogena. Vaginalna primena mikronizovanog progesterona takođe se ponekad razmatra kod žena koje imaju neželjene efekte pri oralnoj primeni, ali dokazi o optimalnom režimu su ograničeni, a pojedini načini vaginalne primene koriste se van zvanično odobrene indikacije. Zbog toga ovo nije promena koju bi žena trebalo sama da napravi. Još jedna opcija za određene žene jeste intrauterini sistem koji oslobađa levonorgestrel, kojim se progestogen doprema prvenstveno u matericu i koji može obezbediti zaštitu endometrijuma uz estrogen. Drugim rečima, rešenje progesteronske senzitivnosti najčešće nije „trpeti ili odustati od hormona“, već pronaći preparat, dozu, put primene i režim koji će istovremeno kontrolisati simptome menopauze i bezbedno zaštititi endometrijum.

Kada treba ponovo razgovarati sa lekarom?

Ako ste nakon uvođenja progesterona ili progestogena primetili jasnu promenu raspoloženja ili druge tegobe koje se ponavljaju u istom delu terapijskog ciklusa, to je dovoljno dobar razlog da terapiju ponovo razmotrite sa ginekologom ili lekarom koji se bavi menopauzom. Isto važi ako su neželjeni efekti toliko izraženi da razmišljate o potpunom odustajanju od HRT-a. Terapija menopauze treba da bude individualizovana, uz procenu koristi, rizika i potreba svake žene. Posebnu pažnju zahteva neočekivano ili uporno krvarenje. Krvarenje može biti česta pojava nakon početka ili promene HRT-a, ali određeni obrasci i trajanje zahtevaju procenu lekara. Senzitivnost na progesteron zato ne znači nužno da hormonska terapija „nije za vas“. Ponekad znači nešto mnogo jednostavnije: da kombinacija koja vam je prva propisana nije kombinacija koja vam najviše odgovara. Cilj nije da žena istrpi neželjene efekte kako bi mogla da koristi estrogen, niti da se odrekne terapije koja joj pomaže. Cilj je pronaći najmanju potrebnu i bezbednu hormonsku kombinaciju koju njen organizam dobro podnosi – uz jednu stvar oko koje ne bi trebalo praviti kompromis: ako žena ima matericu i koristi sistemski estrogen, zaštita endometrijuma mora ostati deo terapijskog plana.

Fempiria

„Ako se mučite sa prehladom, sve što treba da uradite je da stavite kolutiće luka u čarape i nosite ih tokom noći“, kaže žena dok u ruci čvrsto drži crveni luk opisujući ćerkine simptome.

TikTok snimci ove majke sadrže samo jednu od mnogobrojnih tvrdnji u vezi sa navodnim isceliteljskim moćima sirovog luka koji se iznova javljaju na društvenim mrežama.

Neki čak preporučuju ovaj lek roditeljima bolesne dece uz obećanje da „leči od visoke temperature“, „ubija bacile i bakterije“, „apsorbuje otrove“ i čak „pročišćava krv“.

Ali postoje li dokazi da stavljanje luka na vaša stopala može da uradi bilo šta od ovoga?

Ovo povrće spada u porodicu lukova i može da čini sastavni deo zdrave ishrane.

Puno je vitamina C, vlakana, antioksidansa, među kojima je i kvercetin, biljno jedinjenje koje se proučava zbog njegovih antiinflamatornih svojstava.

Istraživanja pokazuju da ova jedinjenja mogu da doprinesu zdravlju srca i creva, kao i da regulišu šećer u krvi.

Ali to je mnogo drugačije u odnosu na tvrdnju da može da izvrši detoksikaciju tela ili izleči od infekcija, kaže doktorka Kejti Suleta, američka epidemiološkinja i stručnjakinja za zarazne bolesti.

Ove tvrdnje korene vuku iz 1500-ih kada se verovalo da ostavljanje luka svuda po prostoriji može da vas zaštiti od bubonske kuge, kaže Nacionalno udruženje za luk, koje zastupa ovu industriju u SAD.

Istorijski gledano, ljudi su takođe trljali ovo povrće na natečene limfne čvorove u uverenju da može da izvuče toksine.

Ali dok neki otrovi mogu da uđu kroz kožu, ne mogu da izađu iz tela na taj način, čak ni kroz znoj, kažu stručnjaci.

Luk bi morao da „prekrši zakone fizike“ da bi provukao otrove kroz ovu prepreku, kaže Suleta.

„On nema nikakva posebna magična svojstva koja omogućuju da se isteraju otrovi kroz kožu, ni kroz tabane na vašim stopalima, ni kroz bilo koje drugo mesto na koži“, dodaje ona.

Diskoloracija luka ostavljenog u čarapama preko noći ponekad se koristi kao dokaz da su otrovi izašli, ali to je prosto proces oksidacije i interakcije sa mikrobima na koži, objašnjava Suleta.

Na društvenim mrežama se izraz „otrov“ (toksin) često koristi za reklamiranje dijeta i detoksikacije kako bi se opisale nedefinisane supstance koje se smatraju lošim po telo, a koje se talože u telu i moraju da se uklone.

Sa medicinskog stanovišta, toksini su otrovne supstance koje proizvode živi organizmi kao što su bakterije.

U njih mogu da spadaju i štetne hemikalije ili lekovi uzimani u velikim dozama, prema američkoj Nacionalnoj biblioteci medicine.

Ali telo već ima vlastite sisteme filtriranja za izbacivanja otpada.

Jetra filtrira otpad iz krvi i pomaže da vaše telo ostane čisto i lišeno štetnih supstanci, dok bubrezi izbacuju višak vode i otpada kroz urin.

Održavanje jetre i bubrega zdravim ne zahteva specijalne lekove.

Uravnotežena ishrana, održavanje zdrave težine i hidriranje mogu da pomognu da ovi organi funkcionišu pravilno.

Umesto da pokušava detoksikaciju kod kuće, ako neko sumnja da je progutao ili udahnuo štetnu supstancu, ili uzeo preveliku dozu nekog leka, trebalo bi momentalno da potraži pomoć lekara, savetuje britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS).

Prehlade izazivaju virusi i obično prolaze same od sebe, prema NHS-u.

Savet kako ozdraviti brzo od prehlade obuhvata mnogo odmaranja, redovno hidriranje i zdravu ishranu.

Tečnosti, kao što je supa od luka, mogu da pomognu kod hidriranja i hranljivosti, i čak umanje bol u grlu, ali stručnjaci kažu da postoji velika razlika između leka i olakšanja simptoma.

„Prehlade su samoograničene i obično prolaze same od sebe posle otprilike nedelju dana u zavisnosti od lečenja.

„Supa od luka ne skraćuje taj vremenski rok“, objašnjava Suleta.

Iako se deo vitamina C izgubi u kuvanju, deo ipak iscuri u vodu, pa i dalje može da se unese u supi, što pomaže da telo izgradi imunitet.

Međutim, istraživanja pokazuju da sirovi luk zadržava više vitamina C, jer dugo krčkanje smanjuje sačuvanu količinu.

Medicinski savet mogao bi biti neophodan u slučajevima kad simptomi prehlade kao što su visoka temperature potraju više od nekoliko dana, a još i ranije kod dece.

A što se tiče inflamacije (upala), stručnjaci kažu da ne morate uvek da se „borite“ protiv nje.

Štaviše, na taj način imuni sistem tela reaguje na infekciju ili povredu.

Reakcija pomaže da se telo zaštiti i počne da oporavlja oštećeno tkivo.

Gde se inflamacija u telu pojavljuje i šta je izaziva trebalo bi da odredi šta vam je činiti.

Česti znakovi obuhvataju oticanje, bol i temperaturu, međutim, ako ostanu uporni, u pratnji drugih neobjašnjivih simptoma, najbolja opcija je potražiti medicinsku pomoć, a ne posezati za lukom, kažu stručnjaci.

„Još jedan veoma neželjeni proizvod ovih tvrdnji je što odlaže pravu negu za ljude“, kaže Suleta.

Zdravstveni saveti na internetu često pozajmljuju rečnik medicine i nauke bez naučne potke, upozorava Suleta.

Ako neko kaže da luk, suplement ili neki drugi proizvod mogu da uklone otrove ili izvrše detoksikaciju tela, Suleta predlaže da se od njih zatraži da budu konkretni.

„Zakopajte malo dublje. Koji toksini? Kako to radi?

„Ako ne mogu da vam objasne kako to radi, onda bi to trebalo da vam bude dovoljan znak upozorenja“, kaže ona.

BBC

Ljekarka Clair Grainger za Metro objašnjava kako neke žene mogu doživjeti grčenje, tupu ili oštriju bol u donjem dijelu stomaka ili karlici.

“Tokom orgazma, mišići karličnog dna ritmično se kontrahuju, a može se kontrahovati i materica pa neke osobe nakon toga mogu osjetiti blage, kratkotrajne grčeve”, rekla je Grainger.

Na Redditu su neke korisnice opisale da se grčevi javljaju nakon orgazma i traju oko 10 do 15 minuta. Jedna korisnica navela je da ih je počela osjećati ubrzo nakon postavljanja spirale, dok je druga opisala bol u donjem dijelu stomaka nakon seksa kao osjećaj da je zrak zarobljen u tijelu i ne može izaći.

Grainger navodi da ponavljajući bol može biti povezan s medicinskim stanjima kao što su disfunkcija karličnog dna, endometrioza, ciste na jajnicima ili upalna bolest karlice. Prema istraživanju iz 2017. objavljenom u International Journal of Obstetrics and Gynaecology, gotovo jedna od 10 Britanki osjeća bol tokom seksa, dok su podaci koje je NHS naveo 2025. sugerisali udio od 15 posto.

Ljekari savjetuju da se pažnja obrati na bol tokom seksa, neuobičajen vaginalni iscjedak ili krvarenje, bol pri mokrenju te promjene menstruacije.

Grainger upozorava da i neke spolno prenosive infekcije mogu izazvati bol u karlici, čak i bez očiglednih simptoma. Ako grčevi brzo nestanu, ne moraju nužno biti razlog za zabrinutost, ali ako osjećate hroničnu bol, potražite pomoć ljekara.

“Iznenadan ili jak bol u karlici, naročito uz temperaturu, obilno krvarenje, vrtoglavicu ili osjećaj teške malaksalosti, treba hitno procijeniti”, dodala je Grainger.

Klix

To su novi detalji slučaja, nakon što je KCCG objavio da su pacijentkinje hospitalizovane poslije aplikacije botulinskog toksina i upozorio na sumnju da je korišćen neispravan i lažni preparat.

Ministarstvo zdravlja Crne Gore sada je otkrilo da su dvije pacijentkinje u KCCG stigle tek četiri do pet dana nakon tretmana.

Posebno je zanimljiv još jedan detalj – obje su navele da je tretman obavljen kod “kozmetologa”.

Slabost mišića i problemi sa gutanjem

“Kod obje pacijentkinje utvrđeni su simptomi koji odgovaraju botulizmu, uključujući mišićnu slabost i otežano gutanje”, saopštilo je Ministarstvo.

Dobra vijest je da su obje žene trenutno stabilno, da pokazuju znake poboljšanja i da nisu životno ugrožene.

Još, međutim, nije poznato šta im je tačno aplicirano niti odakle preparat potiče.

Upravo je to sada jedan od ključnih dijelova istrage.

KCCG je sinoć saopštio da postoji osnovana sumnja na “neispravan i lažni preparat”, navodeći da je u pitanju preparat “Dysport”.

Ministarstvo danas upozorava da se, dok provjere ne budu završene, ne donose zaključci ni o konkretnom preparatu ni o osobi koja je obavila tretman.

Ko je radio tretman i šta je ubrizgano?

Odgovore na ta pitanja sada traži više institucija.

Potrebno je utvrditi porijeklo i vrstu preparata, okolnosti pod kojima je primijenjen, ali i eventualnu odgovornost osobe koja je obavila tretman.

Slučaj je već prijavljen Upravi policije, Institutu za lijekove i medicinska sredstva Crne Gore i Zdravstveno-sanitarnoj inspekciji.

Ministarstvo nije saopštilo gdje je tretman obavljen niti identitet “kozmetologa” kojeg su pacijentkinje pomenule.

“Pozivamo na odgovorno informisanje javnosti i uzdržavanje od iznošenja zaključaka o konkretnom pružaocu usluge ili preparatu prije nego što nadležni organi utvrde sve činjenice”, poručili su iz Ministarstva.

Istovremeno su upozorili građane da obrate pažnju na to gdje i kod koga obavljaju estetske intervencije, kao i na preparate koji se koriste.

“Ovakve intervencije treba da se obavljaju isključivo u registrovanim zdravstvenim ustanovama”, poručili su iz Ministarstva zdravlja.

Nezavisne

Neizlečivo bolesno dete je već sa 4 meseca imalo teško oštećenja mozga, a onda su usledili i drugi ozbiljni problemi

Holandski zvaničnici još su u junu otkrili da je jedno dete prošle godine podvrgnuto eutanaziji, ali tada nisu iznosili detalje o starosti odojčeta niti o prirodi terminalne bolesti. Međutim, u zvaničnom vladinom izveštaju objavljenom tokom ovog meseca, navedeno je da je dete rođeno prevremeno, da je dobilo sepsu i da mu je sa samo četiri meseca dijagnostikovano „ekstenzivno oštećenje mozga”. Kasnije su ustanovljeni i teški oblici cerebralne paralize i epilepsije.

– Dete je imalo problem sa čišćenjem sputuma, što znači da je teško iskašljavalo šlajm iz pluća i disajnih puteva. Pored otežanog disanja, to je vodilo do znatno većeg rizika od respiratornih infekcija. Tokom njegovog kratkog života u potpunosti je izostao bilo kakav napredak ili poboljšanje stanja – navodi se u zvaničnom izveštaju.

Kada je postalo jasno da nade za oporavak nema, roditelji su zatražili od lekara da prekine detetov život.

Tužilaštvo odustalo od gonjenja lekara

Holandija je eutanaziju za teško i neizlečivo bolesnu decu uzrasta od jedne do 12 godina legalizovala 2024. godine. Ranije ove nedelje, holandski mediji preneli su saopštenje Javnog tužilaštva da neće krivično goniti lekara koji je sproveo proceduru. Odluka je doneta nakon preporuke stručnog komiteta, koji je ocenio da je lekar postupao sa dužnom pažnjom i u skladu sa striktnim medicinskim protokolima.

– Kao lekar, u ovakvim situacijama se nalazite u izuzetno ranjivoj poziciji jer se ovo nikada ranije nije dogodilo. I dalje imam osećaj kao da mi je skoro godinu dana nad glavom visio Damoklov mač – izjavio je lekar nakon odluke tužilaštva.

Strog nadzor nad procedurama

Holandija je 2002. godine postala prva zemlja na svetu koja je legalizovala eutanaziju pod strogo definisanim uslovima, a svaki pojedinačni slučaj mora da se prijavi medicinskim revizorskim komisijama.

Prema podacima organizacije Regional Euthanasia Review Committees, u Holandiji je prošle godine zabeleženo 10.341 smrtnih slučajeva putem asistiranog samoubistva ili eutanazije, što predstavlja rast od 3,8 odsto u odnosu na 2024. godinu.

eKlinika

Kao što znamo, hormoni utiču na san, energiju, raspoloženje, menstrualni ciklus, kožu, kosu, apetit i metabolizam, zbog čega se njihova promena može manifestovati na veoma različite načine. Istovremeno, hronični stres može uticati na funkcionisanje sistema koji povezuje mozak i reproduktivne hormone, pa granica između hormonskih simptoma i posledica stresa nije uvek jednostavna. Zato nije poenta da svaki umor ili loš san protumačimo kao znak hormonskog disbalansa. Mnogo je važnije obratiti pažnju na nove, uporne ili međusobno povezane simptome.

Umor koji ni vikend ne može da popravi

Umor je jedan od najčešćih simptoma koje žene pripisuju stresu. Ako danima radite pod pritiskom, imate previše obaveza i premalo vremena za odmor, sasvim je očekivano da se osećate iscrpljeno. Problem nastaje kada umor postane gotovo konstantan i ne popravlja se ni nakon kvalitetnog sna i odmora. Hormonalni simptomi mogu uključivati upravo osećaj da vam je energija trajno na minimumu.

Promene u radu štitne žlezde, na primer, mogu biti praćene umorom, promenama telesne težine, osećajem hladnoće, suvom kožom i promenama raspoloženja. Hormonske promene koje se javljaju tokom perimenopauze takođe mogu uticati na energiju, posebno kada istovremeno narušavaju kvalitet sna.

 Nesanica koja se pojavila niotkuda

Kada počnemo da se budimo tokom noći ili satima ne možemo da zaspimo, stres je često prvi osumnjičeni. I nije bez razloga – stres može uticati na san i održavati organizam u stanju pojačane budnosti. Ali ako se problemi sa spavanjem pojavljuju zajedno sa drugim promenama, poput neredovnog ciklusa, valunga, noćnog znojenja ili izraženih promena raspoloženja, moguće je da u priči učestvuju i hormoni.

To je naročito važno tokom perimenopauze, kada nivoi estrogena i progesterona počinju više da osciliraju. Posledica može biti začarani krug: hormonske promene otežavaju san, nedostatak sna povećava iscrpljenost, a sve zajedno dodatno pojačava osećaj stresa.

Menstrualni ciklus koji odjednom postaje nepredvidiv

Stres zaista može uticati na menstrualni ciklus. Zbog toga jedna kasnija ili drugačija menstruacija ne mora odmah da znači da postoji hormonski problem. Ipak, ako ciklus iz meseca u mesec postaje drugačiji, menstruacije počinju da izostaju, postaju neuobičajeno obilne ili oskudne ili se njihov razmak značajno menja, nije dobro sve pripisati stresu.

Promene menstrualnog ciklusa mogu biti povezane sa različitim faktorima, uključujući promene funkcije štitne žlezde, sindrom policističnih jajnika, promene telesne težine, intenzivno vežbanje, određene lekove, ali i prirodne hormonske promene poput onih koje se javljaju tokom perimenopauze.

Raspoloženje vam se menja po određenom obrascu

Razdražljivost, nervoza, osećaj preplavljenosti i pojačana emotivnost lako se mogu pripisati tome da smo pregoreli. Međutim, ako primetite da se promene raspoloženja pojavljuju u približno isto vreme tokom svakog ciklusa, možda postoji obrazac koji vredi pratiti. Hormonske oscilacije mogu uticati na neurotransmitere i raspoloženje, zbog čega neke žene primećuju izraženije emocionalne promene pre menstruacije. Slične tegobe mogu postati izraženije i tokom perimenopauze.

To ne znači da su emocije samo hormoni. Psihičko stanje, životne okolnosti, san i hormoni međusobno su povezani. Upravo zato je korisno posmatrati kada se određeni simptomi pojavljuju, koliko traju i da li se ponavljaju.

Akne u odraslom dobu

Iznenadne akne u odraslom dobu često pripisujemo stresu, promeni proizvoda za negu kože ili menstrualnom ciklusu. I sve to može igrati ulogu. Ipak, posebno ako se akne pojavljuju pretežno u predelu brade i vilice i istovremeno imate neredovne menstruacije, pojačanu maljavost ili druge promene, moguće je da ulogu imaju i androgeni hormoni. Hormonalni simptomi ne moraju uvek izgledati kao klasična promena ciklusa. Ponekad se najpre primete na koži.

Kosa počinje da opada više nego inače

Stres može biti povezan sa pojačanim opadanjem kose, a efekat se ponekad primećuje tek nekoliko meseci nakon stresnog događaja. Zato žene često tek naknadno povežu promenu sa periodom kroz koji su prošle. Ali stres nije jedino moguće objašnjenje. Na rast i opadanje kose mogu uticati hormonske promene, poremećaji štitne žlezde, manjak gvožđa i drugi nutritivni ili zdravstveni faktori.

Ako se kosa primetno proređuje, opadanje traje duže vreme ili se pojavljuje zajedno sa promenama ciklusa, umorom i drugim novim simptomima, vredi potražiti uzrok umesto jednostavnog zaključka da je samo stres.

Glavobolje i migrene imaju svoj mesečni raspored

Ako glavobolje dolaze upravo pred menstruaciju ili u određenoj fazi ciklusa, moguće je da hormonske promene imaju ulogu. Promene nivoa estrogena mogu biti jedan od okidača za menstrualne migrene kod nekih žena. Istovremeno, stres, nedostatak sna i promena rutine mogu dodatno doprineti njihovoj pojavi.

Zato može biti korisno da se hormonalni simptomi zapisuju u dnevnik. Beležite kada se glavobolja pojavljuje, gde ste u menstrualnom ciklusu, koliko ste spavali i da li je prethodilo nešto neuobičajeno. Nekoliko meseci takvih beleški može pokazati obrazac koji inače nije lako primetiti.

Kada hormonalni simptomi zahtevaju pažnju?

Najvažnije je ne tražiti objašnjenje za svaki simptom u hormonima, ali ni automatski sve pripisivati stresu. Posebnu pažnju zaslužuju novi simptomi koji traju, pogoršavaju se ili se pojavljuju u kombinaciji. Na primer, neredovan ciklus uz akne i pojačanu maljavost nije isto što i jedna menstruacija koja je zakasnila nakon posebno stresnog meseca. Isto tako, promene ciklusa praćene valunzima, noćnim znojenjem i problemima sa spavanjem mogu biti deo perimenopauzalnih promena.

Ako primetite takve promene, razgovor sa ginekologom ili izabranim lekarom može biti prvi korak. Lekar će na osnovu simptoma i zdravstvene istorije proceniti da li su potrebne određene analize ili dodatni pregledi. Važno je i da se hormonske analize ne rade nasumično samo zato što se osećate umorno ili pod stresom. Njihovo tumačenje zavisi od simptoma, menstrualnog ciklusa, životnog doba i drugih zdravstvenih faktora.

Ne mora sve da bude samo stres

Stres je realan i može uticati na gotovo svaki aspekt našeg zdravlja. Ali upravo zato što je toliko čest, ponekad postane objašnjenje za sve.

Hormonalni simptomi mogu biti suptilni, promenljivi i lako se mogu pomešati sa posledicama savremenog načina života. Umor, nesanica, promenljivo raspoloženje, problemi sa kožom, opadanje kose ili promene ciklusa ne znače automatski da postoji hormonski disbalans – ali ako su novi, uporni ili se pojavljuju zajedno, zaslužuju više pažnje od jednostavnog previše sam pod stresom. Imajte na umu da je najbolji oblik brige o sebi upravo to da prestanemo da normalizujemo simptome i da počnemo da pratimo šta se zapravo promenilo.

Ljepota i Zdravlje

Sara Gottfried, autorica knjiga “The Hormone Cure” i “The Hormone Reset Diet”, navodi da tijelo s godinama može postati otpornije na inzulin, zbog čega se masne naslage lakše skladište nego sagorijevaju.

Kod žena se s ulaskom u perimenopauzu i kasnije može javiti i dominacija estrogena, što dodatno potiče inzulinsku rezistenciju.

Inzulinska rezistencija može utjecati i na leptin, hormon koji tijelu šalje signal sitosti. Gottfried objašnjava da stalno povišen leptin može dovesti do slabijeg rada leptinskih receptora pa mozak ne dobija jasan signal da treba prestati jesti.

Promjene estrogena tokom premenopauzalnih i postmenopauzalnih godina mogu biti povezane s promjenama raspoloženja i debljanjem u području struka.

Aviva Cohn, asistentica na Rutgers Robert Wood Johnson Medical School, kaže da je manjak estrogena nakon menopauze povezan s povećanjem sala na stomaku, dok Scott Keatley dodaje da i pad estrogena tokom i nakon menopauze može doprinijeti abdominalnoj masnoći.

Stres je još jedan važan faktor jer podiže nivo kortizola. Jacqueline Montoya, liječnica urgentne i intenzivne medicine, objašnjava da visok stres i anksioznost mogu aktivirati stanje “borbe ili bijega”, povećati kortizol i poslati tijelu signal da skladišti više masnoće.

Ljekari kao moguće znakove hormonske neravnoteže navode i iscrpljenost uz nesanicu, neredovne menstruacije, izraženu želju za šećerom i porodičnu sklonost nakupljanju sala na stomaku.

Ako su simptomi praćeni neobjašnjivim debljanjem, niskom energijom ili osjećajem hladnoće, ljekar može uraditi krvne nalaze radi provjere štitne žlijezde i drugih hormona.

Stručnjaci preporučuju uravnoteženu ishranu, više vlakana, povrća, proteina i zdravih masti, te smanjenje rafiniranih ugljikohidrata, dodanog šećera i alkohola.

Uz to savjetuju kombinaciju kardio treninga i vježbi snage, dovoljno sna i upravljanje stresom, dok naglašavaju da ciljano skidanje sala samo sa stomaka nije moguće.

Klix

Kada obično počinju simptomi menopauze?

Perimenopauza je period promena koje prethode menopauzi. Menstrualni ciklus tada može da postane neredovan, a mogu da se pojave naleti vrućine, noćno znojenje i problemi sa spavanjem. Kod nekih žena ovi simptomi počinju godinama pre poslednje menstruacije. Međutim, ne postoji raspored koji važi za svaku ženu. Tegobe mogu da se smenjuju, menjaju jačinu ili privremeno nestanu. Zato datum poslednje menstruacije ne govori sam po sebi koliko će simptomi trajati.

Važno je i da žena ne pripiše svaku novu tegobu hormonima. Neredovna krvarenja jesu česta tokom perimenopauze, ali izrazito obilno ili neuobičajeno krvarenje zahteva procenu ginekologa. Isto važi za simptom koji se naglo pogoršava ili ozbiljno remeti svakodnevni život.

Koliko traju valunzi i noćno znojenje, šta su pokazale studije?

Naleti vrućine i noćno znojenje nazivaju se vazomotornim simptomima. Jedan nalet obično traje nekoliko minuta, ali period tokom kojeg se naleti ponavljaju može da traje godinama. Kod dela žena tegobe se nastavljaju i posle poslednje menstruacije.

U američkoj studiji SWAN istraživači su pratili žene tokom menopauzalne tranzicije. Česti vazomotorni simptomi trajali su medijalno 7,4 godine ukupno, a medijalno 4,5 godina posle poslednje menstruacije. Tih 7,4 godine, dakle, ne označava trajanje nakon menopauze, već ukupno trajanje čestih tegoba kod žena obuhvaćenih analizom.

Druga, nezavisna američka studija Penn Ovarian Aging Study, pratila je nalete valunga u odnosu na poslednju menstruaciju. U njoj su umereni ili jaki naleti posle poslednje menstruacije trajali prosečno 4,6 godina. Ovi brojevi pomažu da se stekne predstava o mogućem trajanju, ali ne mogu da predvide iskustvo pojedinačne žene bilo gde na planeti.

Da li svi simptomi prolaze u isto vreme

Simptomi menopauze ne moraju ni da se pojave ni da prestanu zajedno. Valunzi kod nekih žena vremenom slabe, dok vaginalna suvoća može da traje i posle menopauze. Zbog toga podatak o trajanju naleta vrućine ne važi za svaku drugu tegobu.

Noćno znojenje može da prekida san, ali nesanica ne mora uvek da ima isti uzrok. Na spavanje mogu da utiču i stres, druge zdravstvene tegobe ili navike pred odlazak u krevet. Ako problem traje, lekar može da pomogne da se utvrdi šta ga održava. Vaginalna suvoća može da izazove nelagodnost i bol tokom odnosa. Žena o tome može otvoreno da razgovara sa ginekologom i kada su drugi simptomi već prošli. Postoje načini da se tegobe ublaže, a izbor zavisi od zdravstvenog stanja i želja pacijentkinje.

Šta može da pomogne kod svakodnevnih tegoba

Kada se javi nalet vrućine, nekim ženama prija slojevita odeća i hladnija prostorija. Korisno je i da obrate pažnju na okolnosti u kojima se naleti češće javljaju. Takve mere mogu da olakšaju dan, iako ne skraćuju nužno ukupno trajanje simptoma.

Za bolji san može da pomogne redovno vreme odlaska u krevet, uz hladnu, tamnu i tihu spavaću sobu. Žena može da proveri i da li joj kafa kasno tokom dana otežava uspavljivanje. Ako je noćno znojenje često budi, treba da kaže lekaru koliko dugo to traje i kako utiče na njen dan.

Kod vaginalne suvoće mogu da pomognu lubrikanti tokom odnosa i preparati za redovnu hidrataciju vagine. Ako tegobe traju ili su izražene, ginekolog može da predloži i druge mogućnosti. Nema razloga da žena čeka da nelagodnost sama prođe ako joj narušava kvalitet života.

Kada se razmatra lečenje

Kada simptomi ometaju san, rad ili svakodnevne aktivnosti, razgovor sa ginekologom može da pomogne i pre nego što menstruacije potpuno prestanu. Lekar će pitati koje tegobe žena ima, koliko su česte i kakva je njena zdravstvena istorija. Na osnovu toga može da predloži način za ublažavanje simptoma.

Menopauzalna hormonska terapija jedna je od mogućnosti za žene koje imaju izražene nalete vrućine i noćno znojenje. Odluka o terapiji donosi se pojedinačno, uz razmatranje koristi, rizika i eventualnih razloga zbog kojih određeni lek nije pogodan. Žena ne treba sama da započinje hormonsku terapiju niti da menja propisanu dozu.

Lečenje zavisi i od toga koji simptom najviše smeta. Kada je glavni problem vaginalna suvoća, pristup može da se razlikuje od lečenja valunga. Zato je korisnije da žena lekaru opiše konkretne tegobe nego da se osloni samo na opšti izraz „simptomi menopauze“.

Kada obavezno treba otići ginekologu

Izrazito obilno krvarenje, krvarenje koje dugo traje ili se javlja posle odnosa zahteva pregled. Promene ciklusa tokom perimenopauze mogu da budu očekivane, ali njihov uzrok ne treba utvrđivati napamet. Ginekolog će proceniti da li su potrebne dodatne provere. Svako krvarenje koje se javi nakon 12 meseci bez menstruacije treba prijaviti ginekologu. To važi i kada je u pitanju samo oskudno krvarenje. Pregled je potreban da bi se utvrdio njegov uzrok.

Pomoć treba potražiti i kada naleti vrućine, nesanica ili vaginalna nelagodnost narušavaju kvalitet života. Ne postoji broj godina koji žena mora da sačeka pre nego što zatraži savet. Simptomi mogu da potraju, ali to ne znači da sve to vreme mora da ih podnosi bez pomoći.

eKlinika

Znanstvenici potvrđuju da je riječ o stvarnome biološkom fenomenu, a sada su otkrili i potencijalno objašnjenje, identificiravši specifičan moždani krug (put od hipotalamusa do hipokampusa) koji se poremeti zbog dugotrajno povišenih razina estrogena karakterističnih za trudnoću, što izravno uzrokuje prolazno oštećenje prostornog i kratkoročnog pamćenja.

Proveli su pokuse na laboratorijskim miševima kako bi oponašali stanje dugotrajno povišenog estrogena koje se događa u trudnoći te otkrili da to u životinja rezultira privremenim problemima s pamćenjem, ali ne promjenom raspoloženja.

Utvrdili su da je u pozadini tog procesa kod miševa način na koji visoka razina estrogena utječe na neuronski put između dviju moždanih struktura: hipotalamusa, koji djeluje kao kontrolni centar i integracijsko središte te hipokampusa, koji je ključan za stvaranje sjećanja.

“Trudnički mozak” može zahvatiti i kratkotočno i dugoročno pamćenje

Visoka razina estrogena povećala je aktivnost neurona u hipotalamusu, što je zauzvrat potisnulo aktivnost u hipokampusu i oslabilo pamćenje, pokazalo je istraživanje.

“Trudnički mozak” ili kako neki vole reći “momnezija”, najizraženija je u kasnoj trudnoći i može potrajati i u periodu nakon poroda, no najčešće nestaje nakon samog poroda.

Može biti zahvaćeno kratkoročno i dugoročno pamćenje, uključujući prostorno, socijalno i verbalno pamćenje, što se očituje u poteškoćama s pamćenjem imena ili riječi te prisjećanjem na poznate informacije.

“Ne radi se o ozbiljnom stanju niti ono uzrokuje medicinsku nesposobnost, premda utječe na svakodnevno funkcioniranje i samopouzdanje”, rekao je dr. Zheng Sun, profesor na koledžu Baylor i specijalist za endokrinologiju i molekularnu biologiju te jedan od voditelja studije objavljene u časopisu “Science Bulletin”.

“Tipičan primjer: osoba zaboravi razlog zbog kojega je ušla u neku prostoriju, ostavi neki predmet na pogrešnom mjestu, pogubi ‘nit’ razgovora ili ima potrebu za podsjetnicima na dogovorene termine. To je vrlo česta pojava. Oko 80 posto trudnica primjećuje opisane promjene, no riječ je uglavnom o njihovim subjektivnim iskustvima, a ne rezultatima objektivnih testiranja”, rekao je Sun.

Važno je istaknuti da trudnoća ne čini osobu jednostavno ‘manje inteligentnom'”

Rezultati istraživanja upućuju na to da ovaj fenomen ne predstavlja opće slabljenje kognitivnih sposobnosti.

“Važno je istaknuti da trudnoća ne čini osobu jednostavno ‘manje inteligentnom’. Čini se da su učinci suptilniji i specifični za određene kognitivne zadatke”, rekao je dr. Yanlin He, voditelj Laboratorija za kontrolu glikemije i metabolizma mozga pri Centru za biomedicinska istraživanja Pennington Sveučilišta u državi Louisiani State i jedan od voditelja studije.

Pokusi na miševima pružili su uvid u procese koji se odvijaju u mozgu. Estrogen je hormon koji kod žena ‘upravlja’ trudnoćom, menstrualnim ciklusom i pubertetom, potičući fizičke promjene koje pomažu tijelu poticanju razvoja fetusa i priprema ga za porod. Njegova se razina povećava za vrijeme trudnoće, a vrhunac dostiže u trećem tromjesečju.

Istraživanje na trudnicama potvrdilo povezanost estrogena i pamćenja

Istraživači su pokuse na miševima nadopunili studijom kojom se procjenjivala uspješnost pamćenja kod 70 žena – a među njima ih je dio bio u različitim fazama trudnoće, a dio nije bio u drugom stanju. Pritom su koristili i testove dugoročnog, kratkoročnog i radnog pamćenja. Ti su testovi otkrili poteškoće s pamćenjem koje su se uglavnom javljale u kasnoj trudnoći, a bile su povezane s visokim razinama estrogena u krvotoku.

“Važno je napomenuti da su više razine estrogena u krvotoku bile povezane s lošijim rezultatima u nekoliko mjerenja povezanih s pamćenjem, čak i nakon uzimanja u obzir drugih potencijalnih čimbenika koji na to utječu. To je je dokaz da se i u ljudi javlja isti mehanizam koji smo otkrili kod miševa”, rekao je He.

“Ipak treba istaknuti da kod trudnica nismo izravno manipulirali tim specifičnim neuronskim krugom niti smo ga mjerili. Stoga nalazi dobiveni na ljudima podupiru hipotezu, ali ne utvrđuju istu razinu uzročno-posljedične veze kao pokusi na miševima”, zaključio je He.

N1