Doktori su otkrili problem sa bubrezima i hitno su je operisali, ali nisu uspeli da je spasu.

„Posle tri dana, konačno su mi je doneli i rekli: ‘Evo tvoje ćerke’ – i skoro mi je tutnuli u ruku. Ostavili su mi je u naručju, držala sam je, bila je topla, ali mrtva”, ispričala je ona u razgovoru za BBC 2023. godine.

„Još uvek mi je teško da pričam o tome.

„Odnela sam je kući i sahranila”, dodala je Sofija.

Neobične smrti

Razumljivo, to su bili „veoma teški dani” za mladu majku.

Skrhana bolom, Sofija nedeljama nije mogla da izađe iz kuće u varoši Itusangu, na periferiji grada Kordobe.

Tek kada je komšinica prokomentarisala da je smrt njene ćerke Nandi neobična, Sofija je počela da razmišlja zašto su otkazali bubrezi njene bebe.

„Bilo je to otprilike u isto vreme kada sam počela da viđam drugu komšinicu, učiteljicu, koja je svakodnevno prolazila pored moje kuće noseći belu maramicu”, rekla je Sofija.

Kada je Sofija upitala zašto nosi maramicu, odgovorila je da ima rak.

„Počela sam da viđam decu koja nose maske preko usta i majke sa marama na glavi kojima su prikrivale gubitak kose zbog hemioterapije.

„Tada mi je kliknulo i trgla sam se iz mog bola”, rekla je.

Studije slučaja

Krajem 1990-ih, broj ljudi kojima je dijagnostikovan rak, kao i broj respiratornih bolesti i smrti dece počeli su dramatično da rastu u Itusangu.

„Počela sam da kucam na vrata svake kuće u mom susedstvu, pitajući komšije koliko ljudi u njihovim kućama je bolesno i od čega boluju”, ispričala je Sofija.

Otkrila je da su mnogi drugi ljudi u gradu izgubili malu decu ili da su imali člana porodice kome je dijagnostikovan rak.

„Saznala sam da je petoro ili šestoro dece umrlo samo u jednom bloku”, dodala je.

Ove činjenice su je podstakle da preduzme akciju.

Predvođene Sofijom, 16 žena iz komšiluka su osnovale grupu „Majke Itusanga”.

Grupa je istraživala smrti od slučaja do slučaja.

Sve je upućivalo na zajednički imenitelj – soju.

Pored zajednice u Itusangu i oko varoši, bili su zasadi soje na kojima su poljoprivrednici koristili hemikalije, kao što je glifosat, za suzbijanje korova.

Glifosat, najrasprostranjenije hemijsko sredstvo za uništavanje korova na svetu, razvila je 1970-ih američka korporacija Monsanto.

‘Verovatno je kancerogen’

Danas mnoge kompanije proizvode glifosat, a njegovu upotrebu su odobrila regulatorna tela u mnogim zemljama, među kojima su Sjedinjene Američke Države (SAD) i članice Evropske unije (EU).

Međutim, upotreba ovog hemijskog sredstva i dalje je sporna.

Međunarodna agencija za istraživanje raka koja je deo Svetske zdravstvene organizacije je 2015. godine zaključila da je glifosat „verovatno kancerogen za ljude”.

Međutim, Agencija za zaštitu životne sredine SAD-a saopštila je da je ovo sredstvo za uništavanje korova bezbedno kada se koristi pažljivo.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) takođe je saopštila da je malo verovatno da glifosat izaziva rak kod ljudi.

Genetski modifikovana soja je otporna na glifosat, tako da ovo hemijsko sredstvo uništava samo korov, ali ne i biljke soje.

Genetski modifikovani zasadi je trebalo da zahtevaju manju količinu ovog hebricida, ali, kako je korov postajao otporniji, korišćene su veće količine sredstava za uništavanje korova.

U Itusangu su mnoge takve hemikalije prskane po zasadima, a vetar ih je razsnio posvuda.

Zagađena voda

Majke Itusanga su otkrile da je stopa raka u lokalnoj zajednici 41 put veća od proseka u zemlji, uz visoku učestalost neuroloških i respiratornih bolesti, urođenih mana i smrti novorođenčadi.

Studija Univerziteta u Buenos Ajresu potvrdila je da su zdravstveni problemi otkriveni u Itusangu povezani sa izloženošću pesticidima, a molekularni biolog Andres Karasko potvrdio je da glifosat povećava mogućnost pojave anomalija kod ploda.

U odgovoru na optužbe, Monsanto je rekao da „nema dokaza da ispravna upotreba glifosata uzrokuje ozbiljne probleme kao što su ove (bolesti)”.

Na kraju su vlasti pristale da ispitaju vodu u lokalnom vodovodu i potvrdile da je zagađena.

„Nismo shvatali da živimo u kontaminiranom kraju, mnogi ljudi koji su dobili rak nisu znali šta se dešava”, rekla je Sofija.

„Nismo unosili samo jednu agrohemikaliju, već koktel agrohemikalija”, dodala je.

Aktivisti su odlučili da uzmu stvar u sopstvene ruke i zaustave njihovu upotrebu.

„Kada smo saznali da pijemo kontaminiranu vodu, blokirali smo svaki traktor koji je prskao pesticide”, rekla je Sofija za BBC.

Da bi sprečili aktivnosti demonstranata, poljoprivrednici i zemljoposednici su počeli da zaprašuju useve iz vazduha.

Pretnje smrću

Posle višegodišnjih protesta i zbog bolesti lokalnog stanovništva, vlasti Kordobe pristale su da sprovedu istragu o uticaju agrohemikalija u toj provinciji.

Argentina je jedan od najvećih izvoznika genetski modifikovane soje u svetu i to je veliki prihod za zemlju.

Sofija kaže da su se mnogi u zajednici osećali ugroženo zbog učešća u protestima.

Ona je rekla da su dobijali pretnje smrću zbog istrage koja je pokrenuta na zahtev grupe Majki Itusanga.

„Obeležili su mi kuću, poslali ljude da mi razbiju prozore, da nas zastraše, da nas uplaše – da bismo se odselili.

„Ali, ostali smo uprkos strahu”, ispričala je.

Provincija Kordoba je 2012. godine zabranila prskanje agrohemikalija u blizini gradskih područja.

Ubrzo su i drugi regioni u Argentini uveli ograničenja za upotrebu agrohemijskih proizvoda.

A kada je Monsanto počeo da gradi postrojenje za proizvodnju transgenog (genetski modifikovanog) semena kukuruza u drugom gradiću, Malvinasu, takođe u provinciji Kordobi, i njih su zaustavile Sofija i Majke Itusanga.

Monsanto nije dao zvanično saopštenje o povlačenju, ali je prodao zemlju i otišao.

„Priča se završila našom pobedom. Izbacili smo ih i proterali.

„Nisu mogli da izgrade postrojenje i otišli su”, rekla je Sofija.

Iste godine Sofija je dobila Goldmanovu nagradu za ekologiju koja se smatra „Nobelovom nagradom za ekologiju”.

Sudske bitke

Kompanija Bajer (Bayer) je 2018. godine kupila Monsanto za 63 milijarde dolara, čime je nemački farmaceutski i biotehnološki gigant dobio kontrolu nad više od četvrtine proizvodnje semena i pesticida u svetu.

Ali do 2024. godine, protiv kompanije je pokrenuto više od 50.000 parnica u SAD-u, u kojim se tvrdi da sredstvo za uništavanje korova koje je Monsanto prodavao pod imenom „Raundap” (Roundup) izaziva rak.

Do danas je Bajer isplatio više od 11 milijardi dolara za nagodbe postignute sa oštećenima.

„Ovde smo već imali visoku stopu raka i da je kompanija ostala, bilo bi mnogo više slučajeva.

„Dakle, ono što smo postigli predstavlja uspeh u pogledu javnog zdravlja”, rekla je Sofija.

Udruženje lekara Argentine zatražilo je zabranu upotrebe glifosata, ali se njihovo upozorenje da je možda štetan snažno osporava.

Trenutno je upotreba pesticida na bazi glifosata ograničena ili zabranjena u 36 zemalja širom sveta.

U novembru 2023. godine, Evropska komisija je usvojila uredbu o sprovođenju (koja ima prednost nad nacionalnim zakonodavstvom) da se licenca za upotrebu glifosata produži za 10 godina.

I posle skoro tri decenije, Sofija ostaje nepokolebljiva u borbi za pravdu.

„Ne poštujem zakone kada su na strani nepravde.

„Kada negde postoji nepravda, tada ja krećem u akciju”, dodala je.