U poslednjim godinama života glumica je živela daleko od reflektora, u miru Sen Tropea, gde je i završila svoj životni put u 91. godini. Njena smrt označila je kraj jedne ere, ali i trenutak u kojem su se još jednom ispreplele sve linije njenog života – porodica, brakovi i emotivne veze koje su je pratile do samog kraja.

Porodica na poslednjem ispraćaju

Iako Brižit Bardo tokom života nije uspela da izgradi blizak odnos sa jedinim sinom, Nikolasom Žakom Šarijeom, on je bio prisutan pored majčinog kovčega. Zajedno s njim, na sahranu su došli i unuci i praunuci slavne glumice, što je stvorilo tihu, ali emotivno snažnu porodičnu sliku na njenom poslednjem ispraćaju.

Ipak, najpotresniji prizor zabeležen je pored kovčega – gde je stajao njen suprug, čovek koji je uz nju bio do samog kraja.

Ljubav koja je trajala do poslednjeg daha

Pored kovčega Brižit Bardo stajao je njen četvrti suprug, biznismen Bernar d’Ormal, koji je, prema navodima bliskih izvora, bio uz glumicu tokom njene teške bolesti i poslednjih meseci života. Iako porodica nije zvanično potvrđivala dijagnozu, u javnosti su se pojavile tvrdnje da je glumica bolovala od kancera.

Kako su joj snage polako slabile, Bardo je u trenucima najveće iscrpljenosti navodno govorila da je umorna i da više ne želi borbu. Ipak, neposredno pred smrt, stanje joj se nakratko stabilizovalo, a tada je suprugu uputila poslednju reč.

„Te noći sam spavao pored nje, otvorenih očiju. I čuo sam kako je rekla ‘Piupi’ — to je bio naš nežni nadimak, kojim smo se zvali samo nas dvoje. I tu se sve završilo“, ispričao je Bernar d’Ormal za magazin Paris Match.

Ona.rs

Rođena je 28. septembra 1934. godine u Parizu u jednoj imućnijoj i veoma konzervativnoj porodici, koja je imala veliki uticaj na njen kasniji slobodnjački život i dosta problema sa kojima se više puta susretala.

Odrastanje

“Svako doba može biti očaravajuće, pod uslovom da živite u njemu”-B.B. Brižit je odrastala u jednoj od bogatijih porodica u Parizu, ali se može reći da joj je to bio “zlatni kavez” – imala je sve, ali ne i slobodu. Otac joj je bio vlasnik nekoliko većih industrijskih firma u Francuskoj, dok je majka bila ćerka direktora osiguravajućg društva. Odrastala je sa mlađom sestrom Mijanou, ali uz striktna pravila kojih su se pridržavale. Morala je da se oblači u stilu imućnih porodica, da drži određeni stav koji je odavao da je ipak ćerka jedne bogataške kuće, kao i da se uvek izražava po naučenom bontonu.

Jednom prilikom opisala je da su sestra i ona slučajno razbile vazu, a kao posledicu toga, otac ih je tukao kaišem i od tada se ponašao prema njima kao prema strancima, tražeći od njih da mu se obraćaju formalno, sa “Vi”. Ovo je jedno traumatično iskustvo koje je ostavilo veliki trag u njenom životu kasnije.

Majka je takođe bila veoma stroga prema njoj i smatrala je da njena ćerka ne može da se druži sa svakim, pa je određivala sa kim se može igrati, a sa kime ne. Ovaj čin dosta govori o tome što Brižit nikada nije imala drugare iz detinjstva.

Jedna od najstrašnijih kazni za nju, bilo je kada su joj ubili zeca i servirali za večeru, što je glavni pokretač za njenu borbu za životinje u kasnijem dobu.

– Bila sam pod velikim stresom, ali danas sam im zahvalna – izjavila je Brižit jednom prilikom.

Kada je Francuska bila okupirana u Drugom svetskom ratu, Brižit je svoje vreme provodila kod kuće, slušajući ploče uz koje je plesala. Njena majka je tada uvidela njen potencijal za ples i kasnije je upisuje u baletsku školu.

Od detinjstva je patila od abliompije, tačnije slabovidosti na levom oku.

Moda

“Moda možda nije oružje žene, ali joj sigurno daje municiju” -B.B.

Helen Gordon Lazaref je tada bila direktor magazina “Elle” i ponudila je 15-godišnjoj Brižit priliku da zađe u svet modelinga. Počela je kao junior modeli, ali je ubrzo završila na naslovnoj strani ovog popularnog magazina.

Naslovna strana ju je proslavila dovoljno da su počele da nadolaze ponude za filmove, čemu su se roditelji protivili. Njen deda je davao mladoj Brižit punu podršku, a roditeljima je stalno govorio da, ako pođe nemoralnim putevima, to neće biti zbog bioskopa.

Odbijena je za svoju prvu ulogu, a roditelji su joj ubrzo sasekli krila i u svetu modelinga, te su joj kupili kartu u jednom pravcu za Englesku, gde će nastaviti svoje školovanje. Ta vest je nije toliko pogodila koliko zabrana da se viđa sa Rožeom Vadimom, poznatim režiserom, u koga se zaljubila. Naime, kada su joj zabranili da se sa njime viđa, Brižit je gurnula glavu u uključenu rernu, što je svakako kupilo dopuštenje njenih roditelja da se čak i uda sa 18 ukoliko bude želela.

Njena lepota polako je postajala sve primetnija, a posebno ulogom u filmu koji je zaintrigirao Holivud. Tada je započela izgradnja zanimljive karijere.

Pored mnogih manjih uloga na različitim jezicima, u jednom italijanskom filmu ju je režiser zamolio da se ofarba u plavo, ne znajući kakve će joj puteve otvoriti promena boje kose. Svidelo joj se i ostala je plava, što je privuklo poglede uglednih ljudi filma.

Izgradnja karijere

“Slavom sam kupila toliku nesreću”– B.B.

Godine 1956. Brižit je dobila uloge u četiri filma koje su je učinile poznatom. Film “Bog je stvorio ženu” u kome je glumila, postao je svetski gledan, te je proširio njeno ime svuda po svetu.

Stupila je u kontakt sa nekoliko slavnih fotografa, koji su prepoznali njenju senzualnost i te slike koje su uslikali postale su njen glavni imidž u svetu filma, mode i daljih puteva slave.

Već 1958. godine Brižit postaje najplaćenija francuska glumica. Pojavila se u još nekoliko veoma poznatih filmova 1960. godine, koji su njeno ime još više dali javnosti. To je, nažalost, rezultiralo pokušajem samoubistva, tako što je za svoj 26. rođendan progutala veći broj pilula za spavanje. Na veliku sreću, neuspešno.

Ljubav

“Da li ti je zaista potreban razlog da voliš?”– B.B.

Kada je napunila 18 godina, udala se za, tada misleći, ljubav svog života Rožea Vadima.  Međutim, kada je već postala prepoznatljiva po svojoj senzualnosti, imala je aferu sa jednim od svojih kolega iz filma.

Po njenim rečima, ona je žena od osećaja i uvek će tražiti varnice, nešto što je pokreće kod muškaraca. Tako je kroz neko vreme imala čak četiri braka i više od 20 ljubavi. Vadim i ona su se brzo razveli, ali bez okršaja i lošeg završetka, čak su i ostali u kontaktu zarad daljih projekata.

“Kada volim, volim bez bilo kakvog odbrojavanja. Dajem se cela i svaki put je to za mene velika ljubav”. “Bolje je biti neveran, nego da budeš veran a da to ne želiš”. “Ostavljam pre nego što me ostave. Ja odlučujem”, ovo su neki od njenih slavnih reči koje je izgovorila na temu ljubavi.

Odricanje karijere

“Ceo život paziš na svoje telo i onda istruliš”– B.B.

U svojoj karijeri imala je snimanja filmova, slikanja za magazine i čak nekoliko snimljenih pesama. Međutim, smatrala je da je žrtva sopstvenog izgleda i da joj veliki život nije doneo nikakvo zadovoljstvo. U svojoj 38. godini odriče se karijere i posvećuje se svom životu, životu sina i životinjama.

Brižit i dalje važi za jedan od “seks-simbola” 1960-ih godina, međutim, ona je to uvek gledala kao svoj deficit.

Od tada se posvetila borbi za životinjska prava, gde je u više navrata izgovorila da je životinje nikada nisu izdale, te kako je ljubav pružila muškarcima, ali će mudrost dati životinjama.

Izvor: ona.telegraf.rs

Ovu informaciju saopštila je danas Fondacija Brižit Bardo.

Glumica koja je izazvala pravu revoluciju ulogom u filmu „I Bog stvori ženu“ preminula je u 91. godini. Snimila je 56 filmova prije nego što je 1973. okončala karijeru i posvetila se borbi za zaštitu životinja.

I Bog stvori Bardo…

Zemljotres se dogodio 1956. godine, krajem novembra, kada se u bioskopima pojavio film Rožea Vadima I Bog stvori ženu. Iznenada, Francuska, a ubrzo i cijeli svijet, nisu imali očiju ni za koga drugog osim za Brižit Bardo.

„Divlje, animalno, slobodno tijelo eksplodira na ekranu“, napisao je kritičar Žan Duše. „Ona potkopava i revolucionarno mijenja društvene  običaje u Francuskoj i širom svijeta.“

Revolucija Bardo upravo je počela — ona koja će stvoriti pravi mit.

Brižit Bardo tada još nije imala status zvijezde. Imala je već petnaestak filmova iza sebe, uglavnom sporedne uloge (Kad bi mi Versaj bio ispričan, Saše Gitrija; Veliki manevri, Renea Klerea). Smatrana je tek seksi starletom, predodređenom za uloge djevojaka iz dobre kuće ili plavokosih, naivnih i pomalo rasijanih junakinja.

Drugi kritičar tog vremena, Žak Doniol-Valkroz, opisao ju je ovako:

„Lijepa osoba, graciozno provokativna, s profilom mladih djevojaka Ogista Renoara, hodom plesačice, veličanstvenom grivom morske alge i divlje kobile, te onim izuzetnim oblinama kakve bi volio Majol.“

Portret se izoštrava, ali još smo daleko od mita. Da bi se razumio fenomen, treba krenuti od početka — 28. septembra 1934. godine, oko podneva, u 15. arondismanu Pariza. Buduća „BB“ rođena je u bračnom krevetu svojih roditelja.

Otac Luj i majka An-Marija, rođena Mucel, odlučuju da joj daju njemačko ime: Brigitte, boginja vatre. Vijest o rođenju objavljena je u listu Le Figaro, a nekrolog u povodu njene smrti u Le Mondeu, odakle smo prenijeli jedan njegov dio.

Izvor: Nezavisne Novine