Moraš da okružiš sebe ljudima koji žele da rade, da imaš dobro radno okruženje gde svi vole ono što rade, jer imaš jedan život. Bez toksičnih radnih okruženja, samo se pojavi i radi posao!” – i odmah sam prevrnula očima.

Zašto? Pa, odakle početi…

 

View this post on Instagram

 

A post shared by dani levi (@superrrdani)

Prvo, Kim je rođena u imućnoj porodici i njen otac je bio poznati advokat koji je branio i O Džej Simsona, i pritom, bio je milioner. Kasnije se njena majka udala za olimpijca Brusa Dženera koji je takođe ležao na milionima.

Žive u jednom od najbogatijih gradova na svetu, Los Anđelesu, i nije odrasla u geto naselju, nego na Beverli Hilsu, a kasnije se preselila i srednju školu završila u Bel Eru. Njeni roditelji oduvek su bili uvaženi i kretali se među elitom sa vrlo jakim vezama, te je dugo radila i za Paris Hilton kao njena asistentkinja.

Znači, kada malo vratimo film – njeno odrastanje i socijalno okruženje ne samo da je bilo izuzetno privilegovano nego je predstavljalo ogromnu odskočnu dasku za njen uspeh. Pritom, ona se bavi i humanitarnim radom, te se bori za prava i daje pravnu podršku ljudima koji su nepravedno osuđeni na smrtnu kaznu – što je, kada uočimo banalnost ove izjave, čini samo gorom.

Takođe, poreklom je Jermenka, što bi, kada malo istražimo (tipa kucaj na Guglu i izađe odmah) kako živi taj narod sada, i već dugo vremena, čovek bi pomislio da joj to daje dovoljno širine i perspektive da ne samo bude zahvalna na svemu što ima, nego da ne dozvoljava sebi da izblebeće ovako glupave savete koji jedino mogu da posluže kao motivacioni posteri – i to u teretani.

Pritom, ne zaboravimo da je naša slavna Kim imala i situaciju kada je njen ‘kućni pornić’ isplivao u javnost, i ma koliko to teško palo njoj samoj i njenoj porodici, to ju je realno još više smestilo pod reflektore i budne oči javnosti.

I prema rečima njene majke, ona je kao njen menadžer ovu situaciju videla kao veliku priliku – koju su i te kako iskoristile. Tako se proslavila ne samo ona, nego i njene dve sestre, a kasnije i polusestre od kojih je jedna sad i najbogatija od milijarderka (prema Forbsu).

I nije kao da želim da je slut-šejmujem, nije ona kriva što je video objavljen i njena privatnost narušena, ali definitivno je uspela da iskoristi to u svoju korist.

Ali, ništa to nije toliko važno koliko je ona zapravo ovom izjavom dokazala da je slepa kod očiju, što bi naš narod rekao.

Ona ovim rečima pretpostavlja da sve žene imaju istu startnu poziciju, da su im iste prilike pružene i apsolutno negira ogromnu razliku između bogatih i siromašnih – jer srednje klase skoro da više i nema.

Jeste, ovo možda deluje kao savet koji može da te pogura tokom dana, ali recite to svim ženama koje rade u prodavnici, kao čistačice, pa čak i kao doktorke i verujemo da ćemo od svih dobiti istu reakciju – kolutanje očima i coktanje u najmanju ruku.

Uh, i da, ne zaboravimo da se riba udala za Kanje Vesta, jednog od najtalentovanijih muzičara sa tih prostora koji je potpuno promenio hip-hop i napravio imperiju ne samo od zarade u muzičkoj industriji nego i od modne revolucije koju pokrenuo poslednjih godina – iako nije baš najnormalniji lik (ne šejmujem ga zbog očigledne mentalne bolesti, nego zato što lik veruje da je veći od Isusa i prati Karleušu na Instagramu, sori Karli).

Znači, kada sve to uzmemo u obzir, a mnogo toga naravno ne može ni da stane u ovaj tekst, osoba se ozbiljno verbalno ispovraćala po svima nama, pa i meni koja ustajem svaki dan u pet, pola šest, osam sati dnevno sam na poslu, i na kraju krajeva, sedim u devet uveče i pišem ovaj stav, jer evo me, tu sam, radim i kako to da nisam milionerka?

Ah, pa da, roditelji mi nisu milioneri, nisam odrasla na Beverli Hilsu, niti sam se ulizivala Paris Hilton ceo život, nemam kućni pornić koji je dospeo u javnost niti toliko jaku osnovu za uspeh. I ne želim da omalovažim njenu radnu etiku, jer je poznata po tome da ustaje u četiri ujutru da bi vežbala i kasnije nastavila sa svojim obavezama.

Ne poričem ni to da su mnoga deca buržuja imala iste prilike koje nisu iskoristili. Ne želim ni da umanjim radnu etiku njene majke koja jeste pravi ‘mamadžer’ i od sve svoje dece (a ima ih šestoro) uspela je da napravi milionere.

I ma koliko ja lično, gotivila Kim zbog milion i jednog razloga, baš zato mislim da mogu za kraj da joj poručim sledeće: hajde nauči da je nekad bolje da samo sedneš, začepiš tu napumpanu gubicu i budeš lepa.

A, gde je empatija? Pa to mi već sad dođe glupo i da se pitam…

Preuzeto sa: zadovoljna.nova.rs

Sve je počelo još u djetinjstvu kada su se braća takmičila ko će koga pobijediti u kodiranju. Obojica su naučili kodirati prije nego što su napunili deset godina i postali su potpuno opsjednuti tehnologijom.

“Jedne subote sam otišao u knjižaru i kupio knjigu o programiranju. Tako sam počeo to da radim”, priča Patrick.

U tihom seocetu blizu Limericka u Irskoj, dječaci su Internet imali zahvaljujući posebnom satelitu koji su im kupili roditelji. Godine su prolazile i život ih je odveo na fakultete, no braća se nisu dugo zadržali na studiranju. Napustili su fakultete i odlučili da osnuju “Auctomatic”, sistem upravljanja tržištem za kompanije poput “eBay”-a. Prodali su “Auctomatic” za pet miliona američkih dolara i počeli da rade na svom novom projektu-razvoju jednostavnog načina za prihvatanje plaćanja online preko mobilnih telefona. Godine 2009. napravili su prve korake u pisanju koda za ono što će ih dovesti na Forbesovu listu najmlađih milijardera. Uskoro su dobili finansijsku pomoć od start-up inkubatora “Y Combinator” i investitora Elona Muska i Petera Thiela. Dječija igra prerasla je 2011. godine u kompaniju za obradu plaćanja na Internetu kojoj su braća dali ime “Stripe”. O njihovom uspjehu dovoljno govori i činjenica da i Twitter i Pinterest koriste tehnologiju njihove kompanije.

“Ne biste trebali sami raditi sve od nule. ‘Stripe’ bi vam trebao dati svu infrastrukturu za rad na nečemu što je dosta komplikovano”, objašnjava John.

Najveći japanski provajder kreditnih kartica “Sumitomo Mitsui Card Company” je uz Visu i American Express postao još jedan od ulagača u ovu kompaniju. Početkom avgusta 2017. godine Patrick je otkrio da je “Stripe” bez puno galame postigao dogovor za obradu plaćanja za giganta elektronske trgovine “Amazon”. Uslovi dogovora nisu poznati pošto niko iz ove dvije kompanije nije ništa komentarisao povodom toga.

Kad ne rade, braća Collison vole da trče, putuju i čitaju. U njihovoj kućnoj biblioteci nalazi se više od 600 knjiga. I iako su postigli nevjerovatan uspjeh, obojica su ostali veoma skromni. Patrick naglašava da su tek počeli sa ostvarivanjem svojih ciljeva. Jedno je sigurno, a to je da ćemo još mnogo toga čuti o braći Collison.

Izvor: Time, Fora, CNBC

Kapitalizam predstavlja društveno uređenje u kome vlasnici kapitala (kapitalisti) ostvaruju profit na osnovu rada jeftine radne snage. Zasnovan je na privatnom vlasništvu, nejednakosti i eksploataciji ljudi i resursa.

Do pojave kapitalizma, podrazumevalo se da žene brinu isključivo o domaćinstvu i potomcima. U kriznim ratnim vremenima, zamenjivale su muškarce i obavljale mnoge fizički zahtevne poslove. Kapitalisti su smatrali da ženska radna snaga nije dovoljno produktivna (i kao takva ne donosi profit) i ubrzo su odlučili da ponude muškarcima veću zaradu, kako bi im omogućili da samostalno izdržavaju porodicu. Tako je žena zadržana u kući kako bi negovala decu koja će ubrzo postati zdrava i poslušna radna snaga.

Tragedija kapitalizma ogleda se i u neprepoznavanju individualnih kvaliteta pojedinaca. Usmerenost na ostvarenje što veće zarade po svaku cenu, zanemaruje postojanje emocionalne inteligencije, analitičnost, saosećajnost i mnoge druge poželjne osobine koje odlikuju svaku ženu. Pored neuvažavanja, ovaj sistem često lišava žene socijalnih prava, osiguranja i raznih drugih olakšica i pogodnosti.

Težak život žena najbolje oslikava događaj iz Njujorka, na početku dvadesetog veka, u tekstilnoj industriji, kada je u požaru život izgubilo oko 140 žena. Najveći broj stradalih bile su mlade devojke, migrantkinje, koje su svakodnevno radile duže od 12 sati. Radne prostorije su za to vreme bile zaključane, kako bi radnice bile sprečene da koriste pauzu. U trenutku požara, većina radnica je iskočila prozor, dok su ostale stradale od vatre i dima.

FOTO: pinterest.com

Novi ekonomski sistem pružio je ženama priliku da svoj rad razmene za minimalnu platu. Rastrzane između kuće i posla sa neizvesnim radnim vremenom (koje se često povećavalo), shvatile su da je vreme da se udruženo bore za svoj položaj. Tako je nastao marksistički feminizam, pokret koji ističe neravnopravan položaj žena u klasnom društvu. Pokret je zasnovan na iskorišćavanju žena kao dela radničke klase, ali i žene kao nežnijeg bića. Jedini put za sticanje ravnopravnosti jeste borba protiv eksploatisanja i stvaranje besklasnog društva.

Kapitalizam i danas poručuje ženama da treba da budu zadovoljne svojim položajem u društvu. To nikako nije prihvatljivo, jer su žene danas ugrožene po više osnova – teže se zapošljavaju, lakše dobijaju otkaz, nemaju pravo na bolovanje i ostala (ne)plaćena odsustva. Neki autori smatraju kapitalizam jedinom prilikom da muškarci i žene budu jednaki. Nije važno ko radi, sve dok se stvara profit.

Ekonomisti i sociolozi sve češće javno govore o problemu „kućnog rada“ žene, koji je neplaćen. Sve žene koje su odlučile ili su usled nepovoljnih okolnosti primorane da se ne angažuju na tržištu rada, u domaćinstvima besplatno obavljaju poslove koji bi inače bili plaćeni. Kućni rad domaćica je nepriznat, zanemaruje se iako je iscrpljujuć i zamoran, a njegovo neplaćanje doprinosi daljem razvoju kapitalizma.

FOTO: striking-women.org

Novije doba omogućilo je mnogim ženama da se obrazuju. To je uslovilo prelazak iz fabrike u kancelarije. Sve je veći broj žena koje obavljaju važne funkcije u kompanijama i državnim organima i pritom uspešno održavaju balans između porodice i karijere.

Veća zarada, fleksibilno radno vreme i razne beneficije omogućile su ženama da pruže kvalitetniji život svojoj porodici. Nasuprot domaćicama, koje svoje vreme posvećuju isključivo porodici, nailazimo na drugi ekstrem – karijeristu. To su žene koje su odlučile da svoj teško stečeni novac i slobodno vreme usmere na sebe i svoje lično usavršavanje.

Učešće žena u društvenom i javnom životu je najbolji način da se ukinu neravnopravnost i društvena nepravda. Danas se žene bore da pomire kapitalizam, tradiciju i moderno društvo, pronađu svoje mesto i budu adekvatno nagrađene za svoje zalaganje. Uvek treba imati u vidu da se bogatstvo jednog društva ogleda u tome koliko je spremno da jednako tretira sve svoje članove.

Katarina je ekonomista u pokušaju, ljubitelj književnosti, muzike, prirode i životinja.

Izvor: iSerbia

• Bez Londona, Britanija bi bila za 11% siromašnija
• Francuska bez Pariza 15% jer se tu nalaze najveće francuske kompanije kao Total, Renault, ali i Peugeot
• Grčka bi bez Atine bila siromašnija 20%

Međutim, Njemačka bez Berlina ne bi imala uopšte ovakav problem, već bi bila bogatija za 0.2% jer ne bi morala podržavati ovaj “siromašni, ali seksi grad”. Berlin se nakon pada Zida konstantno bori za oporavak, ali još uvijek se bogata zapadna strana grada nalazi nasuprot istočne, siromašne, nakon kolapsa komunizma. Nezaposlenost u glavnom gradu je viša od državnog prosjeka, a gradska uprava prima više novca nego ijedan grad u posljednjih nekoliko godina.

Uprkos tome što je Berlin predstavljen kao tehnološko središte i turistička odrednica, Frankfurt je u suštini finansijsko srce države. Takođe, veliki industrijski giganti imaju svoja sjedišta u mjestima kao što je Bavaria, gdje se nalaze BMW i Siemens.

Nije čudno da glavni gradovi imaju ogromna primanja, a pri tome nedovoljne ili male učinke. Važno je zvati se glavni, jer tu se novac priliva, bez obzira na to koliko taj grad znači za svoje stanovništvo.