Konzumiranje alkohola je često povezano sa proslavama i zabavom, pa tinejdžeri ne vide da on može biti opasan po njih. Prema istraživanju koje je sprovela OECD 2019. godine, 36% tinejdžera uzrasta 15-16 godina se bar jednom napilo (tj. popilo pet ili više pića za vreme jednog izlaska) tokom poslednjih mesec dana u našoj zemlji. U Evropi je prosek sličan, veći u zemljama gde je alkohol u slobodnoj prodaji i granica pomerena na 16 godina (Danska), a najmanja zastupljenost konzumacije alkohola kod tinejdžera je u zemljama sa strogom politikom prodaje i reklamiranja alkoholnih pića koncentracije preko 3,5%, kao što su Island, Norveška i Švedska. U Srbiji tinejdžeri piju malo više u odnosu na tinejdžerke, dok u polovini evropskih zemalja devojke piju više.

Alkohol je psihoaktivna supstanca, depresor, što znači da usporava funkcije centralnog nervnog sistema i sprečava da neke od „poruka“ dopru u mozak. To praktično znači da alkohol utiče na rasuđivanje, emocije, kretanje, vid i sluh. Na poseban način alkohol deluje na mozak dece i tinejdžera u odnosu na odrasle jer se prednji režanj mozga i dalje razvija do kraja adolescencije. Prerana i preterana konzumacija u ranom uzrastu mogu uticati na dalji razvoj, kao i na češću pojavu alkoholizma u ranijem životnom dobu.

Eksperimentisanje sa alkoholom je često kod tinejdžera. Oni su radoznali, misle da ih alkohol opušta i smanjuje uznemirenost, da se bolje uklapaju u društvo, izgledaju starije, neki ispituju svoje granice, drugi misle da će primetiti „kada im je dosta“, treći misle da količina koju mogu da podnesu zavisi od njihove visine i telesne mase. Istina je da je njihov mozak osetljiviji, da što više piju teže rasuđuju šta je ispravno a šta nije, izgledaju glupo i rade stvari kojih se kasnije stide, lakše ulaze u opasne situacije u kojima mogu da se povrede ili uđu u neželjene i nezaštićene seksualne odnose. Kako neko podnosi alkohol zavisi od genetske predispozicije, tj. od količine enzima u jetri koji prerađuje alkohol, pa zato iste popijene količine ne deluju isto na svaku osobu. Takođe, osobe koje su impulsivne, češće se napijaju ne razmišljajući o posledicama.

Neki roditelji dozvoljavaju deci da piju alkohol kod kuće misleći da će ih time proći želja da ga piju van kuće, ali su u zabludi: istraživanja su pokazala da ta deca, kako rastu konzumiraju sve više i više alkohola i van kuće i češće se napijaju.

Roditelji često misle da tinejdžerima ne vredi govoriti, ali, verovali ili ne, 80% tinejdžera očekuje da roditelji sa njima razgovaraju o konzumiranju alkohola. Zato je važno da roditelji postavite granice i balansiraju između discipline i podrške svojoj deci.

Tinejdžeri koji misle da će njihovi roditelji biti vrlo uznemireni ako se oni napiju, ređe to rade, što stavlja akcenat na dobru komunikaciju između dece i roditelja.

Važno je izneti deci svoje brige, kao i da oni kažu koje su njihove u vezi alkohola. Evo šta treba da uradite:

Rano postavite granice i očekivanja u vezi konzumacije alkohola i budite u tome istrajni.

Naučite tinejdžere strategijama kako da se odupru pritiscima drugih vršnjaka: „Trener nam je zabranio da pijemo“, „Roditelju uskoro dolaze po mene“ ili „Ne smem više da pijem jer neću izaći tri meseca“ su nekada dovoljne da pritisak prestane.

Razgovarajte s drugim roditeljima u vezi toga gde tinejdžeri izlaze i šta rade da bi ih zaštitili.

Ne zaboravite da deca oponašaju svoje roditelje, pa budite svojoj deci model za odgovorno konzumiranje alkohola.

Autor: Dr Tanja Milošević, pedijatar

Pojam sobergazam nije samo efektna fraza – opisuje stanje pojačanog blagostanja, mentalne bistrine i fizičkog užitka koje se javlja kada iz jednadžbe uklonimo alkohol. Razumijevanje načina na koji alkohol djeluje na naš organizam, posebno kroz prizmu individualne fiziologije, prvi je korak prema povratku vitalnosti. LELO donosi uvid u to kako prestanak konzumacije alkohola može unaprijediti vašu intimnost.

Zašto je spol važan u ovoj priči

Da bismo razumjeli koncept sobergazma, važno je shvatiti da alkohol djeluje kao prigušivač osjeta. Budući da žene i muškarci alkohol metaboliziraju drugačije zbog razlika u fiziologiji, njegov učinak na seksualni život razlikuje se, ali je u oba slučaja značajan. Žene u prosjeku imaju manji udio tjelesne vode i veći udio masnog tkiva, zbog čega alkohol u njihovom organizmu ostaje koncentriraniji. Osim toga, muškarci obično imaju više enzima potrebnih za razgradnju alkohola. Posljedica je da žene često brže osjećaju opijenost, ali i dugoročne zdravstvene posljedice.

ŽENE: Hormoni, zdravlje i ravnoteža

Alkohol je depresor središnjeg živčanog sustava. Iako se možete osjećati opuštenije, živčani završeci zapravo postaju manje osjetljivi. Ženska fiziologija dodatno povećava osjetljivost na učinke alkohola, uključujući promjene u hormonima, razini stresa i sastavu masnog tkiva. Smanjena ili nikakva konzumacija alkohola povezuje se s poboljšanjem fizičkog, mentalnog, emocionalnog i seksualnog zdravlja.

• Spolni hormoni

Alkohol povećava razinu estrogena, a smanjuje progesteron. To ne utječe samo na menstrualni ciklus, već i na raspoloženje i libido. Viša razina progesterona povezuje se s osjećajem smirenosti i otvorenosti, dok hormonska neravnoteža uzrokovana alkoholom može dovesti do razdražljivosti i smanjene želje.

• Prirodno podmazivanje i protok krvi

Alkohol dehidrira organizam i smanjuje protok krvi u vaginalnom području, što je ključno za prirodnu vlažnost i intenzitet orgazama. Odabir sobergazma znači lakše uzbuđenje i snažnije, dublje orgazme. LELO lubrikant može biti dodatna podrška – pomaže u očuvanju vlažnosti, optimalne pH vrijednosti i osjećaja glatkoće.

• Hormon stresa

Kortizol, poznat kao hormon stresa, također je pod utjecajem alkohola. U manjim količinama alkohol može kratkoročno povećati budnost, ali kronična konzumacija dovodi do emocionalne otupjelosti i slabljenja imunološkog sustava.

MUŠKARCI: Više od „whiskey dick“ efekta

Za muškarce, alkohol je izravan neprijatelj seksualne izvedbe i zadovoljstva. Trijezan način života jedan je od najučinkovitijih „biohackova“ za muško seksualno zdravlje.

• Smanjuje koncentraciju sperme

Pretjerana konzumacija alkohola povezuje se sa smanjenjem koncentracije i broja spermija. Istraživanje provedeno na više od 1.000 danskih muškaraca pokazala je da su i oni koji su pili oko pet jedinica alkohola tjedno, kao i oni s unosom do 25 jedinica, imali lošije rezultate spermiograma.

• Smanjuje razinu testosterona

Alkohol ometa proizvodnju testosterona. Niska razina ovog ključnog hormona može dovesti do smanjene kvalitete sperme, seksualne disfunkcije i pada libida. U težim slučajevima može uzrokovati čak i atrofiju testisa te impotenciju.

• Negativno utječe na erekciju i seksualno zadovoljstvo

Alkohol narušava prirodni protok krvi, što otežava postizanje i održavanje erekcije – poznati efekt „whiskey dick“. Smanjena osjetljivost može dovesti i do odgođene ejakulacije ili izostanka orgazma, dok se kod nekih muškaraca javlja i prerana ejakulacija.

Učinak sobergazma: Što možete očekivati

1. “Resetiranje dopamina”: Alkohol uzrokuje umjetni, kratkotrajni porast dopamina. Kada prestanete piti, receptori za zadovoljstvo ponovno postaju osjetljiviji. Dodir, poljubac ili šapat tada se doživljavaju intenzivnije nego prije.
2. Prava emocionalna veza: Alkohol daje „tekuću hrabrost“, ali stvara i „tekuću distancu“. Prava intimnost zahtijeva prisutnost. Bez alkoholne magle lakše čitate govor tijela partnera i gradite dublju, oksitocinom bogatiju povezanost.
3. Najbolji san vašeg života: Teško je uživati u jutarnjoj intimnosti ako se osjećate iscrpljeno. Alkohol narušava REM fazu sna, ključnu za regeneraciju organizma. Trijeznost donosi više energije i bolje raspoloženje, u bilo koje doba dana.

Odabir trijeznog načina života nije uskraćivanje, već optimizacija. Od kvalitetnije intimnosti i boljeg sna do tijela koje funkcionira na svojem maksimumu, koristi prestanka konzumacije alkohola osjećaju se u svim aspektima života. Bilo da želite poboljšati plodnost, profesionalne performanse ili se jednostavno ponovno osjećati prisutno i „živo“, trijezan put nudi jasnoću koju nijedno piće ne može nadomjestiti.

Izvor: femina.hr

Otkrio je ovo Željko Budimir, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske, odgovarajući na poslaničko pitanje Milana Trninića, poslanika Ujedinjene Srpske.

Trninić je naime kazao da je samo u periodu jul-septembar na putevima u Srpskoj nastradala 41 osoba, te pitao da li Srpska može “ukrasti“ neki model poput finskog, gdje nije bilo nastradalih na putevima.

“Ne možemo ništa ukrasti od njih jer uopšte nemamo saobraćajnu kulturu kao oni. Ovo nije pitanje samo za MUP RS, nažalost, već šireg kulturnog obrasca“, poručio je Budimir.

“Ginemo kao da smo u ratu u Ukrajini“

Budimir je iznio zabrinjavajući podatak da je na putevima u Srpskoj do 3. oktobra ove godine poginulo čak 110 osoba, što je 18 više nego u čitavoj 2024. godini.

“Mi ginemo na putevima kao da smo u ratu u Ukrajini“, kazao je Budimir.

Kazao je da je u kontroli MUP RS po pitanju bezbjednosti saobraćaja, prilikom provjere konstatovano da je čak 984 vozača bilo pod dejstvom alkohola.

“Od zaustavljenih u saobraćaju, 984 osobe su bile pod dejstvom alkohola, preko 900 na test na drogu“, rekao je resorni ministar.

“Možemo staviti još 600 radara, ali ljudi ne shvataju svoje obaveze dok voze“

Kako je naglasio, ovdje nije pitanje samo policije ni represivnih mjesta.

“Možemo da stavimo još 600 radara, ali je problem što ljudi ne shvataju svoje obaveze dok voze niti poštuju pravila saobraćaja. Policija radi sve što može da radi, i kad radi preventivno i kad radi represivno. Mislim da je problem i u načinu obuke mladih vozača, veliki broj njih učestvuje u nezgodama, nema više učešća MUP RS u polaganju ispita što mislim da je pogrešno. Najveći su problem ljudi koji su pod dejstvom alkohol  i sve je veći broj njih koji je pod dejstvom opijata i teških droga“, poručio je Budimir.

Izvor: nezavisne.com

U to vrijeme, ali još i danas, kad sam očvrsnula 550 posto, okružena sam svakodnevnim pričama i objavama na društvenim mrežama pozitivnog duha. To su vam one priče tipa:

Ma samo treba biti pozitivan i to je to. Samo se opusti i bit’ će sve dobro. Ma šta si ti depresivna kad ti je sve super u životu? Samo se okreni Bogu i spašena si. Idi u prirodu, tamo ti je mir. Mir je u tebi samoj, pa kako ga još nisi pronašla?

Nabrojah samo nekoliko, dovoljno da biste dobili uvid u ono što želim reći. Svakodnevno smo okruženi ljudima koji nabrijavaju na pozitivu, koji objave 48.342.730 slika dnevno o pozitivi.

Slažem se sa svim što ljudi odozgor kažu. Slažem se s tim da nam svima vjera može jako pomoći. Slažem se da je super popit s vremena na vrijeme alkohol i sutradan si psovat sve po redu jer si mamuran kao nikad u životu. Slažem se da je ok ponekad konzumirat marihuanu. Slažem se da se ponekad dogode stvari u životu gdje bi ti od tuge puklo srce i moraš popiti tablete za smirenje kako bi se smirio i spavao. Ali, važna je činjenica da ponekad ne znači svaki dan. To znači da je u redu imati loš dan iako to često zaboravljamo. Ovo ne pričam jer sam pročitala to na nekom kvazi portalu, nego zato što sam često u društvu s ljudima koji na društvenim mrežama pucaju od pozitive, a uživo su depresivni da ne mogu biti depresivniji. Sve im smeta, svi su im glupi i ništa im se ne da. Upravo zbog toga ne razumijem čemu te sve silne maske? Zašto se ljudi pretvaraju da im je sve super, a iznutra umiru? Zašto kad nekolicina oko njih zna da žive sa sto problema, ali si jednostavno ne žele priznati da je potpuno ok imati loš dan? Ne razumijem kako je nekome normalno da se ustane pola sata prije kako bi držao olovku u ustima i „navježbao“ (lažni) osmijeh, a nije mu normalno reći da mu jednostavno nije dan.

Ljudi, kad vas nešto muči to je okej. Kad vam dođe dan kada biste najradije bili sami i počupali si kosu (a niste u PMS-u), to je okej. Kupio mi je dečko knjigu Thomasa Harrisa Ja sam O.K., ti si O.K. i u posveti napisao „okej je nekad ne biti okej“. I stvarno je tako, ali je žalosno da ljudi to, prvenstveno sami sebi, ne priznaju. Ono što se u većini slučajeva dogodi je da se odlazi u krajnost – počnu puno piti, drogirat se, kockat, postanu vjerski fanatici i onda okupiraju društvene mreže „svojom pozitivom“, a ja ne razumijem. Ne razumijem kako možeš pričati da ti je sve u životu dobro, da si zadovoljan svim, da imaš sve glatke i razriješene odnose, a onda svaku drugu večer odeš i napiješ se da ne znaš za sebe. Ili preko ljeta nosiš malo duže rukave da ti se ne vide ubodi na pregibu lakta. Ili pričaš i dijeliš slike o vjeri, a navečer u kafićima, čim malo popiješ, pričaš s koliko si cura spavao i šta si joj sve radio. Pa fuj čovječe. To nije pozitiva. To nije stvarnost i to nije ono u čemu se trebaš dobro osjećat.

Sjećam se da mi je psihijatrica dala neke tablete za koje mi je rekla da ih popijem kad god me uhvati napad panike jer će brzo počet djelovat i opustit će me, neću više ništa osjetit. Nešto nalik xanaxu. Došla sam joj nakon dva tjedna ponovno i na pitanje jesam li imala paničnih napada otkad smo se zadnje put vidjele, rekla sam da da i da ih ne mogu izbrojat ni da imam tri para ruku i nogu. Na to me zapanjeno pogledala i pitala zašto nisam popila to što mi je dala jer bi brzo sve prošlo. Rekla sam joj da nisam htjela. Vjerujem da bi bio super osjećaj da prestane za par minuta i da mi se toliko opuste mišići da bih samo spavala i ne bih si postavljala tisuću i jedno pitanje na koje bih neprestano tražila odgovor i samo širila paniku. Postavlja se pitanje što će biti ujutro? Što kad tableta prestane djelovat i panika se vrati? Uzeti još jednu? Ili dvije za svaki slučaj? To su tablete koje stvaraju ovisnost i lako se navući na njih. Sjećam se da mi je rekla da sam izabrala teži način. Nije htjela ući u raspravu radi li se o ispravnijem načinu, ali ja znam da je. Činjenica je da je taj način puno teži, ali sam kroz sve prošla svjesno ma koliko god teško (čitaj: preteško) bilo.

Ne morate izabirat teži način, ali nemojte pričati kako vam je super i kako vas ništa u životu ne pati i onda se navečer odati svom poroku i svojoj ovisnosti koja vas vodi u bijeg od stvarnosti. Imate pravo na loše dane, pa čak i mjesece jer su sve to normalne faze u životu. Koristite sve umjereno – alkohol, tablete, vjeru. Mama kaže da je sve dobro kada je umjereno, a tko sam ja da proturječim svojoj mami? Nemojte glumiti. Nemojte jer stvarno je okej nekada ne biti okej.

Muž mi nije rekao da je to heroin kad mi je dao da pušim drogu. Rekao mi je da to smola kanabisa. A onda sam posle nedelju dana počela da se osećam strašno loše.

Na televiziji je prikazivana emisija o zavisniku koji je prolazio kroz apstinentsku krizu, a ja sam se prepoznala u njegovom iskustvu. Probudila sam muža usred noći i bila apsolutno van sebe od besa.

Već tada sam imala dvoje dece. Sećam se da sam mu rekla: “Ne želim više ovo da radim, ne želim da idem dalje s ovim” i preklinjala ga da više ne kupuje drogu. Ali on me nije slušao.

Sećam se da sam samo sedela u dnevnoj sobi i gledala ga kako puši, osećajući se poraženo.

Krek je u igru ušao otprilike nedelju dana kasnije. Sećam se da sam ga gledala kako puši, a on mi je govorio: “Probaj samo jednom, probaj samo jednom.” Ja sam mu govorila: “Ne, ne, nikad to neću pušiti”, a tada sam i verovala u to.

Ali na kraju sam poklekla i nisam se zaustavila najvećim delom naredne dve decenije.

Droga ima izvanrednu snagu. Obuzme vas celu.

Počela sam da kradem po prodavnicama i pravim sitnije prekršaje. Vrlo brzo sam bila uhapšena i završila u zatvoru.

Moja prva presuda bila je samo osam meseci, od kojih sam odslužila četiri. Dok sam bila iza rešetaka, deca su jedno vreme bila na staranju. Uspela sam da ih povratim kad sam izašla, ali su me dva meseca kasnije zatvorili u mentalnu ustanovu.

I tako sam pozvala socijalnu službu sa psihijatrijskog odeljenja i rekla: “Morate da odete mojoj kući i odvedete moju decu.” Bila su ostavljena sa mojim mužem koji je uzimao drogu – znala sam da nisu bezbedna. I oni su došli, odveli ih i bila su usvojena u roku od godinu dana. Nikad mi više nisu vraćena na staranje.

Dokumentacija o usvajanju bila je potpisana dok sam boravila u zatvoru. Vratila sam se iz psihijatrijske bolnice na ulicu, pa opet u zatvor. I tako sam provela narednih 15 godina – ulazeći u psihijatrijske bolnice i izlazeći iz njih, ulazeći u zatvor i izlazeći iz njega.

Sećam se poslednjeg susreta sa decom, moja opsesija drogom bila je tolika da čak i dok sam ih vodila iz stana do kola kucala sam poruku dileru.

Ljudi kažu: “Oh, naći ćeš način da to prihvatiš.” Prihvatam da sam bila bolesna. I sa sigurnošću mogu da kažem da se to ne bi desilo da u sebi nisam imala narkotike. Ali još uvek sebi zbog toga nisam oprostila. Ne znam da li ću ikada moći.

Preuzimam potpunu odgovornost za to što sam se drogirala i ne krivim za to muža. Ja sam bolesna.

Ali zavisnost se svodi na veze i povređivanje, iznova i iznova, i gubljenje poverenja. Uvek sam bila u vezi i svaka veza bila je disfunkcionalna. Sve do jedne.

Najtužnije je što sam tada stvarno mislila da me ti muškarci vole. Kad sam počela da se bavim seksualnim radom, strpljivo bi sedeli i čekali da se vratim kući, a onda bi išli da kupe drogu novcem koji sam upravo zaradila. Kad se osvrnem danas, prebacujem sebi što sam dozvoljavala da se to dešava – što sam izlazila i dozvoljavala da mi se te stvari dešavaju,a potom predavala novac i delila ono što sam zaradila s nekim ko me nimalo nije cenio.

Kako su mogli da gledaju kako izlazim svake večeri, neko koga je trebalo da vole i do koga je trebalo da im je stalo? Ne znam kako su mogli da me pipnu nakon što sam izlazila i radila te stvari.

Jedne noći sam doživela stravično iskustvo. Mušterija me je silovala u kolima. Samo sam izašla iz tih kola. Nisam otišla kući, nisam ispričala mužu. Ponovo sam izašla na ulicu i našla novu mušteriju. Ne sećam se najvećeg dela večeri, ali se dobro sećam te dvojice mušterija.

Izašla sam ponovo pravo na ulicu zbog opsednutosti drogom. Trebao mi je novac. Toliko je to jako. Tolika je bila kontrola droge nada mnom.

Na kraju sam upoznala nekog drugog dok mi je muž bio u zatvoru, gde je služio dugu kaznu. Prešla sam iz veze zajedničke zavisnosti u veoma nasilnu zlostavljačku vezu. Progresija u mojim vezama bila je takva da je svaka sledeća bila sve gora. I opet bih ostajala u njima.

Jednom me je udario glavom, toliko jako da sam se onesvestila. Kad sam došla sebi, prvo što sam rekla bilo je: “Oh, molim te, zagrli me.” Ja sam bila ta koja se izvinjavala za nešto što nisam uradila. Potpuna ludost.

Ostala sam u toj vezi oko osam godina.

Na kraju me na kolena nisu oborili ni heroin ni krek, već alkohol.

Dvoje dece iz moje druge veze otišlo je da živi sa hraniteljskom porodicom. Ostala sam izolovana u stanu svojom voljom, i moj život se 18 meseci svodio na to da ustanem i u sebe naspem što više “tenenet supera”. Nekih dana sam se suviše plašila da izađem napolje i odem po recept za metadon – radije bih samo sedela u stanu i krizirala dok god imam “tenenets”.

Na kraju nisam više imala snage ni da razgrnem zavese. Nisam mogla da podnesem sunčevu svetlost na licu. Nisam želela da se vratim ni u kakvu verziju realnosti.

Prezirala sam se, apsolutno sam se prezirala.

Moja prijateljica Pet umrla je šest dana pre nego što je trebalo da pođem na rehabilitaciju. Sećam se da sam samo demolirala stan. Mora da sam vrištala toliko glasno da su komšije pozvale policiju i policija je provalila unutra.

Ležala sam na podu dnevne sobe i vrištala da ne želim da umrem. Nikad me pre nijedan policajac nije zagrlio, ali ovaj jeste. Sigurno sam bila u potpunom rasulu.

Mislim da sam tog trenutka shvatila da mi je dosta, stvarno mi je svega bilo dosta.

Dugo sam se mučila da odem na rehabilitaciju. Usput sam bila u tri različita centra za lečenje i prošla brojne pokušajte detoksikacije. Ali u maju 2014. godine otišla sam u centar za lečenje u Veston Super Meru. Bila sam toliko besna kad sam stigla da su me gotovo smesta stavili na bihevioralnu terapiju. Rekli su mi ako joj se ne budem povinovala i prestala da se svađam sa svima, otpustiće me. Jedne noći sam proučila detalje terapije i pomislila: “Ja ovo neću moći.” I znala sam da ću se, ako me otpuste, vratiti drogi. I tako sam odlučila da preuzmem kontrolu i rešila da odem odatle sama.

I dalje sam primala metadonsku i valijumsku terapiju, još nisam završila detoksikaciju od alkohola. I rekla sam im da idem. A oni su mi rekli: “Gde to ideš?” Rekla sam im da idem na sastanak Anonimnih narkomana u Londonu. A oni su me samo pogledali kao da sam potpuno luda. Verovatno sam i bila, pomalo.

Bio je to veliki korak u nepoznato. Bila sam beskućnica jer nisam mogla da se vratim u svoj stan zbog pravila uslovne slobode. Otišla sam na sastanak u londonskom Sohu. Ostala sam tokom trajanja čitavog sastanka, zatražila od njih pomoć i to sam i dobila.

Troje ljudi sa tog sastanka više nisu sa nama, mrtvi su. Zaista sam svesna koliko sam imala sreće.

Posle skoro 20 godina zavisnosti i vremena provedenog po službama za odvikavanje od droga i alkohola, službe mi nisu pomogle da se skinem. Štaviše, imam utisak da sam zavisnik ostala duže zbog metadonske terapije. Nijednom nisu pomenuli grupe uzajamne pomoći. Njihov odgovor svaki put je bio još lekova, nikad apstinencija.

Prestala sam da uzimam terapiju i očistila se na sastancima. I ponosna sam na to.

Ovog meseca biću trezna tri i po godine. Nije bilo lako. Ponovo sam postala beskućnica pre šest meseci, što je bilo strašno, zaista strašno. Bilo je to iseljenje na licu mesta, zamolili su me da smesta napustim stan. Nisam znala kuda da idem. Nisam znala šta da radim. Ali sam uspela to da pregrmim i ostanem čista.

Imam složeni PTSP, za koji krivim seksualni rad tokom zavisnosti. To utiče na svaku oblast mog života zato što sve oko mene može da posluži kao okidač. Ali sam čvrsto rešila da se izlečim od njega. Nisam pošla na rehabilitaciju da bi mi bilo ovako. Ali je podnošljivo. Uspevam to da podnesem, da preživim.

Obnavljam odnos sa dvoje moje najstarije dece, a prošlog Božića mi je ćerka bila prvi put u poseti od 2012. godine.

Danas vodim grupe za oporavak žena u domu za zbrinjavanje i dobro mi ide na koledžu – napustila sam školu sa 13 godina.

Ne, nemam svoj stan. Ne, nisam stalno zaposlena. Živim u hostelu, što je ponekad teško, veoma teško. Ali svaki put kad pogledam kroz prozor i napolju pada kiša, osetim zahvalnost što ne moram da izađem na kišu i čekam mušteriju da dođe po mene.

U ovom trenutku nije savršeno, nije sjajno. Ali… dobro je. Život je dobar.

“Mislim da je za mene prestanak ispijanja alkohola jedna od najvećih stvari koje sam mogla da uradim za dobrobit porodice”, rekla je 49-godišnja glumica za Pipl.

Njena porodica je poznata po tome da su mnogi članovi imali problem sa alkoholom.

“Ovo nije funkcionisalo za našu porodicu, i ja ću to zaustaviti”, objasnila je glumica, koja je ispričala šta se desilo pa je prelomila.

“Ja ću biti ta koja će prekinuti kariku u tom lancu i možda će mojoj djeci i njihovoj djeci biti bolje zbog toga”, pojasnila je glumica.

Njen djed je podlegao alkoholizmu 1942. godine, a i njen otac je takođe bio alkoholičar.

I Dru Barimor je kao tinejdžerka bila navučena na drogu i alkohol.

Poslata je u rehabilitacionu ustanovu sa svega 13 godina.

“Bila sam pravo divlje dijete i jednostavno sam se toliko otela kontroli da niko nije znao šta da radi sa mnom”, prisjeća se ona. Liječila se godinu i po. Sada javno ističe da od 2019. godine nije okusila ni kap alkohola.

Na prvom mjestu je šampanjac.

„Ako primijetite da imate strašnu glavobolju nakon čaše ili dvije prošeka, za to možete okriviti mjehuriće“, rekao je somelije Marko Kastelaneli.

On objašnjava da šampanjac inače sadrži ugljen-dioksid (CO2), koji mijenja način na koji alkohol teče kroz krvotok i pomaže tijelu da brže apsorbuje alkohol.

“Kada uđe u krvotok, CO2 se takmiči sa kiseonikom, zbog čega osjećate vrtoglavicu i brzo se napijete, što dovodi do teško podnošljivog mamurluka koji izaziva pulsirajuću glavobolju”, dodao je Kastelaneli.

Ako želite da izbjegnete ili barem smanjite intenzitet glavobolje, popijte čašu vode između dva pića.

Takođe, pijte polako i ne pijte alkohol na prazan želudac, prenosi Index.hr.

Mešanje umerenih količina alkohola sa antibiotikom obično neće smanjiti efikasnost antibiotika, ali može izazvati neželjene efekte i sprečiti prirodnu sposobnost tela da se regeneriše, piše Kreni zdravo.

Lekari upozoravaju na ozbiljne posledice koje mogu nastati od pomenutog mešanja.

Na primer, konzumiranje alkohola dok se telo bori protiv infekcije može dovesti do dehidracije, stomačnih tegoba, poremetiti vaš normalan san i smanjiti vaš imunološki odgovor.

Kada se pomešaju alkohol i antibiotici, mogu se javiti neželjeni efekti, kao što su mučnina, povraćanje, bol u stomaku, crvenilo i oštećenje jetre. Alkohol takođe može da smanji efikasnost antibiotika ili čak da poveća njihovu toksičnost, zbog čega alkohol i antibiotici zajedno nisu dobra kombinacija.

U opasnosti ste i od neželjenih efekata kao što su crvenilo, glavobolja, mučnina i povraćanje, kao i ubrzan rad srca.Često ova kombinacija dovodi do pospanosti, sedacije, vrtoglavice i konfuzije.

Kada se alkohol kombinuje sa antibioticima koji takođe deluju depresivno na centralni nervni sistem, može doći do aditivnih efekata.

Ovi efekti mogu biti ozbiljni tokom vožnje ili rada sa mašinama, kod starijih osoba i kod pacijenata koji možda uzimaju druge lekove za depresiju kao što su opioidni lekovi protiv bolova, mišićni relaksanti, antidepresivi, lekovi protiv anksioznosti ili epileptičnih napada, između ostalog.

Problemi sa stomakom, kao što su mučnina, povraćanje, dijareja i bol u stomaku, takođe mogu biti uobičajeni kod antibiotika. Pijenje alkohola može pogoršati ove neželjene efekte na stomak.

Poznato je da prekomerna konzumacija alkohola uzrokuje oštećenje jetre kao što je ciroza. Uzimanje antibiotika, koji takođe može oštetiti jetru, može pogoršati ove vrste problema.

Odmah pozovite svog doktora ako imate simptome oštećenja jetre kao što su: groznica, bol u zglobovima ili otok, neobično krvarenje ili modrice, osip na koži, svrab, gubitak apetita, umor, mučnina ili povraćanje, bol u stomaku, taman urin, bledu stolicu, ili žutilo kože odnosno očiju. Ovo mogu biti znaci oštećenja jetre, prenosi Slobodna Dalmacija.

Chrissy je podijelila divan video na kojem pokušava da vježba sa svojom djecom, zajedno sa riječima koje objašnjavaju situaciju.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by chrissy teigen (@chrissyteigen)

Napisala je: “Danas je moj 50-ti dan trezvenosti! Bilo bi godinu dana, ali sam popila nekoliko čaša vina na putu. Ovo je najduži period za mene do sada! Još uvijek nisam odlučila da li više nikada neću piti, ali znam da mi to više ne koristi ni na koji način”.

“Ne zabavljam se više, ne plešem, ne opuštam se. Bude mi muka i probudim se neraspoložena, pošto sam propustila ono što je vjerovatno bila zabavna noć.”

“Zabavljala sam se sa alkoholom i cijenim svakoga ko može da uživa u njemu odgovorno!!!”

Čini se da je za Chrissy dodatni motiv suočavanje sa gubitkom sina Jacka na zdraviji način.

U avgustu je podijelila sliku na Instagramu objašnjavajući: “Ne osjećam se kao da sam u potpunosti preradila gubitak Jacka i sada kada nemam alkohol da se umrtvim, stvari samo stoje… čekajući da ih priznam”.

“Pretpostavljam da je ono što želim da kažem život je tako jebeno komplikovan.”

Chrissy je u komentarima imala gomilu podrške od strane fanova i prijatelja. Christine Quinne iz emije “Selling Sunset” je napisala: “Tako sam ponosna na tebe! Iskreno, više ne pijem mnogo.

Zbog alkohola se nisam osjećala fokusirano i volim način na koji se osjećam kad sam trezvena. Ponosna sam na tebe”.

Takođe, istraživanja pokazuju da izbacivanje alkohola ima dokazane prednosti za san, energiju, težinu, imunitet i stres.

Dakle, ako razmišljate da smanjite ili izbacite alkohol, prva stvar koju treba reći je: svaka čast! Druga? Da ćete biti u odličnom društvu.

Predstavljamo vam 15 poznatih ličnosti koje ne piju alkohol. Neka njihove zdrave navike inspirišu vaše.

1.Jessica Simpson

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Jessica Simpson (@jessicasimpson)

Pjevačica Jessica Simpson je proslavila četvrtu godinu trezvenosti uz iskrenu objavu na Instagramu. Na njoj, sada 41-godišnja Jessica je podijelila svoju sliku uslikanu 2017. godine.

“Ova osoba uslikana u rano jutro 1. novembra 2017. godine je za mene trenutno neprepoznatljiva verzija”, napisala je Jessica.

Toliko sam otkrila o sebi i istraživala. Lično, da bih to uradila, morala sam da prestanem da pijem alkohol, jer je to držalo moj um i srce u začaranom krugu u istom pravcu, i iskreno, bila sam iscrpljena.

Toliko je stigme oko riječi alkoholizam ili etikete alkoholičara. Prava stvar koju je trebalo da uradim u svom životu je da zapravo prihvatim neuspjeh, bol, slomljenost i samodestrukciju.

Alkohol nije bio problem. Problem je bio što nisam voljela sebe. Nisam poštovala sopstvenu moć. Danas poštujem. Pomirila sam se sa svojim strahovima i prihvatila djelove svog života koji su tužni.”

2. Megan Fox

Pričajući o svom iskustvu na dodjeli Zlatnih globusa, Megan Fox je nedavno otkrila zašto je odlučila da kaže dosta alkoholu.

Za E reports ona kaže: “Bila sam ratoborna i rekla sam gomilu sranja koje nisam trebala da kažem na crvenom tepihu. Mislim da sam upala u veliku nevolju zbog svega što sam rekla na crvenom tepihu na ovom događaju. Ne sjećam se zašto, ali znam da jesam.”

Provjeravajući snimak, iz E magazina navode da je Megan “transfobično vrijeđala”, komentarisala sise Salme Hayek, jaukala zbog svog sada već bivšeg muža i žalila se na to kako joj je frizura stilizovana.

“Sada ne pijem i ovo je zašto”, rekla je.

3. Anne Hathaway

Anne Hathaway je zamijenila mamurluke za vrijeme sa svojim sinom.

Rodila je Jonathana 2016. godine i odlučila da bude trijezna 18 godina, sve do trenuta kada on krene na fakultet. Anne kaže: “Za sada je prošlo samo pola godine. Imam još 17 i po godina do kraja.”

“Vrijeme koje imam sa sinom je zaista dragocjeno. A gubim dosta vremena zbog posla, a kako starite, mamurluci postaju jako loši. Morala sam da napravim izbor i izabrala sam jutra. Nije li to dosadno? Zaista sam iziritirana koliko mi dobro ide.”

Kad napuni 18 godina, ona će, kako kaže, “preseliti se u vinograd i provesti polovinu svog života potpuno devastirana, srećna, obasjana suncem. To je plan!”

4. Kristin Davis

Zvijezda serije Seks i grad je jednom rekla kako nije mislila da će živjeti preko 30 godine.

Ona priznaje: “Shvatila sam da se moj život neće završiti dobro ako nastavim ovako. Započela sam sa časovima glume u tom periodu  i bilo je veoma izazovno, a mamurluk mi je otežavao odlazak na časove. Pomislila sam: ‘Znaš šta? Biće ili jedno ili drugo. Ne mogu zaista imati oboje.”

5. Tyra Banks

Za Forbes magazin, Tyra je jednom dala izjavu o svojoj trezvenosti: “Osjećam se kao da sam imala veliku sreću jer nemam ličnost koja je sklona zavisnostima. Nikada nisam probala drogu, a okusila sam malo alkohola kada sam imala 12 godina, ali to je bilo sve.”