Identitet Benksija (Banksy) godinama je bio najčuvanija tajna pop kulture. Dok su se njegovi radovi prodavali za desetine miliona dolara, a on sam postajao simbol društvenog otpora, niko sa sigurnošću nije mogao da kaže ko zapravo drži sprej u ruci.

Međutim, Reutersova jednogodišnja istraga pod nazivom „U potrazi za Benksijem“ (In Search of Banksy), koja je novinare vodila od Njujorka do ratom razrušene Ukrajine, tvrdi da je misterija konačno rešena.

Robin Ganingam: Čovek koji je postao „Dejvid Džouns“

Istraga potvrđuje ranije sumnje iz 2008. godine da je Benksi zapravo Robin Ganingam (Robin Gunningham), rođen u Bristolu. Ipak, ključni obrt koji je Reuters otkrio jeste da Ganingam službeno više „ne postoji“.

Prema svedočenju bivših saradnika, poput Stiva Lazaridesa, Ganingam je nakon 2008. godine, kako bi izbegao policiju i zadržao anonimnost, legalno promenio ime u Dejvid Džouns (David Jones). Odabirom jednog od najčešćih britanskih imena (u Velikoj Britaniji živi preko 6.000 ljudi sa tim imenom), umetnik je uspeo da postane „nevidljiv“ u masi, dok je istovremeno nastavio da deluje pod pseudonimom Benksi.

„Krunski dokaz“ iz arhive njujorške policije

Jedan od najčvršćih dokaza koje su novinari Sajmon Gardner, Džejms Pirson i Blejk Morison pronašli jeste zaboravljeni policijski dosije iz 2000. godine.

Tada je u Njujorku, zbog vandalizma na jednom bilbordu, uhapšen mladić koji je policiji predao rukom pisano i potpisano priznanje. Dokument nosi potpis Robina Ganingama, a detalji hapšenja i stil crteža savršeno se poklapaju sa ranim Benksijevim radovima iz tog perioda.

Tragovi u Ukrajini: Analiza kretanja i prelazak granice

Reuters je analizirao i Benksijevu posetu Ukrajini 2022. godine, gde je umetnik ostavio sedam murala. Iako Robin Ganingam nije bio na spisku putnika koji su ušli u zemlju, novinari su otkrili da je granicu istog dana prešao upravo Dejvid Džouns.

Tokom posete selu Horenka, stanovnici su opisali trojicu muškaraca koji su radili na muralu. Uz pomoć iskaza svedoka i analize kretanja, utvrđeno je da je Džouns bio u društvu poznatog fotografa Džajlsa Dulija i Roberta Del Naje (frontmena benda Massive Attack).

Iako se godinama sumnjalo da je Del Naja zapravo Benksi, istraga pojašnjava da su oni bliski saradnici koji su često radili zajedno, ali da je „mozak“ operacije zapravo Dejvid Džouns, odnosno Ganingam.

Odgovor Benksijevog tima: „To nije on“

Advokat umetnika, Mark Stivens, uputio je pismo Reutersu u kojem navodi da njegov klijent „ne prihvata mnoge detalje iz istrage kao tačne“. On je pokušao da spreči objavljivanje teksta, tvrdeći da razotkrivanje identiteta krši umetnikovu privatnost i ugrožava njegovu bezbednost.

Ipak, Reuters je odlučio da objavi priču uz obrazloženje da javnost ima pravo da zna ko je osoba koja svojim radom snažno utiče na globalnu politiku, kulturu i tržište umetnina vredno milijarde dolara.

Šta ovo znači za budućnost Benksija?

Kritičari se pitaju hoće li „skidanje maske“ uništiti mistiku koja je Benksija činila toliko privlačnim. Njegova kompanija Pest Control, koja se bavi autentifikacijom radova, ostala je suzdržana, ali činjenica da su dokazi sada javni mogla bi doneti nove pravne izazove za umetnika koji je karijeru izgradio na – tehnički gledano – ilegalnim grafitima.

Bez obzira na to hoće li Dejvid Džouns ikada izaći pred kamere i potvrditi ove navode, čini se da je krug oko najpoznatijeg svetskog fantoma konačno zatvoren, prenosi The Hollywood Reporter.

Izvor: Buka

Najpre je nacrtao kozu, potom dva slona koji kao da komuniciraju surlama – čest prizor ovih gorostasa u prirodi, a onda tri majmuna koji izgledaju kao da se ljuljaju na mostu stanice metroa Brik Lejn u istočnom Londonu.

Benksijevi majmuni ne pokrivaju oči, uši i usta.

U utorak, 6. avgusta na zidu jedne od zgrada u delu grada Čelsi, osvanula je silueta koze sa kamenjem koje se obrušava ispod nje i kamerom za video nadzor usmerenom ka životinji.

Potom su se na fasadi druge zgrade, takođe u jugozapadnom delu Londona, pojavila dva slona.

Ulični umetnik iz Bristola objavio je fotografije murala na Instagram profilu, što je njegov uobičajeni način da dokaže da je delo njegovo.

Benski nije objavio nikakav komentar uz ove radove, ostavljajući obožavaocima da spekulišu o značenju umetničkih dela.

Džejms Pik, koji je na BBC-ju predstavio ‘Benksijevu priču’ rekao je da je moguće da je reč o ranoj fazi projekta u nastajanju.

Biće uzbudljivo ako se narednih dana u različitim delovima Londona pojave još neki njegovi radovi, dodao je.

Britanski ulični umetnik često slika životinje, poput pacova ili majmuna, a njegovo delo šimpanzi u britanskom parlamentu pre pet godina je prodato za oko 11,5 miliona evra.

U raspravi na mrežama, neki su procenili da slika koze nad provalijom predstavlja ljudsku rasu koja je trenutno „na ivici izumiranja”.

Drugi su tumačili da prikaz nadzorne kamere uprene u kozu da pokazuje da čak ni u najzabačenijim prostorima nema privatnosti.

Neki su se zapitali da li njegova dela uopšte imaju bilo kakvo značenje, a da je Banksi je zapravo samo „mislio da će koza tamo izgledati kul”.

Oni koji žive u komšiluku su oduševljeni.

Lokalni stanovnik Malkolm Tejlor nazvao je novo umetničko delo „fantastičnim”.

„Mislim da je neverovatno, nadamo se da će ostati ovde”, rekao je za BBC.