Covid 19 infekcija prouzrokovala je da se prosečna dužina životnog veka ljudi širom sveta smanji za oko 2. godine tokom prve dve godine pandemije, što je dramatičniji pad nego što se ranije mislilo, saopštili su naučnici sa američkog Institute for Health Metrics and Evaluation (IHME).  

Pandemija covid 19 imala je veći uticaj od bilo kog događaja u poslednjih pola veka

Smanjenje životnog veka čoveka za 1,6 godina, prema oceni istraživača, predstavlja oštar preokret s obzirom na višedecenijski rast očekivanog životnog veka u svetu,

– Za odrasle širom sveta, pandemija covid 19 imala je veći uticaj od bilo kog događaja viđenog u poslednjih pola veka, uključujući ratne sukobe i prirodne katastrofe – istakao je Austin Schumacher, istraživač sa Institute for Health Metrics and Evaluation i vodeći autor studije objavljene u časopisu The Lancet.

Tokom 2020. i 2021. godine, očekivani životni vek se smanjio u 84 odsto od 204 analizirane zemlje i teritorije, „demonstrirajući razorne potencijalne uticaje“ novih virusa, naveo je u saopštenju tim istraživača sa IHME. 

Stopa smrtnosti kod ljudi starijih od 15 godina porasla je za 22 procenata za muškarce i 17 odsto za žene tokom ovog perioda, procenili su istraživači. Meksiko Siti, Peru i Bolivija neke su od destinacija gde je očekivani životni vek najviše pao.

Dobre vesti su da je zabeležen dugoročan pad smrtnosti dece

Ali, bilo je i dobrih vesti u  procenama Institute for Health Metrics and Evaluation studije o globalnom teretu bolesti. Pola miliona manje dece mlađe od pet godina umrlo je 2021. u odnosu na 2019. godinu, nastavljajući dugoročni pad smrtnosti dece.

Istraživač sa Institute for Health Metrics and Evaluation  Hmwe Hmwe Kyu  pozdravio je ovaj „neverovatan napredak“, rekavši da bi svet sada trebalo da se fokusira na „sledeću pandemiju i da se pozabavi ogromnim disparitetima u zdravlju među zemljama“.

I uprkos neuspehu tokom pandemije, ljudi i dalje žive mnogo duže nego ranije. Između 1950. i 2021. prosečan životni vek pri rođenju porastao je za 23 godine, sa 49 na 72, podsetili su istraživači.

Milion više smrtnih slučajeva nego što je procenila SZO

Covid 19 bio je odgovoran za 15,9 miliona viška smrtnih slučajeva u periodu od 2020. do 2021, godine, bilo da je u pitanju direktna posledica SARS-CoV-2 virusa ili indirektno zbog poremećaja koji su bili u vezi sa pandemijom, procenili su istraživači.

To je milion više smrtnih slučajeva nego što je ranije procenila Svetska zdravstvena organizacija. Višak smrtnih slučajeva izračunava se upoređivanjem ukupnog broja umrlih sa onim koliko bi se očekivalo da nije bilo pandemije.

Barbados, Novi Zeland i Antigva i Barbuda bili su među zemljama sa najnižom stopom viška smrtnih slučajeva tokom pandemije, što delimično odražava kako su izolovana ostrva često bila pošteđena punog tereta covid 19 pandemije. Studija je takođe pokazala kako je stanovništvo mnogih starijih, dobrostojećih zemalja počelo da se smanjuje, a višak smrtnih slučajeva rastao je i u  manje bogatim zemljama.

– Ova dinamika „dovešće do neviđenih društvenih, ekonomskih i političkih izazova, kao što su nedostatak radne snage u oblastima u kojima se smanjuje mlađa populacija i oskudica resursa u mestima gde broj stanovnika nastavlja brzo da se širi. Narodi širom sveta moraće da sarađuju na dobrovoljnoj emigraciji – upozorio je Austin Schumacher.