Marame su simbol Nacionalne kampanje za pravo na legalan, bezbedan i slobodan abortus, koja je počela 2005. godine. Od tada, Kongresu je predstavljeno sedam predloga zakona. Za sve te godine, njihove pristalice ništa nisu dobile.

Ali sve se promenilo ranije ove godine kada je predsednik Mauricio Makri, koji se sam protivi abortusu, pozvao Kongres da raspravlja o poslednjem zakonu. Tempo kojim se stvari kreću iznenadio je sve, a zelene marame počele su da predstavljaju mirni otpor rastućeg pokreta žena koje tvrde da društvo mora da se promeni.

Abortus je trenutno u Argentini dozvoljen samo u slučajevima silovanja ili kada je zdravlje trudnice ugroženo. Novim predlogom zakona predviđeno je da abortus bude legalan u svim okolnostima u prvih 14 nedelja trudnoće, što se nedavno desilo i u Irskoj.

Donji dom je u junu, nakon maratonske debate koja je trajala skoro 24 sata, izglasao nacrt zakona, dok su stotine hiljada žena mirno protestovale. Senat je danas odbacio nacrt zakona.

“Tretiran kao kriminal”

Ispred Kongresa je ponosno noseći zelenu maramu bila i Ana Korea. Ona je pre 11 godina u trećem mesecu trudnoće otkrila da beba ima Edvardsov sindrom (ozbiljan genetski poremećaj).

“Odlučila sam da prekinem trudnoću. Nije bilo smisla produžavati bol”, kaže Ana. “Otišla sam kod lekara koji je bio vrlo blizak crkvi i on mi je predložio da nastavim sa trudnoćom, kako bih mogla da zagrlim svoju mrtvu bebu. Rekao je da je to sva pomoć koju može da mi pruži.”

Jednina opcija koja joj je preostala bila je da se okrene onima koji abortuse obavljaju tajno.

Osoba kod koje je prvo otišla rekla joj je da ima tumor na materici. “Doktor” je bio sve osim simpatičan. Tražio joj je hiljade dolara da izvrši abortus i ukloni tumor. Rekao joj je i da će umreti ukoliko joj ne uradi taj zahvat, te da će njen mali sin postati siroče.

“Bio je brutalan. Pobegla sam”, kaže Ana.

Na sledećoj klinici u koju je otšla upozorili su je da nikom neće smeti da priča o tajnom zahvatu i proceduri.

“To je bilo tako nefer”, priseća se. “Tamo sam bila u ogromnim bolovima i tretirali su me kao kriminalca.”

Krvarenje i samoća

Osećala je da nema mesta na koje može da ode i odustala je od pokušaja potrage mesta gde će joj obaviti abortus. Kada je otišla na narednu kontrolu, doktor joj je rekao da bebino srce više ne kuca. Ali njena patnja i dalje nije bila gotova.

“Doktor mi je rekao da niko ne može da mi pomogne”, priseća se. Dali su joj lek koji izaziva pobačaj i poslali je kući uz reči da se vrati kada bude mnogo krvarila.

Vratila se krvareći. Ali je preživela – i želi da ispriča svoju priču i bori se za zakon kako niko više ne bi prolazio kroz muke kroz koje je ona prošla.

Desetine hiljada žena žena u Argentini završi u bolnici svake godine nakon ilegalnog abortusa. Čak 43 su umrle 2016.

Skeptici kažu da je predsednik Makri podržao raspravu o abortusu kako bi skrenuo pažnju ljudi sa problematične ekonomije u Argentini. Međutim, ima i tvrdnji da je rastući feministički pokret pomogao da se debata nađe na političkoj agendi.

“Kada ljudi kažu da je ovo samo zadimljena stvarnost, žene kažu da one nisu dim, već da su vatra”, kaže novinarka Marina Abius, koja je jedna od vodećih demonstranata. “Tako je zbog snage ljudi na ulicama.”

Ali Katolička crkva i Papa Franja se jako protive ovom zakonu. Otac Gilermo Marko, koji je bivši porparol argentinske biskupije, i kaže da abortus nije opcija za majke ili za nerođenu decu.

“Papa Franja ima isto mišljenje kao svi ostali hrišćani koji brane život od trenutka začeća.

Politički, on se ne slaže sa pristupom predsednika Mardija, koji dozvoljava ljudima da odluče. U životu postoje principi i vrednosti – ne radi se o stavovima”, kaže on.

“Sebični razlog”

Od kada je donji dom usvojio predlog u junu, religijske grupe su pojačale svoje napore da zaustave donošenje zakona. Džoel Odžuel je doktorka i evangelistkinja. Ona na društvene mreže postavlja snimke u kojima propoveda i savetuje žene o tome šta ona veruje da je svrha života. Kaže da će, ako abortusi postanu legalani, ona odbiti da ih obavlja.

“Prava žene se završavaju onog trenutka kada počinju da važe prava embriona ili fetusa”, tvrdi ona.

“I ja sam feministkinja”, kaže ona pokretu koji se bori za ženska prava. “Ali oni promovišu tako sebične razloge, poput ideje ‘moje telo, moja odluka’. Ne, moramo da budemo feministkinje za one koji se bore, odrasle, ali i za žene koje se formiraju.”

Na ovaj ili onaj način, struja u Argentini se menja.