1. Autoimune bolesti

Žene su i inače u visokom riziku od autoimunih bolesti. Kombinacija genetike, X hromozoma, hormona i jačeg imunog odgovora čini nas podložnim nekim stanjima. Na to dodajte još hronični stres koji sa sobom nosi uspešna karijera i njegov uticaj na kortizol i inflamaciju i dobićete kompletnu sliku zbog čega su ove bolesti najčešće u grupaciji žena koje se nose sa izazovima:

Hashimoto thyroiditis — najčešća autoimuna bolest štitne žlezde; stres se često navodi kao faktor pogoršanja simptoma i mogućeg okidača kod predisponiranih osoba.

Graves disease — autoimuna hipertireoza; brojni radovi povezuju stresne događaje sa pojavom ili relapsom bolesti.

Lupus (SLE) — jedna od bolesti sa najvećom disproorcijom žena; stres može aktivirati flare-up epizode i pojačati inflamaciju.

Reumatoidni artritis — hronična inflamatorna bolest zglobova; psihološki stres povezuje se sa većom aktivnošću bolesti i težim simptomima.

Psorijaza i psorijatični artritis — stres je jedan od najpoznatijih okidača pogoršanja.

Inflamatorne bolesti creva (Crohnova bolest i ulcerozni kolitis) — stres ne izaziva bolest, ali može značajno pogoršati inflamaciju i simptome.

Autoimune bolesti nadbubrežne žlezde i jajnika —javljaju se ređe, ali su direktna posledica dugotrajnog stresa.

Ukoliko živite pod stresom, trebalo bi da obratite pažnju ako vam se javi umor koji ne prolazi i traje mesecima, bolovi u zglobovima i mišićima, otoci nepoznatog porekla, osipi, temperatura bez jasnog razloga, suve oči/usta, trnjenje, slabost, brain fog, opadanje kose, ponavljajuće upale. Svaki od ovih simptoma bi trebalo da vam bude razlog za redovnu godišnju kontrolu.

2. Funkcionalna hipotalamička amenoreja

Ovo je stručni naziv za ono što obično opisujemo kao izostanak menstruacije zbog stresa. Medicinski gledano, to j hormonski poremećaj kod kog organizam praktično počinje da gasi reproduktivni sistem zbog dugotrajnog stresa, premalo energije, intenzivnog treninga ili hronične iscrpljenosti. Najčešće se javlja kod žena koje dugo funkcionišu pod velikim pritiskom, malo spavaju, restriktivno se hrane ili kombinuju visok stres sa intenzivnom fizičkom aktivnošću. Prvi znak obično je neredovna menstruacija ili njen potpuni nestanak, a zatim mogu da se pojave umor, nesanica, pad libida, problemi sa koncentracijom i hormonalni disbalans. Ne ignorišite simptome, obratite se ginekologu na vreme.

3. Kardiovaskularni problemi

Srčane bolesti obično smatramo i nazivamo muškim, ali to je predrasuda koja zaposlenu ženu pod stresom može da košta života. Istina je da su kardiovaskularne bolesti češće kod muškaraca, ali samo do pedesetih godina. Nakon toga, procenti se izjednačavaju. Posebno zabrinjava to što je smrtnost žena od srčanih bolesti veća, pre svega zbog toga što su simptomi atipični i često ih ne prepoznaju čak ni medicinski radnici. Zato, obratite pažnju ako osetite pritisak ili nelagodnost u grudima, kratak dah, lupanje ili preskakanje srca, vrtoglavicu, mučnina, bol u leđima, vratu ili vilici, neuobičajen umor, pad tolerancije na napor. Srčani udar kod žena može da liči na običnu žgaravicu u samom početku.

4. Hronična nesanica

Kod uspešnih žena, hiperaktivacija nervnog sistema jeste logična posledica životnog stila. Upravo zbog toga često boluju od nesanice. Simptomi: teško uspavljivanje, buđenje tokom noći, rano buđenje, neosvežavajući san, dnevni umor, slabija koncentracija, razdražljivost, glavobolje. Ako traje dugo, ovakva nesanica povećava rizik za hormonske poremećaje, insulinsku rezistenciju, kardiovaskularne probleme i ozbiljnu fizičku iscrpljenost, zbog čega je važno da se ne rešava samo suplementima, već pronalaženjem i uklanjanjem uzroka hronične aktivacije organizma.

5. Insulinska rezistencija

Dugotrajan stres i povećana izloženost kortizolu povezani su sa apetitom, visceralnom/abdominalnom masnoćom i promenama u metabolizmu. Ako na sve to imate i nesanicu, vaša regulacija glukoze je prilično loša i vi jeste na korak od insulinske rezistencije. Ukoliko osećate: pospanost posle obroka, jaku želju za slatkim, nagle padove energije, gojenje oko stomaka, teško mršavljenje, umor, pojačanu glad ili vam koža pazuha potamni vreme je da se testirate i proverite metabolizme šećera.

6. Gastrointestinalni poremećaji

Zašto su uspešne žene u riziku? Žene generalno češće imaju funkcionalne digestivne poremećaje, pokazuju istraživanja.  Stres ne mora biti osnovni uzrok, ali često pogoršava simptome. Mehanizam ide preko veze mozak-creva i dovodi do osetljivosti creva, inflamacije i promene mikrobioma. Konsultujte se sa lekarom ako vas dugo muči nadimanje, bol ili grčevi u stomaku, dijareja, zatvor ili smenjivanje oba.

7. Migrene

Migrene su najčešće kod žena u reproduktivnom dobu. Hormonske promene, pad estrogena, stres, manjak sna, preskakanje obroka i senzorna preopterećenost mogu biti okidači, zbog čega su ove jake glavobolje najizraženije upravo kod uspešnih žena izloženih dugotrajnom stresu.

8. Sindrom hroničnog umora / ME-CFS

Sindrom hroničnog umora mnogo češće se dijagnostikuje kod žena, a posebno je problematičan kod onih koje dugo funkcionišu pod pritiskom jer se simptomi lako pomešaju sa običnom iscrpljenošću. Problem je što ovo nije klasičan umor koji prolazi posle odmora ili vikenda. Glavni znak bolesti jeste naglo pogoršanje stanja posle fizičkog ili mentalnog napora, čak i nakon aktivnosti koje su ranije bile potpuno normalne. Simptomi uključuju iscrpljenost koja ne prolazi odmorom, probleme sa spavanjem, brain fog, vrtoglavice, glavobolje, bolove u mišićima i zglobovima, kao i oporavak koji može trajati danima.

Fempiria

Recimo, kod sistemskog lupusa eritematozusa odnos je 9 : 1 u korist žena, odnosno tek svaka deseta obolela osoba je muškarac. Kod Sjogrenovog sindroma odnos je čak 19 : 1, odnosno na svakih 20 obolelih osoba, njih 19 su žene. Naučnike je uvek zanimalo zašto je tako?

U novoj studiji, naučnici su došli do zaključka da je jedan od verovatnih uzroka činjenica da žene imaju dva X hromozoma. Naime, svi mi imamo ukupno 46 hromozoma koji su raspoređeni u 23 para hromozoma. Dvadeset i dva od njih su somatski hromozomi, dok jedan par, 23 po redu čine polni hromozomi. Kod žena 23. par čine XX hromozomi (dva X hromozoma), dok se kod muškaraca radi od XY hromozima (jedan X i jedan Y hromozom). Pošto žene imaju dva X hromozoma, logično bi bilo da prozivode dva puta više X proteina (onih za čije je stvaranje potreban X hromozom) u odnosu na muškarce koji imaju samo jedan X hromozom. Međutim, nije tako. Naime količina X proteina je ista. Zbog čega je tako?

Naime, kod žena je samo jedan X hromozom aktivan. Drugi je „ućutkan“. Kako se to dešava? Postoji, naime, jedan molekul koji su naučnici nazvali Xist. Ućutkavanje se dešava na način da stotine Xist molekula zapravo obavije drugi X hromozom i potpuno ga isključi odnosno ućutka. Ovo je mehanizam koji je vrlo značajan. Ukoliko drugi X hromozom ne bi bio ućutkan onda bi žene stvarale previše X proteina od kojih bi neki, u takvim koncentracijama, mogli da ugroze zdravlje žena.

Izvor: ona.telegraf.rs

Celijakija je ozbiljna bolest organa za varenje koja može da pacijenta liši bitnih hranjivih materija. Naslednog je karaktera i posledica je intolerancije na gluten, protein kojeg ima u pšenici, raži, ječmu i ovsu. Unos glutena oštećuje sluzokožu tankog creva i dovodi do komplikacija. Pacijenti se najčešće žale na bol u stomaku, nadimanje, zatvor, dijareju, gasove. Lekari kažu da neće svi imati navedene simptome. Jedan broj pacijenata ne oseća tegobe, barem ne u jasnoj meri, ali u isto vreme boluje od celijakije i verovatno ne zna da ima bolest.

Šta je tiha celijakija?

„Tiha“ ili asimptomatska celijakija je reakcija na protein gluten, ali bez stomačnih tegoba. Moguće je da pojedini pacijenti imaju fizičke manifestacije bolesti poput upale tankog creva, ali bez gastroenteroloških simptoma, dijareje i bolova u stomaku – objašnjava gastroenterolog dr Rabia De Latour, NYU Grossman School of Medicine.

Tiha celijakija je redak oblik bolesti, jer pacijenti obično imaju gastroenterološke simptome zbog malapsorpcije i oštećenja creva izazvanog celijakijom, dodaje gastroenterolog dr Kevin Cronley, Gastro Health.

Iako, ideja tihe celijakije znači da možda nemamo simptome bolesti, moguće je da neke osobe imaju blaže tegobe koje ne shvataju dovoljno ozbiljno.

– Verovatno je da će deo asimptomatskih pacijenata kada pređe na dijetu bez glutena biti dosta bolje. Nisu svi svesni da imaju simptome celijakije, jer misle da su glavobolja, bol u zglobovima, hronični problemi sa sinusima ili bolovi u mišićima deo njihovog normalnog svakodnevnog života, a ne celijakija – smatra dr David Kastenberg, Jefferson Health.

Kako se dijagnostikuje?

Pošto tiha celijakija nema jasne simptome, mnoge osobe i nemaju dijagnozu. Testiranje se savetuje svima koji imaju bilo kakve laboratorijske abnormalnosti koje ukazuju na celijakiju, porodičnu istoriju celijakije ili druga stanja sa kojima se celijakija može dovesti u vezu, kaže dr Cronley.

– Moguće je da neko ima tihe gastrointestinalne simptome, ali abnormalne laboratorijske nalaze ili nespecifične generalizovane simptome poput umora i glavobolje – navodi De Latour. Ona dodaje da redovni lekarski pregledi sa analizama krvi mogu da otkriju laboratorijske znake celijakije pre nego što se pojave simptomi. Laboratorijske analize krvne slike mogu da ukažu na nedostatak hranjivih materija zbog upale tankog creva.

Ukoliko krvna slika ukaže na nedostatak gvožđa, ili lošu funkciju jetre, lekari mogu da posumnjaju na bolest i urade analizu krvi na određena antitela, poput antitela na transglutaminazu tkiva. Endoskopija može da pruži uvid stručnjacima u stanje gastrointestinalnog trakta i omogući uzimanje uzorka tkiva iz tankog creva.

– Moguće je da se pacijentu zbog refluksa kiseline savetuje endoskopija koja će da ukaže na celijakiju. Povećana pažnja se savetuje osobama koje imaju bliske rođake, oca, majku, rođenu sestru, brata sa celijakijom, ili i pratećim problemima kao što je na primer bolest štitne žlezde – kaže dr Kastenberg. On dodaje da se sa celijakijom mogu da povežu i dijabetes tipa 1, Daunov sindrom, određena kožna oboljenja.

Šta je tiha celijakija?

„Tiha“ ili asimptomatska celijakija je reakcija na protein gluten, ali bez stomačnih tegoba. Moguće je da pojedini pacijenti imaju fizičke manifestacije bolesti poput upale tankog creva, ali bez gastroenteroloških simptoma, dijareje i bolova u stomaku – objašnjava gastroenterolog dr Rabia De Latour, NYU Grossman School of Medicine.

Tiha celijakija je redak oblik bolesti, jer pacijenti obično imaju gastroenterološke simptome zbog malapsorpcije i oštećenja creva izazvanog celijakijom, dodaje gastroenterolog dr Kevin Cronley, Gastro Health.

Iako, ideja tihe celijakije znači da možda nemamo simptome bolesti, moguće je da neke osobe imaju blaže tegobe koje ne shvataju dovoljno ozbiljno.

– Verovatno je da će deo asimptomatskih pacijenata kada pređe na dijetu bez glutena biti dosta bolje. Nisu svi svesni da imaju simptome celijakije, jer misle da su glavobolja, bol u zglobovima, hronični problemi sa sinusima ili bolovi u mišićima deo njihovog normalnog svakodnevnog života, a ne celijakija – smatra dr David Kastenberg, Jefferson Health.

Kako se dijagnostikuje?

Pošto tiha celijakija nema jasne simptome, mnoge osobe i nemaju dijagnozu. Testiranje se savetuje svima koji imaju bilo kakve laboratorijske abnormalnosti koje ukazuju na celijakiju, porodičnu istoriju celijakije ili druga stanja sa kojima se celijakija može dovesti u vezu, kaže dr Cronley.

– Moguće je da neko ima tihe gastrointestinalne simptome, ali abnormalne laboratorijske nalaze ili nespecifične generalizovane simptome poput umora i glavobolje – navodi De Latour. Ona dodaje da redovni lekarski pregledi sa analizama krvi mogu da otkriju laboratorijske znake celijakije pre nego što se pojave simptomi. Laboratorijske analize krvne slike mogu da ukažu na nedostatak hranjivih materija zbog upale tankog creva.

Ukoliko krvna slika ukaže na nedostatak gvožđa, ili lošu funkciju jetre, lekari mogu da posumnjaju na bolest i urade analizu krvi na određena antitela, poput antitela na transglutaminazu tkiva. Endoskopija može da pruži uvid stručnjacima u stanje gastrointestinalnog trakta i omogući uzimanje uzorka tkiva iz tankog creva.

– Moguće je da se pacijentu zbog refluksa kiseline savetuje endoskopija koja će da ukaže na celijakiju. Povećana pažnja se savetuje osobama koje imaju bliske rođake, oca, majku, rođenu sestru, brata sa celijakijom, ili i pratećim problemima kao što je na primer bolest štitne žlezde – kaže dr Kastenberg. On dodaje da se sa celijakijom mogu da povežu i dijabetes tipa 1, Daunov sindrom, određena kožna oboljenja.

– Namirnice koje ne sadrže gluten su trenutno popularne, osobe se bolje osećaju i koriste manje prerađenih proizvoda. Ukoliko sumnjate da imate celijakiju obratite se lekaru koji će na osnovu pregleda i dijagnostičkih analiza da proceni vaše zdravstveno stanje – savetuje dr Kastenberg.

Tiha, ali ozbiljna bolest

Lekari naglašavaju da je bitno da osobe sa celijakijom ne koriste gluten čak i kada ne osećaju simptome posle konzumacije nekog jela sa glutenom.

– Iako se označava kao „tiha celijakija“, radi se o ozbiljnoj bolesti. Pacijentima je nekada teško da prihvate ograničenja kada se osećaju sasvim dobro. Dešava se da neke osobe nisu u toj meri osetljive, ali da i dalje imaju celijakiju koja oštećuje sluzokožu tankog creva, a ignorisanje može da dovede do dugoročnih problema – navodi dr Kastenberg.

Lekari kažu da je moguće da se pacijent oseća dobro, ali da je tanko crevo oštećeno. U ovakvoj situaciji pojačan je rizik od pojave osteoporoze, manjka važnih vitamina i minerala, maligniteta, reproduktivnih problema i problema vezanih za trudnoću, poput male porođajne težine ili spontanog pobačaja. Savet je i da se bliži srodnici pacijenta sa celijakijom pregledaju, jer je rano otkrivanje bolesti put ka boljoj kontroli bolesti i normalnom kvalitetu života.

Izvor: eklinika.telegraf.rs