Reč histerija potiče od grčke reči hystera, što u prevodu znači materica. Histerija je vid nervoze u kojoj dominiraju različiti fizički, senzorni, motorni i mentalni poremećaji psihogenog porekla, kao što su napadi smeha i tuge, ekstremna razdražljivost, uznemirenost, brzo kucanje srca, gađenje, bol u različitim delovima tela.

Poremećaji histerične prirode prvi put su bili primećeni kod mlađih žena u Antičkoj Grčkoj. Odavno se verovalo da samo žene pate od histerije, iako bolest može da se pojavi kod oba pola. Mnogi lekari su praktikovali karličnu i genitalnu masažu za lečenje histerije.

Cilj je bio da se oboleli pacijent dovede do “histeričnog paroksizma” ili orgazma, što usporava disanje i izaziva osip na koži, vaginalno mokrenje i abdominalne kontrakcije.

Ovo se praktikovalo u viktorijanskoj eri i proširilo se na različite delove Evrope i SAD-a u ranom 19. veku.

Osim tretmana sa masažom, histerija se lečila i uz pomoć vibratora koji se pojavio krajem 19. veka. Američki pisac Rejčel Mejner u svojoj knjizi “Tehnologija neprijatelja”, opisao je kako je “elektromehanički medicinski instrument” pomagao ženama.

On je takođe potvrdio kako je ovaj metod efikasniji od masaže. Savremeni pristup ovom problemu kaže da se histerija može razlikovati po karakteru i histeričnim napadima.

Ali, da li žene koje se uzdržavaju od seksa imaju veće šanse da pate od ovih bolesti i poremećaja od onih koje imaju redovan seksualni život?

Apstinencija ili neredovan seksualni život mogu da budu svesno ili nesvesno izabrani, prisilni ili dobrovoljni i da zavise od zdravlja tela, psihe i duše žene.

Neredovan seksualni život i apstinencija koja je dobrovoljno izabrana ili se nameće iz raznih društvenih i moralnih principa su štetno stanje. Takva apstinencija šteti fizičkom i mentalnom zdravlju, a onda trpi i telo.

Ali, u modernom dobu nema dovoljno istraživanja koja pokazuju da seksualna apstinencija može biti povezana sa razvojem psihijatrijskih poremećaja.

Izvor: politicki.rs