S obzirom na to je u našim krajevima u toku cvjetanje ambrozije, jednogodišnje zeljaste biljke čiji polen mnogim alergičarima izaziva zdravstvene tegobe, te da je najviša koncentracija polena upravo u drugoj polovini augusta i u septembru, prim. dr. sc. Aida Vilić Švraka, dr. med. iz Odjela za higijenu i zdravstvenu ekologiju Zavoda za javno zdravstvo Federacije BiH (ZZJZ FBiH) podijelila je korisne informacije i izdala preporuke građanima za naredni period.

Ona ističe kako cvjetanje ambrozije počinje sredinom jula i traje do polovine oktobra, kao i da vrućina, vlaga i povjetarac pomažu širenja poloena.

– Zbog svoje izuzetno velike reproduktivne moći, ali i dobre sposobnosti prilagođavanja novim uslovima okoline, u Evropi se veoma brzo i lako širi, kaže dr. Vilić Švraka.

– Ambrozija je tipičan korov nezaraslih, golih zemljišta, a nalazi se u zapuštenim vrtovima i dvorištima, kraj cesta i pruga, između nasada poljoprivrednih kultura, a nije je rijetkost vidjeti i u gradu. Jedna zrela biljka ambrozije ima oko 170.000 cvjetova i otpušta i do milijardu zrnaca polena. Polen ambrozije ima aerodinamične osobine i oblik kuglice sa malim šiljcima na površini, a u sebi sadrži alergene bjelančevinaste strukture. Izrazito je pokretan, širi se na oko jedan kilometar, a vjetar ga može raznijeti i na udaljenosti od nekoliko stotina kilometara. U toku dana, koncentracija polena je najviša u zoru i prije podne, a smanjuje se nakon kiše, dodaje.

Simptomi alergije na polen ambrozije

Vilić Švraka naglašava da je ambrozija poznata po tome što može ozbiljno narušiti zdravlje i predstavlja jednu od najopasnijih alergenih biljaka na svijetu. Shodno tome, dodaje da je primijećen povećan broj posjeta hitnoj pomoći, kao i povećan broj izostanaka sa radnog mijesta i u školi u vrijeme visokih koncentracija polena ambrozije u zraku.

– Nespecifični agensi, kao što su SO2, NO2, CO,  uz djelovanje UV zraka izazivaju povećanu produkciju polena ambrozije i promjene hemijskog sastava jedinjenja koji su sastavni dijelovi polenovih zrna i time povećavaju  broj alergogenih proteina. Ovom činjenicom se objašnjava uticaj aerozagađenja na povećanje stope obolijevanja od alergijskih respiratornih bolesti (bolesti disajnih puteva).

S obzirom da je polen ambrozije izrazito alergogen, koncentracija već od 20-30 zrnaca u 1m3 zraka ili 1.000 zrnaca u prostoriji mogu, kod izrazito osjetljivih ljudi, izazvati alergijsku reakciju.

– Osobe koje imaju problema sa alergijama imaju vrlo osjetljiv imunološki sistem koji burno reagira na polenska zrnca (alergen). Sluznica organa za disanje je kontaktno mjesto gdje polen kod osjetljivih ljudi pokrene alergijsku reakciju. Karakteristični simptomi su osjećaj neprohodnosti i punoće nosa, svrbež u nosu, obilan vodenasti iscjedak, kihanje, kašalj, otežano disanje, zatim, crvenilo, svrbež i suzenje očiju, promjene na koži i u probavnom sistemu. Statistički podaci pokazuju da je među osobama alergičnim na polen biljaka, čak 75 posto alergično upravo na ambroziju, pojašnjava Vilić Švraka.

Dodaje i da meteorološki i aerobiološki parametri utiču na pojavu simptoma kod plućnih i srčanih bolesnika, stoga je važno pravovremeno informiranje bolesnika o stanju u atmosferi i očekivanim meteorološkim uvjetima. U cilju preventivnog djelovanja, hroničnim bolesnicima i osobama koje su alergične na polen ambrozije preporučuje se da redovno prate izvještaje o koncentraciji polenskih alergena u zraku, dok se osobama koje imaju učestale alergijske reakcije preporučuje da se obrate ljekaru. Na području Federacije Bosne i Hercegovine, koncentracije polena ambrozije u zraku mjere Centar za ekologiju i prirodne resurse Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu, Poljoprivredni zavod Unsko-sanskog kantona i Agronomski i prehrambeno-tehnološki fakultet Sveučilišta u Mostaru.

Važne preporuke alergičarima

Osjetljivim grupama građana savjetuje se da izbjegavaju područja gdje se nalaze veće livadske površine koje nisu uređene, da redovno održavaju higijenu tijela i odjeće, dovoljno dugo se odmaraju i održavaju optimalnu tjelesnu težinu, kao i da slobodno vrijeme koriste za relaksaciju i rekreaciju na planinama iznad 1.000 m nadmorske visine, jer tamo nema zagađenja niti cvjetanja ambrozije.

– Boravak u šumskim ekosistemima, posebno tokom ljetnog i ranog jesenjeg perioda, veliki je doprinos zaštiti cjelokupnog zdravlja, istakla je Vilić Švraka.

Osim toga, u mjesecima sa najvećom koncentracijom polena ambrozije (kraj avgusta, septembar), osobama koje pate od alergije preporučuje se da:

• smanje boravak na otvorenom prostoru, naročito u vrijeme kada su koncentracije polena ambrozije najviše ( od 5 do 10 sati);
• izbjegavaju boravak van kuće tokom vjetrovitih dana;
• boravak u prirodi planiraju za poslijepodnevne sate i navečer;
• odjeću ne suše izvan kuće, jer se na njoj u toku dana skupljaju zrnca polena;
• po mogućnosti svaku večer prije spavanja operu kosu, jer se polenska zrnca sakupljaju i na vlasima kose;
• izbjegavaju pušenje cigareta i boravak u zadimljenim, neprozračenim prostorijama;
• izbjegavaju sprejeve protiv insekata i druge slične iritanse, jer pojačavaju simptome alergije;
• godišnji odmor koriste u vrijeme kada su u mjestu stanovanja najviše koncentracije ovog polena;
• izbjegavaju rad u bašti u vrijeme cvjetanja ambrozije i drugih alergenih biljaka.

Kako se boriti protiv ambrozije

Vilić Švraka upozorava da, kao korovska biljka koja se veoma teško suzbija, ambrozija nanosi i ogromnu štetu poljoprivredi.

– Konkurentna je gajenim usjevima i uzima im hranljive sastojke iz zemlje. To je još jedan razlog zašto se treba boriti protiv nje, poručila je.

Najdjelotvorniji pristup suzbijanju ambrozije uključuje:

mehaničke mjere (uništavanje ove biljke čupanjem ili košenjem prije perioda cvjetanja);

agrotehničke mjere suzbijanja korova (međuredno kultiviranje)

hemijske mjere (upotreba neselektivnih herbicida u ranim fazama rasta biljke).

Iz FZZJZ FBiH ističu da se uklanjanje ambrozije vrši u junu i julu, odnosno prije početka njenog cvjetanja, kako bi se izbjegla senzibilizacija na njen visokoalergeni polen, koji ima najveće koncentracije upravo u vrijeme cvjetanja.

Kada su u pitanju mehaničke mjere, preporučuje se iščupati biljku zajedno s korijenom, uz obavezno korištenje zaštitnih maski (koje pokrivaju usta i nos) i rukavica (zbog mogućnosti oštećenja kože i pojave kontaktnog dermatitisa). Manje površine obrasle ambrozijom treba pokositi, i to prije cvjetanja, koseći travu na 5 cm od zemlje i niže. Ako se ne kosi nisko, biljka izrasta ponovo u roku od 20 dana.

– Borba protiv ambrozije se vodi i sađenjem djeteline, koja je jača i izdržljivija biljka, i na “svojoj” teritoriji ne dozvoljava ambroziji da poraste, dodaje Vilić Švraka.

Za velike površine obrasle ambrozijom provode se hemijske i agrotehničke mjere od strane osoba koje su edukovane za tu vrstu poslova.

Oslobođenje

Zamislite da upoznate ljubav svog života, uđete u vezu, a zatim shvatite da vaše  tijelo doslovno odbacuje tu zajednicu. Zvuči kao neka bolesna kozmička šala, ali dokazi sugeriraju da bi to za neke mogla biti stvarnost. Klasično, ova vrsta alergije pokazuje se kroz ponavljajuće infekcije mokraćnog sustava nakon seksa. Ali to nije uvijek slučaj. Neki parovi saznaju ovu užasavajuću vijest tek nakon neuspjelih pokušaja začeća.

Možete li doista biti alergični na osobu?

Odgovor je, nažalost, da. Iako su prave međuljudske alergije rijetke – javljaju se.

– Mnogi navodni slučajevi vjerojatno uključuju neku vrstu alergije na okoliš (na određeni proizvod koji druga osoba koristi), a ne alergiju na samu osobu – ali mogu se pojaviti – rekla je za portal SELF dr. Nana Mireku, specijalistica za alergije i članica Američke akademije za alergije, astmu i imunologiju.

Nekoliko različitih mehanizama i stanja može biti uzrok međuljudskih alergija. Jedan od najzanimljivijih je sindrom poznat kao “Ljudi alergični na mene” (PATM), koji se odnosi na osobe čiji kožni plinovi navodno izazivaju reakcije slične alergiji (kihanje, kašljanje, crvenilo očiju i curenje iz nosa) kod drugih.

Do sada je barem jedna objavljena studija dala određenu vjerodostojnost toj ideji. Japanski istraživači koji su analizirali profile kožnih plinova otkrili su da su pacijenti koji su se identificirali kao PATM emitirali više petrokemikalija, organosumpornih spojeva i nekih aldehida (uključujući 39 puta veću količinu toluena, kemikalije koja se nalazi u sirovoj nafti). Nalazi su objavljeni u znanstvenom časopisu Scientific Reports 2023. godine. Iako do sada nije bilo mnogo istraživanja o PATM-u, slučajevi su zabilježeni u brojnim zemljama, a stanje polako, ali sigurno dobiva na priznanju unutar medicinske zajednice.

Alergija na spermu

Osim PATM-a, alergija na drugu osobu može se manifestirati i kao alergija na njihovu spermu, točnije, protein u sjemenoj tekućini.

– Ovo stanje uključuje isti mehanizam koji se javlja kod sezonskih alergija ili alergija na hranu. Posreduje ga imunoglobulin E (IgE), antitijelo koje se proizvodi kao odgovor na pretjeranu reakciju imunološkog sustava i pokreće klasične znakove alergije – kaže dr. Mireku.

Ističe kako žene s alergijom na spermu obično pokazuju lokalne simptome poput peckanja, svrbeža i oticanja vagine, ali mogu razviti i simptome poput osipa, oticanja, kašlja pa sve do po život opasne anafilaksije.

– Ne sadrže svi spermiji iste proteine pa se ovaj problem potencijalno može pojaviti kod jednog partnera, ali ne i kod drugih. Iako se ne susrećem s mnogo konkretnih slučajeva alergije na spermu, vidimo mnogo naizgled neobjašnjivih slučajeva neplodnosti koji uključuju žene koje imaju slične reakcije preosjetljivosti – rekla je dr. Arielle Bayer, reproduktivna endokrinologinja i specijalistica za neplodnost u CCRM Fertility of New York.

Točna prevalencija alergije na spermu nije poznata, a razlog je vjerojatno što je tema iznimno intimne prirode, a mnogi je niti ne povežu sa svojim stanjem. Postoji čak stanje kod kojeg su muškarci alergični na vlastitu spermu, poznato kao “sindrom post-orgazmičke bolesti”. S druge strane, dokazi upućuju na to da neki muškarci mogu biti alergični na cervikovaginalnu tekućinu, iako su istraživanja na tu temu još oskudnija. U studiji iz 2018. objavljenoj u časopisu Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology, istraživači su identificirali 52 sumnjiva slučaja preosjetljivosti cervikovaginalne tekućine i zaključili da je barem jednako česta kao i alergija na spermu – prvi put da je stanje ikada zabilježeno u medicinskoj literaturi.

Što učiniti?

Kad je riječ o PATM-u, učinkovito liječenje često nije opcija jer je stanje jako teško uopće odrediti, prema studiji iz 2019. objavljenoj u Asian Journal of Psychiatry. S druge strane, alergija na spermu je malo jednostavnija za rješavanje, barem kratkoročno.

– Kondomi su početni tijek liječenja ove alergije kako bi se spriječili simptomi. Ako ne osjećate nijedan od tih simptoma uz korištenje kondoma, vjerojatno je riječ o alergiji na spermu – objašnjava dr. Mireku.

Međutim, ako pokušavate dobiti dijete, morat ćete pronaći zaobilazna rješenja.

– Druge mogućnosti uključuju liječenje kod specijaliziranog alergologa kako bi se potvrdila alergija na spermu i nastavili postupci desenzibilizacije, poput ubrizgavanja male količine partnerove sperme pacijentu kako bi se izgradila tolerancija – kaže dr. Mireku.

Uzimanje antihistaminika prije seksa također može pomoći, prema Cleveland Clinic, iako biste trebali imati pri ruci i EpiPen ako imate povijest jačih simptoma. Drugi parovi mogu se okrenuti IVF oplodnji ili intrauterinoj inseminaciji (IUI). Oba postupka uključuju “pranje sperme”, proces kojim se uklanjaju proteini, koji potiču alergijsku reakciju.

Izvor: 24sata

– Imajte na umu da kod ovakvog vida pigmentisanja kože, kod svake primene dovodite u rizik zdravlje deteta odnosno adolescenta jer privremena tetovaža sadrži parafenilendiamin (PPD)/ursol koji ima vrlo visoki potencijal izazivanja snažnih alergijskih reakcija, odnosno kontaktnog alergijskog dermatitisa – istakla je dr. Ružica Jurakić Tončić.

Doživotna alergija posle jedne aplikacije

Reč je o hemijskim stvarima koje se često koriste za pojačavanje intenziteta boje, osobito u tzv. “crnim kanama” koje se nanose na kožu tokom turističke sezone. Međutim, jedan privremeni ukras može ostaviti trajne posledice.

– Nažalost, kada se senzibilizacija ili alergija pojavi, ostaje doživotno, a odnosi se na sve boje koje sadrže parafenilendiamin – pojašnjava ona.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dr Ružica Jurakić Tončić (@dermatologija_toncic)

PPD je poznat kao jedan od najjačih alergena u kozmetičkoj industriji i jedan od najčešćih uzročnika profesionalnog kontaktnog dermatitisa kod frizera i drugih koji dolaze u kontakt s bojama za kosu. Ipak, dok odrasli mogu prepoznati i prijaviti simptome, dečja koža je znatno osetljivija i reakcije mogu biti burne i dugotrajne.

Poseban apel roditeljima

Dr. Jurakić Tončić naglašava kako je dečija koža tanja i osetljivija, pa samim time i ranjivija na delovanje ovako snažnih alergena.

– Stoga je ovo apel za roditelje, koliko god deluje zabavno i bezazleno, ne dovodite u rizik zdravlje deteta dugoročno radi kratkotrajne razbibrige – kaže doktorka. Pošaljite ovo drugim roditeljima, ukažite na potencijalnu opasnost i zaštite kožu dece. Sigurna sam da je deo roditelja već doživeo kontaktni alergijski dermatitis na koži deteta – rekla je ona.

Šta roditelji mogu da učine?

Izbegavajte privremene tetovaže, posebno one koje koriste crnu kanu ili sumnjive sastojke.

Informišite dete o rizicima alergijskih reakcija i trajnim posledicama.

Pratite kožu deteta posle bilo kakvog kontakta s bojama, hemikalijama ili tetovažama.

U slučaju reakcije (crvenilo, otok, svrab, plik), obratite se dermatologu što pre.

Privremena tetovaža možda traje nekoliko dana, ali posledice mogu ostati za ceo život. Apel dr. Ružice Jurakić Tončić vredan je pažnje svih roditelja. Zdravlje dece ne sme biti ugroženo radi trenutne zabave.

Izvor: ona.telegraf.rs

Bolne bradavice na grudima mogu da se jave zbog trudnoće i dojenja, usled alergijskih reakcija ili infekcija, a u retkim slučajevima taj bol može da ukaže i na karcinom. Pored nelagodnosti ili osetljivosti na dodir, može da se oseti svrab, crvenilo ili promene u teksturi kože oko bradavice, a lečenje zavisi od uzroka.

Šta sve utiče na osetljivost bradavica?

U većini slučajeva, bolne bradavice uzrokovane su hormonskim promenama tokom trudnoće ili menstruacije, alergijama ili trenjem o odeću. Žene različito doživljavaju bol ili osetljivost bradavica i često ga opisuju na sledeći način:

• Veoma osetljive na dodir
• Pulsiranje ili probadanje
• Svrab
• Osećaj kao koža „gori“
• Nežna ili bolna koža
• Crvenilo ili otečenost.

5 najčešćih razloga zbog kojih su bolne bradavice na grudima

1. Menstruacija. Ako su bradavice ili dojke osetljive otprilike u isto vreme svaki mesec i ta osetljivost je popraćena drugim simptomima poput nadutosti, izbijanja bubuljica, promena raspoloženja, umora ili glavobolje, u većini slučajeva u pitanju je predmenstrualni sindrom (PMS). Za te neprijatnosti glavni krivac su hormonske promene estrogena i progesterona, koji se menjaju u danima koji prethode mesečnom ciklusu.
2. Infekcija dojke. Infekcija može da uzrokuje bolove u bradavici ili dojci. Krivac je često mastitis – infekcija dojke koja može da se dogodi kada se jedan od mlečnih kanala zapuši. Pojavljuje se kao crveno, natečeno područje na dojci, a zatim dolazi do razvoja groznice i bolova u telu. žena se često oseća kao da ima grip, kažu lekari. Takođe se može razviti mlečac ili soor -gljivična infekcija na bradavicama koja nastaje zbog dojenja, odnosno mleka. Moguće je dobiti i folikulitis oko bradavica, infekciju koja se događa kada se folikul dlake na tom području zapuši od bakterija. Zahvaćeno područje može da bude crveno, bolno ili osetljivo i izgleda poput akni ili gnojnog mehurića.
3. Alergijska reakcija ili osip na koži. Sasvim je moguće da određena tkanina ili sastojak proizvoda za ličnu higijenu ili deterdženta za pranje veša iritira bradavice. Koža je vrlo osetljiv organ i može da razvije alergijske reakcije na hemikalije u bilo kom trenutku. U tom slučaju, može da se javi crvenilo, svrab, otok ili čak peckanje. Prvo i najvažnije, treba prvo ustanoviti šta izaziva svrab ili bilo koju drugu alergijsku reakciju. Savet je – prestanite da koristite proizvod koji izaziva alergijsku reakciju. U međuvremenu, dok se reakcija kože ne umiri treba stavljati hladne obloge ili hidratantne masti poput vazelina.
4. Trenje kože od odeću. Koža bradavica je tanka i nežna, pa može da počne da dođe do krvarenja ako sekonstantno trlja o majicu ili grudnjak – na primer, tokom trčanja ili druge fizičke aktivnosti. Ovaj fenomen je poznat kao „trenje bradavica“ i posebno je čest prilikom nošenja pamučnih grudnjaka ili majica kratkih rukava.
5. Rak dojke. Svaka vrsta dugotrajne osetljivosti ili promena na koži oko grudi trebala bi da bude znak upozorenja. To je zato što postoji mogućnost da su simptomi upozoravajući znak raka dojke, posebno redak oblik karcinoma, nazvan Pagetova bolest dojke, sa simptomima koji se pojavljuju na bradavicama, a uključuju svrab, crvenilo, peckanje, ljuštenje kože, stvaranje krasta, curenje ili neobičan iscedak.

Izvor: eklinika.telegraf.rs

Alergija i najčešći alergeni

U odnosu na to kako naše telo dolazi u kontakt sa alergenima, postoje dve glavne grupe: nutritivni i inhalatorni alergeni.

Kao što govori i samo ime, nutritivni alergeni nam dolaze iz hrane. Najčešći su:

• kikiriki
• bademi
• soja
• orasi
• pšenica
• bobice (bobičasto voće)
• jaja
• čokolada
• mleko
• morski plodovi
• aditivi
• konzervansi.

Inhalatorni alergeni nam dolaze iz vazduha. To su:

• polen različitih vrsta drveća (topola, breza, leska, vrba)
• korov
• kora drveta
• trava
• grinje
• prašina
• dlake, kao i perje domaćih životinja i kućnih ljubimaca.

Alergija je sve više oko nas: Zašto je to tako i kada se intenziviraju?

I statistike kažu da sve više ljudi ima simptome neke od alergija. I na nivou sveta razlozi su gotovo svugde slični. Kovid pandemija ozbiljno je uticala na imunitet ljudi, zagađenje životne sredine je sve prisutnije, namirnice koje konzumiramo pune su veštačkih materija, rafnisanih šećera, zaslađivača, konzervanasa i aditiva. Ono na šta ne možemo da utičemo jesu promene godišnjih doba, kada se gotovo po pravilu infekcije aktiviraju i intenziviraju.

Alergijske reakcije na inhalacione alergene se intenziviraju smenom godišnjih doba, tj. dolaskom proleća i početkom jeseni.

S proleća se pojačavaju alergijske rekacije koje izaziva breza i neke vrste vrbe. Od avgusta pa sve do oktobra glavni (inhalatorni) alergen jeste korov ambrozije, koji ljudima pričinjava velike probleme.

Alergijske rekacije narušavaju kvalitet života, a mogu da prouzrokuju i ozbiljnije posledice po zdravlje. Jedna od najvećih komplikacija je alergijska astma.

Kako se sprovodi alergološka dijagnostika: „In vitro“ alergo test

In vitro alergološki testovi podrazumevaju laboratorijsko određivanje ukupne vrednosti imunoglobulina E, kao vrednosti specifičnih imunoglobulina E (IgE), merenje zapaljenskih procesa (eozinofili u perifernoj krvi i brisu nosa, kao i nivo specifičnih T-limfocita). Tu je i provera nivoa citokina i medijatora oslobođenih u alergijskim reakcijama (eozinofilni protein, mastocitna triptaza, histamin).

Povišene vrednosti ukupnog IgE, eozinofila i povišene vrednosti medijatora alergijske reakcije ukazuju na prisustvo alergije, dok određivanje specifičnoga IgE i specifičnih T-limfocita omogućavaju otkrivanje alergena koji dovodi do alergijske reakcije.

Šta je „In vivo“ alergo test: Kada su moguće burne reakcije

„In vivo“ alergo testovi podrazumevaju primenu kožnih testova (proba) kojima se testira osetljivost osoba na pojedine nutritivne, inhalacione ili neke druge alergene. U tu svrhu najčešće se primenjuju epikutani ili „peč“ test (engl. patch), ubodni (engl. prick), i „skreč“ test (engl. scratch).

Testovi podrazumevaju nanošenje alergena na kožu ili u kožu bockanjem ili laganim zagrebavanjem površine kože na koju se nanosi mala količina alergena, uz proveru kožne reakcije na njih.

Najčešće izvođeni inhalatorni test je spirometrija.

Izvor: eklinika.telegraf.rs

Čak i ako nemamo ni jednu od poznatih alergija, svako od nas može iznenada da razvije alergijsku reakciju poznatu kao kontaktni dermatitis.

Alergija na kozmetičke proizvode vremenom može da se razvije čak i kada osoba nije alergična ni na kakve sastojke. Iako su nam kupatila i noćni stočići prepuni kozmetike istina je da vrlo mali broj ljudi zaista razmišlja o sastojcima preparata za nagu kože. Međutim, kada se iznenada pojavi crveni osip na koži, to nam bude neka vrsta opomene da se pozabavimo šta to tačno stavljamo na nju, a što joj baš smeta i iritira je.

Kako se manifestuje alergija na kozmetičke proizvode?

Čak i ako nemamo poznate alergije – na polen, prašinu, voće, orašaste plodove… i nismo osoba sa osetljivom kožom, možemo da doživimo neke ozbiljno neprijatne nuspojave za koje mislimo da ih se nikada nećemo rešiti. Alergolog dr Sandra Hong sa Cleveland Clinic objašnjava zašto neko može iznenada da razvije alergijsku reakciju poznatu kao kontaktni dermatitis. 

Nije lako otkriti na šta sve čovek može da bude alregičan i na koje supstance koža reaguje sve dok se ne doživi problem – a čak i tada, nije uvek lako suziti mogućnost koji proizvodi su izazvali reakciju kože. Alergijski kontaktni dermatitis je svrab, crveni osip koji se razvija kada koža dođe u kontakt sa supstancom (alergenom) koju telo ne voli. Osip na koži može da bude u vidu:

• Plikova
• Bolnog osipa
• Isušene kože
• Koža prekrivena flekama i osipom
• Fleke koje se perutaju
• Natečena koža.

Ako je nova krema alergen – alergija na kozmetičke proizvode može da se javi tek za nedelju dana

Važno je reći da se kontaktni dermatitis ne pojavljuje uvek odmah – posebno kada se koristi novi proizvod. Nakon što ste bili izloženi alergenu (ili, u slučaju proizvoda za negu kože, nakon što ste ga naneli na kožu), može da prođe nekoliko dana da se razvije osip koji svrbi. To znači da ako ste prošle nedelje isprobali novu hidratantnu kremu i od tada ste je koristili bez problema, ona bi i dalje mogla da bude razlog osipa koji se danas pojavio.

– Ali, kako vreme prolazi, svaki put kada je vaša koža u kontaktu sa tim alergenom, osip će se pojaviti još brže. To postaje sve češća i brža pojava – ističe dr Hong.

Koji su najčešći alergeni u proizvodima za negu kože?

Postoji niz alergena za koje se zna da izazivaju kontaktni dermatitis a koji se često nalaze u proizvodima za negu kože.

Mešavina mirisa: Ovaj termin se odnosi na specifične supstance koje se dodaju proizvodima da bi bolje mirisale – ali one su često glavni izvor kontaktne alergije.
Balzam iz Perua ili Myroxylon pereirae resin: Ova smola drveta (poznata i kao smola Myroxylon pereirae resin) može mirisati na cimet ili vanilu. Nalazi se u nekim kozmetičkim proizvodima, parfemima, kremama i mastima.
Euxyl K400: Ovaj konzervans je kombinacija dva hemijska jedinjenja, metildibromoglutaronitrila i fenoksietanola. Nalazi se u mnogim losionima i kremama za sunčanje.
Propylene glycol: Ovaj konzervans pomaže da se produži rok trajanja proizvoda kao što su losioni, kreme za brijanje i još mnogo toga.
Cinnamic aldehyde: Kao što mu ime kaže, ovaj sastojak potiče od cimeta. Nalazi se u proizvodima koji mirišu na cimet, kao i u proizvodima koji mirišu na badem, kajsiju i puter. Takođe je deo mešavina mirisa.

Dermatolozi naglašavaju da samo zato što je proizvod označen kao „prirodni“ ili „organski“ ne znači da je nužno bezbedan zanvašu kožu. Mnoga ulja, minerali i drugi sastojci jesu prirodni, što možda znači da su bezbedni, kaže dr Hong, ali lako možemo da razvijemo alergije na te vrste proizvoda.

Šta uraditi kada se pojavi alergija na kozmetički proizvod?

Kada dobijete alergijsku reakcija prvo je potrebno identifikovati uzrok – problematični proizvod. To znači da bi trebalo da napravite spisak proizvoda koje ste nedavno koristili, čak i samo da ste ga jednom probali. 

– U stvari, trebalo bi da se prisetite koje ste nove proizvode počeli da koristite a koje koristite samo povremeno, ne stalno – savetuje dermatolog dr Sandra Hong.

Ako možete da suzite listu i odmah locirate o kom proizvodu je reč odmah ga isključite iz režima nege i nemojte ga ponovo nanositi na kožu. Što se tiče lečenja samog osipa, dr Hong napominje da postoji nekoliko opcija. Oralni antihistaminik može da pomogne i ublaži svarb, a može se probati i lokalni steroid kako bi ublažili svrab.

Jedna od njih je Milica Vasković Đorđević koja se 30. avgusta porodila u Beogradu u klinici “Narodni front”. Kako je rekla, slučaj iz Sremske Mitrovice ju je podstakao da ispriča svoju priču “od početka do kraja”.

Kao i mnoge druge žene, svoju traumu je iz porodilišta odnela u tišini i nikome od institucija je nije prijavila.

„Pacijentkinja primljena na Kliniku 30.08.2023. godine u 37. nedelji gestacije zbog bolova po tipu kontrakcija i prsnuća vodenjaka sa stanjem nakon frakture karlice, hroničnom hipertenzijom i bronhijalnom astmom… Operacija protekla uredno…

U daljem postoperativnom toku nakon primene antiobiotske terapije (Longacef) pacijentkinja razvila sistemsku alergijsku reakciju kada je ordinirana antihistaminska i antialergijska terapija na koju je pacijentkinja dobro odreagovala i stanje se stabilizovalo uz intenzivan nadzor ginekologa i interniste. Zbog izrazite anemije pacijentkinja primila transfuziju krvi… Otpušta se sa klinike oporavljena, dobrog opšteg stanja, urednog ginekološkog i ultrazvučnog nalaza…“

Ovo je deo iz otpusne liste Milice Vasković Đorđević, koju je redakciji N1 dostavila na uvid.

Reklo bi se da je manje-više sve bilo u redu. Žena se porodila carskim rezom, desila se alergijska reakcija na lek, osoblje pravovremeno odreagovalo. Ona se oporavila i zdrava otišla kući sa svojim zdravim detetom.

Ni reči o tome kako je do alergijske reakcije uopšte došlo, kako to da je primila Longacef iako je prijavila da je alergična na lekove, ni reč o tome sa kakvim je zdravstvenim tegobama iz Narodnog fronta otišla, od kojih se i dalje oporavlja i to o svom trošku u privatnim zdravstvenim ustanovama.

O tretmanu, vređanju, nepoverenju i uzimanju olako tegoba koje ima – posebno ni reč.

„Rano ujutro 30. avgusta 2023. godine u osam sati mi je pukao vodenjak, pa smo hitno otišli u Narodni front kako bi me pregledali i poslali na hitan carski rez, jer nisam smela prirodno da se porađam zbog visokog pritiska i prethodne povrede kuka. Pri dolasku u bolnicu u Savetovalištu nisu hteli da me prime odmah, iako mi je plodova voda vidno oticala“, počinje svoju priču Vasković Đorđević, što je bio i početak muka koje će pratiti porođaj i postporođajni period.

Nastavlja da je posle čekanja od 40 minuta u čekaonici, priključena na CTG. Sestre su dolazile i odlazile, gledale nalaz i govorile joj da nema konktrakcije i da „nema pojma kako izgleda kada pukne vodenjak“.

Bila je uporna i insistirala da je neko od lekara pregleda da bi posle više ubeđivanja završila na ginekološkom stolu.

„Primila me je starija doktorka, isto jako neprijatna, ali pregledom je uvidela da je meni stvarno pukao vodenjak“, kaže Vasković Đorđević i dodaje da je odatle poslata na porođajno odeljenje gde su odlučili da ide na hitan carski rez.

Navodi da ni dan danas ne zna kako se zvao dežurni lekar koji je izvršio porođaj, pošto je otpusnu listu pisala druga doktorka, a njega od tada više nije videla.

„U sali, na operacionom stolu vređao me je i ponižavao, govoreći kako sam debela krava sa 120 kila, iako nisam imala toliko. Kako me nije sramota da imam toliko razvijenih alergija, odakle meni astma i da ćutim i trpim kontrakcije. Molila sam Boga samo da moja beba i ja preživimo oboje i uskoro su me uspavali“, priseća se ona.

Iz anestezije se probudila u jakim bolovima, a kao da to nije dovoljno, sačekale su je neljubazne medicinske sestre. Kako kaže, jedna joj je pretila rečima „Nečeš da sarađuješ? Sad ću ti zovem doktora“, a druga na Odeljenju carskog reza „napravila je dramu jer zašto mora da mi diže krevet – uništiću joj kičmu“.

„Dva dana od carskog reza, 1. septembra, medicinska sestra Milica, ne znam joj prezime, dala mi je nekoliko injekcija zbog upale, među kojima je bila i Longacef injekcija. Ali tu injekciju je dala direktno u venu uprkos tome što sam joj rekla da mi nije dobro. Nastavila je da daje inekciju i to pod velikim ubrzanjem. Posle svega par sekundi počeli su da mi trnu zubi, osećala sam jaku mučninu, počela sam da se gubim, jezik mi je utrnuo, nisam mogla da pomerim ni ruku, ni nogu“, priča Vasković Đorđević.

U tom trenutku doživela je jaku alergijsku reakciju na lek, odnosno anafilaktički šok koji može da bude poguban po život. Medicinska sestra je odmah reagovala i oko porodilje se stvorio veliki broj lekara i sestara. Kako kaže, došli su da je spasavaju.

„Sećam se svega, ali znam da nisam mogla da pričam, niti da se pomeram. Jedna scena mi je obeležila život, odnosili su moju bebu da ne gleda. Nikad to neću zaboraviti“, kaže ova mlada majka.

Vasković Đorđević je trudnoću vodila u „Narodnom frontu“, ali ne od početka već posle prvog ležanja u toj ustanovi zbog visokog pritiska. Kaže da je navodila na šta je sve alergična i da je to upisivano u medicinsku dokumentaciju, ali da alergija na Longacef nigde nije zabeležena. Dodaje da nije zabeleženo ni to da ima oboljenja koja usled komplikacija mogu da dovedu do oštećenja vida, iako je lekarima, tvrdi, više puta to rekla.

Pošto su je lekari spasili teške alergijske reakcije opasne po život, sestra koja joj je ubrizgala lek uprkos upozorenju, rekla joj je: „Nije ti ništa, samo si se uplašila“, tvrdi ona.

Anafalaktički šok je doveo do toga da joj se pogorša anemija, zbog čega je primila dve jedinice krvi.

Nekoliko sati kasnije, kako priča, medicinska sestra koja je davala Longacef odvela ju je do toaleta i tamo je ostavila. Kako sama nije mogla da ustane i vrati se u sobu, dozivala je sestre sa odeljenja da joj pomognu.

Tu sestru koja mi je ubrizgala Longacef nisam videla više nijednom. Znali su da sam alergična, a dali su mi je. Nakon tog događaja došla je samo jednom doktorka koja je dežurala nedeljom da me pogleda. Lekar koji me je operisao nije došao, niti znam kako se zove i preziva“, ističe sagovornica.

Iako sve ovo zvuči dovoljno dramatično, ona napominje da njena borba počinje tek po izlasku iz porodilišta. Naime, još u porodilištu je počela da gubi vid, što je i prijavljivala, ali je odgovor bio da – po odlasku kući ode kod oftalmologa.

„Kada sam otišla kod oftalmologa saznala sam da su se od pritiska na krvne sudove od alergijske reakcije na očima stvorili cistoidni edemi zahvaljući kojima mi se navlači magla. Lečim se po privatnim bolnicama već skoro pet meseci. Vid mi se popravio, ali vidna oštrina je idalje nestabilna jer se edemi vraćaju. Imam oštećenje vida na oba oka od 10 do 15 posto. Moj ginekolog i oftalmolog su mi rekli da zbog mog zdravstvenog stanja neću više smeti da imam decu jer bih mogla u potpunosti da izgubim vid“, navodi Vasković Đorđević.

Njena medicinska dokumentacija, u koju je N1 imao uvid, pokazuje niz poseta privatnim zdravstvenim ustanovama desetak dana posle porođaja, kao i niz injekcija i drugih lekova koje je o svom trošku primala kako bi povratila vid.

Ono što je preživela nije prijavila ni zaštitniku prava pacijenata, ni upravi Klinike „Narodni front“, niti zdravstvenoj inspekciji. Kaže da je dugo skupljala hrabrost da sve ovo ispriča.

„Podršku, pomoć i razumevanje dobijam svakodnevno od svog muža, majke, prijatelja i kolega. Ali svaki put kad mi se vid pogorša ja se setim svega što se desilo 1. septembra i nakon toga i jednostavno osećam da izdajem sebe i svoje dete što ćutim i ne iznosim u javnost svoju priču.

Moje dete me je ostalo uskraćeno u prvim danima života dok sam išla po privatnim lekarima da rešavam mnoštvo zdravstvenih problema. Ovo pišem i zbog svih ostalih trudnica, porodilja, majki. Niko ne zaslužuje da se ophode loše lekari i sestre u porodilištu. Nama treba podrška, saosećanje, pomoć, sigurnost“, zaključila je Milica Vasković Đorđević.