Iako se čini da se haos oko pandemije koronavirusa stišava, opasnost i dalje nije u potpunosti prošla.
Prvi put sam išla da izjavim saučešće prije osamsto hiljada godina, sa majkom i babom.
Umro je neki rođak, ne čak ni tako blizak, ja sam ga možda vidjela jednom ili dva puta u životu.
Briga o samom sebi često nije ni najmanje lijepa.
Izgleda da je bilo potrebno da mi se desi nešto mnogo loše što će me naučiti pameti.
Zamislite scenu, verujem da ste je doživeli, ako ne, onda makar videli: sedite za stolom kod rodbine i neko vas pita: „Hoćeš još malo da ti sipam?”
I u vašem se tanjiru nađe nešto što niste hteli ni da omirišete.
“Briga o sebi (eng. „self-care“) jedna je veoma neprivlačna stvar.
To je bacanje na papir svih naših finansijskih dugova, teranje sebe na novu jutarnju rutinu koja je dobra po nas, kuvanje zdravog obroka; to je nepovlačenje pred sopstvenim problemima, kao i donošenje odluke da puke distrakcije više ne nazivamo trajnim rešenjima.
Telo je hram duše. Ili, u zdravom telu zdrav duh. Da bismo se u njemu osećali dobro potrebno je da bude pre svega zdravo a zatim i lepo.
Imala je izuzetno zdrav odnos prema godinama, romansama i hrani.
Priznajem, shvatam i želim da prestanem to da radim.
Ono je doba godine kad je najtoplije u krevetu i kad nema toga zbog čega bih isti napustila. Doslovno.
