Na tačno pola veka nakon njene smrti, rasprava nije završena. Medicinski stručnjaci, teolozi, vernici i skeptici i dalje iznose različita objašnjenja događaja koji su prethodili njenoj smrti, a upravo je ova priča inspirisala brojne knjige, dokumentarne filmove i čuveni holivudski film “Egzorcizam Emili Rouz”.

Bez obzira na to kojoj strani neko veruje, sudbina mlade Nemice ostala je jedna od najpotresnijih i najkontroverznijih priča 20. veka.

Ko je bila Anelize Mišel?

Anelize Mišel rođena je 1952. godine u mestu Lajblfing u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj. Odrastala je u izrazito religioznoj katoličkoj porodici zajedno sa dve sestre. Vera je zauzimala važno mesto u svakodnevnom životu porodice – redovni odlasci na misu i molitva bili su deo njihove svakodnevice.

Ljudi koji su je poznavali opisivali su je kao mirnu, povučenu i izuzetno savesnu devojku. Planirala je da postane učiteljica, uspešno je završila školovanje i upisala Univerzitet u Vircburgu. Na prvi pogled ništa nije ukazivalo na tragediju koja će nekoliko godina kasnije obići svet.

Prvi simptomi koji su promenili njen život

Problemi su počeli još tokom tinejdžerskih dana. Sa 16 godina doživela je prvi ozbiljan napad nakon kojeg joj je dijagnostikovana epilepsija temporalnog režnja, oblik bolesti koji može izazvati gubitak svesti, halucinacije i promene ponašanja.

Lekari su joj propisali terapiju, ali uprkos lečenju napadi su se nastavili. Vremenom su se pojavili i drugi simptomi.

Anelize je počela da govori kako čuje glasove koje drugi ne čuju. Tvrdila je da je progone nepoznate sile, da tokom molitve oseća prisustvo zla i da joj glasovi govore kako je prokleta i osuđena na večnu patnju.

Kasnije će njeni dnevnici otkriti da je sa tim iskustvima živela mnogo duže nego što je porodica u početku znala.

Kada medicina više nije imala odgovor

Tokom narednih godina njeno stanje nastavilo je da se pogoršava. Pored epileptičnih napada, počela je da doživljava vizije i da pokazuje ponašanje koje ni porodica ni lekari nisu uspevali lako da objasne.

Anelize je tvrdila da vidi lice đavola, da oseća prisustvo demona i da više ne može da podnese blizinu verskih simbola. Prema svedočenjima članova porodice, odbijala je svetu vodu tvrdeći da ima nepodnošljiv miris, nije mogla da prolazi pored krstova i govorila je da je nešto tera da se udalji od crkve.

Pošto terapija nije donosila očekivane rezultate, porodica je počela da veruje da uzrok njenih problema nije isključivo medicinske prirode.

U nadi da će pronaći pomoć, zajedno su otišli u poznato marijansko svetilište San Damijano u Italiji. Međutim, ni to nije donelo poboljšanje.

Zašto je porodica zatražila egzorcizam?

Porodica se obratila većem broju katoličkih sveštenika sa molbom da nad njihovom ćerkom bude izvršen obred egzorcizma. Većina ih je odbila, smatrajući da simptomi više ukazuju na bolest nego na opsednutost.

Preokret se dogodio kada su upoznali sveštenika Ernsta Alta.

On je smatrao da Anelize ne pokazuje tipične znake epilepsije, već da postoje elementi koji bi mogli ukazivati na demonsku opsednutost. Njegovo mišljenje prihvatio je i biskup Jozef Štangl, koji je dao posebno odobrenje da se sprovede drevni katolički obred egzorcizma prema obredniku poznatom kao Rituale Romanum iz 1614. godine.

Sve je obavljeno u strogoj tajnosti.

Deset meseci i čak 67 egzorcizama

Prvi obred izveden je u septembru 1975. godine.

Tokom narednih deset meseci nad Anelize Mišel izvršeno je ukupno 67 egzorcizama, uglavnom jednom ili dva puta nedeljno. Svaki ritual trajao je između četiri i šest sati.

Prema zapisima sveštenika koji su učestvovali u obredima, Anelize je tokom egzorcizama govorila glasovima za koje su tvrdili da nisu njeni, izgovarala reči na jezicima koje navodno nije poznavala, vrištala, režala i pokazivala neuobičajenu fizičku snagu.

Navodno je tvrdila da u njoj boravi više demona, među kojima su, prema zapisnicima sa obreda, bili Lucifer, Juda Iskariotski, Kain, Neron i Adolf Hitler.

Ove tvrdnje nikada nisu potvrđene izvan svedočenja ljudi koji su prisustvovali obredima i upravo zbog toga i danas izazivaju brojne polemike.

Organizam više nije mogao da izdrži

Kako su meseci prolazili, fizičko stanje mlade žene postajalo je sve gore.

Bila je sve slabija, gotovo da nije uzimala hranu ni tečnost, a zbog dugotrajnih rituala i iscrpljenosti izgubila je veliki deo telesne mase. Svedoci su opisivali da je satima klečala, ustajala i ponavljala iste pokrete dok joj kolena nisu bila potpuno otečena i krvava.

Do leta 1976. godine težila je svega oko 31 kilogram.

Anelize Mišel preminula je 1. jula 1976. godine u 23. godini života.

Zvaničan uzrok smrti bio je neuhranjenost i dehidracija usled dugotrajnog fizičkog iscrpljivanja.

Suđenje koje je potreslo Nemačku

Njena smrt izazvala je ogromnu pažnju nemačke javnosti.

Pokrenuta je istraga, a roditelji Anelize Mišel, kao i dvojica sveštenika koji su sprovodili egzorcizam, izvedeni su pred sud pod optužbom da nisu obezbedili neophodnu medicinsku pomoć, iako je bilo očigledno da se zdravstveno stanje mlade žene dramatično pogoršava.

Tokom suđenja odbrana je tvrdila da je porodica iskreno verovala kako se radi o demonskoj opsednutosti i da je egzorcizam bio jedina mogućnost da joj pomognu.

Sud nije prihvatio takvo obrazloženje.

Roditelji i sveštenici osuđeni su na uslovne zatvorske kazne zbog nesavesnog postupanja koje je dovelo do smrti mlade žene.

Ekshumacija i nova kontroverza

Godinu dana nakon njene smrti pojavile su se nove priče koje su dodatno rasplamsale interesovanje javnosti.

Prema navodima, jedna časna sestra sanjala je da telo Anelize Mišel nije istrulilo i da je to znak božanske intervencije. Porodica je potom zatražila ekshumaciju.

Ona je obavljena uz prisustvo policije, bez pristupa javnosti.

Kasnije su kružile fotografije za koje se tvrdilo da prikazuju njeno telo, ali njihova autentičnost nikada nije zvanično potvrđena. Pojavile su se i tvrdnje o navodnim natprirodnim pojavama tokom otvaranja groba, ali nijedna od njih nije dobila verifikaciju nezavisnih stručnjaka.

Šta kaže medicina, a šta Crkva?

Danas većina lekara smatra da je Anelize Mišel najverovatnije bolovala od kombinacije epilepsije temporalnog režnja i ozbiljnog psihijatrijskog poremećaja, koji je mogao izazvati halucinacije, religiozne deluzije i promene ponašanja.

Sa druge strane, deo vernika i danas veruje da medicinska objašnjenja nisu dovoljna da objasne sve što se događalo tokom poslednjih meseci njenog života.

Katolička crkva nikada nije proglasila slučaj zvaničnim dokazom demonske opsednutosti, ali ni interesovanje javnosti za ovu priču nije prestalo.

Priča koja je inspirisala filmove i knjige

Slučaj Anelize Mišel postao je inspiracija za brojne knjige, dokumentarne emisije i igrane filmove.

Najpoznatiji među njima svakako je holivudski film “Egzorcizam Emili Rouz” iz 2005. godine, koji je upravo na ovom slučaju zasnovao svoju priču, kombinujući elemente sudske drame i horora.

Godinu dana kasnije snimljen je i nemački film “Rekvijem”, koji je priči pristupio iz mnogo realističnijeg i psihološkog ugla, fokusirajući se na život mlade žene i njenu borbu sa bolešću.

Misterija koja traje gotovo pola veka

Na današnji dan (1. jul), 50 godina kasnije, odgovor na pitanje šta se zapravo dogodilo Anelize Mišel ne postoji.

Za jedne, njen slučaj predstavlja tragičan primer posledica nelečene psihijatrijske bolesti i pogrešnih odluka okoline. Za druge, reč je o jednom od najupečatljivijih svedočenja o egzorcizmu u modernom dobu.

Istina možda nikada neće biti potpuno razjašnjena. Ono što je izvesno jeste da je priča o mladoj Nemici ostala jedna od najpotresnijih i najkontroverznijih priča 20. veka, koja i danas podjednako intrigira vernike, skeptike, istoričare i stručnjake za mentalno zdravlje.

Ona.telegraf.rs