U studiji pod nazivom RESET for Remission učestvovalo je 96 osoba starosti od 18 do 45 godina s dijabetesom tipa 2 i gojaznošću. Ispitanici su bili iz Montreala, Edmontona i Leicestera, saopćio je Univerzitetski zdravstveni centar McGill (MUHC). Istraživanje su vodili dr. Kaberi Dasgupta s Istraživačkog instituta MUHC-a i prof. Tom Yates s Univerziteta u Leicesteru.

Ispitanici su nasumično podijeljeni u dvije grupe. Njih 50 prošlo je program ishrane i vježbanja, a 46 je dobijalo uobičajenu njegu.

800 kalorija dnevno

Prvih 12 sedmica grupa u programu unosila je 800 do 900 kalorija dnevno, uglavnom kroz zamjenske napitke i pločice. Dva puta sedmično vježbali su pod nadzorom, kombinujući aerobne vježbe i trening snage, a jednom sedmično sami. Narednih 12 sedmica jeli su zdravu, običnu hranu kako bi zadržali postignutu težinu, i nastavili su samostalno vježbati.

Nakon šest mjeseci remisiju je postiglo 27 od 50 osoba u programu, odnosno 54 posto. U kontrolnoj grupi remisiju su postigle dvije od 46 osoba, odnosno četiri posto. Remisija znači da je nivo šećera u krvi pao ispod granice za dijagnozu dijabetesa i da osoba najmanje 12 sedmica ne uzima lijekove za dijabetes.

Izgubili mast, a sačuvali mišiće

Učesnici programa u prosjeku su izgubili oko 7,5 kilograma više od kontrolne grupe. Magnetna rezonanca pokazala je da su izgubili više od devet posto masti u jetri i više od 24 posto masti oko unutrašnjih organa, a mišićna masa ostala je očuvana.

Kondicija im se poboljšala za oko 10 posto, a snaga stiska šake se povećala. Snizili su se krvni pritisak i puls u mirovanju. Prijavili su i manje simptoma depresije, manje stresa zbog dijabetesa i bolji kvalitet života.

Nuspojave poput zatvora, glavobolje, vrtoglavice i umora bile su česte, ali prolazne. Ozbiljnih neželjenih događaja nije bilo.

Istraživači navode da studija nije imala grupu koja je bila samo na dijeti. Zato ne mogu sa sigurnošću tvrditi da je upravo vježbanje sačuvalo mišiće i poboljšalo kondiciju. Planiraju veću i dužu studiju koja će porediti samu dijetu s dijetom uz vježbanje.

Prema njihovim riječima, dijabetes tipa 2 sve češće se javlja kod mlađih ljudi širom svijeta, pa ovi rezultati otvaraju priliku da se preispitaju dosadašnji pristupi liječenju.

Izvor: klix.ba

Idealno vrijeme za obrok zavisi od njegovog sastava i vrste treninga, ali i od individualnih potreba.

Koje namirnice odabrati?

Ugljikohidrati, proteini i masti imaju različite uloge u organizmu. Ugljikohidrati su važan izvor energije tokom vježbanja, proteini podržavaju mišićno tkivo, dok masti osiguravaju energiju tokom dužih aktivnosti nižeg i umjerenog intenziteta.

Prije treninga dobar izbor mogu biti zobene pahuljice, integralni hljeb, riža, jaja, jogurt, nemasno meso i voće. Obrok je najbolje prilagoditi intenzitetu aktivnosti i vremenu koje je preostalo do početka vježbanja.

Kada jesti prije treninga?

Ako imate dva do tri sata do treninga, možete pojesti konkretniji obrok koji sadrži ugljikohidrate i proteine, uz umjerenu količinu masti.

Kada je do treninga ostalo manje od dva sata, bolje je odabrati manji obrok koji se lakše probavlja. Ako počinjete vježbati za sat vremena ili manje, dovoljan može biti manji međuobrok.

Primjeri obroka prije treninga

Dva do tri sata prije treninga:

– Sendvič od integralnog hljeba s nemasnim mesom i salatom

– Omlet s tostom od cjelovitih žitarica

– Piletina s rižom i povrćem

– Manje od dva sata prije treninga:

– Zobena kaša s bananom

– Smoothie od mlijeka, banane i jogurta

– Integralne žitarice s mlijekom

Sat vremena ili manje prije treninga:

– Jogurt s voćem

– Banana, jabuka ili narandža

– Manja proteinska pločica

Važno je osluškivati vlastiti organizam jer ne odgovara svima isti raspored obroka. Uz pravilno odabranu hranu i dovoljan unos tečnosti lakše ćete održati energiju tokom treninga i podržati oporavak nakon fizičkog napora.

Izvor: klix.ba

“Briga o sebi je najvažnija stvar u životu”, naglasila je francuska modna ikona. Bila je primjer svojim modelima i uvijek je održavala vitku figuru. Sa 169 cm visine, njena težina nikada nije prelazila 55 kilograma.

Coco Chanel je također naglašavala da hrana ne smije postati previše restriktivna. Jedenje treba biti umjereno i s poštovanjem prema svakoj namirnici. Izbjegavala je masnu, jako začinjenu i ljutu hranu te je pazila na slatkiše. Naravno, povremeno im se prepuštala, ali je uvijek imala ravnotežu na umu, što joj je pomagalo da održi disciplinu.

Njen stil ishrane mogao bi se opisati kao “nutritivni minimalizam”. Preferirala je jednostavna jela koja su (po njenim riječima) bila puna okusa. To je izazvalo različite reakcije – neki su je cijenili, dok su drugi mislili da je previše stroga, piše Aktivni.

Dijeta Coco Chanel

Dijeta poznate dizajnerice može se tumačiti na mnogo načina. Zdrav organizam ju je dobro podnosio, a rezultati su bili vidljivi i kod modela koji su slijedili njen primjer.

Njena ishrana se zasnivala na jednostavnim pravilima:

– Više ugljikohidrata, manje masti: Ovo se odnosi na složene ugljikohidrate, poput povrća i cjelovitih žitarica.

– Ograničeno grickanje između obroka: Chanel je izbjegavala grickanje tokom dana i jela je samo u određeno vrijeme.

– Izbjegavanje industrijski prerađenih slatkiša: Isti stav dijelile su i legendarne holivudske glumice Elizabeth Taylor i Audrey Hepburn, za koje je Chanel kreirao kultne kreacije.

Trodnevna dijeta

Danas na internetu možete pronaći “Coco Chanel 3-Day Diet” koja obećava gubitak 1-2 kilograma za samo tri dana. Riječ je o vrlo strogom načinu prehrane koji uključuje tamnu čokoladu, tvrdi sir i čašu šampanjca.

Za doručak, ručak i večeru trebali biste pojesti mali komad sira, komadić tamne čokolade i čašu šampanjca. Važno je naglasiti da takva dijeta može biti prilično opasna, pa je prije početka važno konsultovati se sa stručnjakom.

Pravilo tri kašike

„Tri kašike bilo čega nikada ne škode“, rekla je Coco Chanel. Vjerovala je da su tri kašike dovoljne da se uživa u okusu hrane i postigne osjećaj sitosti. Ova ideja joj je pala na pamet dok je jela kavijar, a kasnije ju je uključila i u druge obroke: ako bi imala želju za određenom hranom koja nije bila najprikladnija, jela bi samo tri kašike.

Istovremeno, francuska modna ikona je sebi postavila pravilo da ostane aktivna. Preporučila je bilo koji oblik vježbanja: plivanje, čučnjeve, sklekove, hodanje. Pazila je da ostane aktivna, što je dodatno doprinijelo njenoj vitkoj figuri.

Izvor: N1

„Ishrana ima veoma blisku vezu sa srčanim oboljenjima. Ona utiče na ključne faktore kao što su krvni pritisak, holesterol, šećer u krvi, upale i telesna težina“, kaže Heder Hodson Paj, dijetetičarka pri Centru za prevenciju kardiovaskularnih bolesti u okviru NYU Langone Heart.

Kako naglašava Hodson Paj, davanje prioriteta zdravlju srca znači pre svega smanjenje prisustva zasićenih masti u ishrani, jer su one usko povezane sa nivoom lipoproteina niske gustine (LDL), poznatijih i kao „loš holesterol“. Visoki nivoi LDL-a spadaju u glavne faktore rizika kada je reč o srčanim oboljenjima.

„Drugim rečima, visok unos zasićenih masti može povećati prisustvo LDL-a u krvi, dok umereni unos može biti efikasan način da se smanje nivoi lošeg holesterola i reguliše ukupan holesterol. Američko udruženje za srce preporučuje da do 6% dnevnih kalorija potiče od zasićenih masti, što za većinu ljudi iznosi oko 10-15 grama dnevno“, objašnjava stručnjakinja.

Dakle, ako vam je stalo do zdravlja srca, savet je da izbegavate ili što više ograničite konzumaciju masnog mesa poput govedine i svinjetine, mlečnih proizvoda kao što su puter i masni sirevi, kao i biljnih namirnica poput ulja, dok bi trebalo povećati unos povrća, voća, integralnih žitarica, nemasnih proteina i zdravih masti. Ali, ako se fokusiramo na manji broj namirnica koje su posebno blagotvorne za kardiovaskularno zdravlje, na koje bi trebalo obratiti pažnju? Hodson Paj navodi deset. Evo ih.

10 najboljih namirnica za zdravlje srca

#1. Avokado

Na samom vrhu liste namirnica koje prijaju srcu, Hodson Paj stavlja avokado. Mnogi su nutrijenti prisutni u ovom voću koji igraju ulogu u prevenciji srčanih bolesti. Stručnjakinja posebno ističe dijetetska vlakna (pola avokada sadrži 20% preporučene dnevne količine vlakana), kalijum (pola avokada odgovara 10% preporučene dnevne doze), magnezijum, nezasićene masne kiseline i fitonutrijente. Studije pokazuju da konzumiranje jednog avokada nedeljno može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti za 16%, a od koronarnih oboljenja za 21%, uz napomenu da veće količine nisu poželjne jer je u pitanju visokokalorično voće.

#2. Čia semenke

Čia semenke ne doprinose samo sjaju kože i smanjenju nivoa kortizola. Hodson Paj preporučuje njihovu upotrebu prvenstveno zbog koristi za zdravlje srca. Bogate su alfa-linolenskom kiselinom (ALA), esencijalnom masnoćom biljnog porekla iz grupe omega-3, za koju je poznato da smanjuje upale. Stručnjakinja dodaje da može poboljšati i lipidni profil, čime se smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara.

#3. Lanene semenke

Ostajući u domenu super-semenki, lan takođe donosi benefite srcu. Hodson Paj navodi da lanene semenke obezbeđuju i rastvorljiva vlakna i pomenutu alfa-linolensku kiselinu, koji prema studijama mogu da smanje „loš holesterol“ (LDL), povezan sa srčanim oboljenjima i moždanim udarom.

„Rastvorljiva vlakna pomažu u smanjenju LDL-a jer u crevima formiraju želatinastu masu koja vezuje holesterol i olakšava njegovo izlučivanje iz tela, sprečavajući da se apsorbuje“, objašnjava ona. Pored toga, podstiču zdrave nivoe šećera u krvi i hrane korisne crevne bakterije, koje mogu smanjiti sistemsku upalu povezanu sa srčanim oboljenjima.

#4. Ovas

Prema Hodson Paj, ovas je posebno koristan za zdravlje srca zbog sadržaja vlakana. Sto grama sadrži oko 8 grama vlakana, koja, kao što smo videli, mogu smanjiti upale i nivo holesterola.

#5. Crni pasulj

Crni pasulj je prirodni saveznik srca jer sadrži puno vlakana, koja pomažu u snižavanju LDL holesterola i stabilizaciji šećera u krvi, čime se smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Takođe sadrži kalijum, magnezijum i flavonoide, koji zajedno pomažu u snižavanju krvnog pritiska i poboljšanju opšteg kardiovaskularnog zdravlja.

#6. Bobičasto voće

Bobičasto voće, poput borovnica, malina, kupina, jagoda, ribizli, koristi srcu jer je bogato antioksidansima (antocijanima i flavonoidima), vlaknima i mineralima. Ovi spojevi pomažu u smanjenju krvnog pritiska, poboljšavaju širenje arterija, sprečavaju oksidaciju LDL holesterola (ključni korak u razvoju ateroskleroze) i suzbijaju upalu, čime doprinose prevenciji ateroskleroze i hipertenzije.

#7. Batat (slatki krompir)

Hodson Paj preporučuje batat zbog njegovog sadržaja vlakana, antioksidanasa i minerala, naročito kalijuma.

„Ovaj esencijalni mineral može pomoći u regulaciji krvnog pritiska, tako što uravnotežuje efekte natrijuma i olakšava pritisak na zidove krvnih sudova, smanjuje rizik od srčanih bolesti i moždanog udara“, objašnjava. Nažalost, uprkos velikim benefitima, batat je retko zastupljen u ishrani, iako je zdraviji od običnog krompira zahvaljujući niskom glikemijskom indeksu.

#8. Smokve

Među voćem koje navodi Hodson Paj našle su se i smokve. Njihove koristi za kardiovaskularno zdravlje potiču prvenstveno od visokog sadržaja kalijuma, koji pomaže u regulaciji krvnog pritiska, i vlakana, koja pomažu da se holesterol drži pod kontrolom. Smokve su takođe dobar izvor antioksidanasa i omega-3 i omega-6 masnih kiselina, koje štite srce i krvne sudove od upala i oksidativnog stresa. Treba napomenuti da sveže smokve imaju umeren kalorijski sadržaj, dok su sušene prilično slatke, pa ih treba konzumirati umereno.

#9. Kinoа

Kinoa, drevna „pseudožitarica“ koja se uzgaja već više od pet hiljada godina na visoravnima Anda, nije samo najbolji izvor proteina, kako potvrđuje jedno istraživanje sa Harvarda, već je bogata vlaknima i omega-3 masnim kiselinama, koje pomažu u smanjenju lošeg holesterola i regulaciji krvnog pritiska. Takođe sadrži antioksidanse i minerale poput kalijuma, magnezijuma i fosfora, koji doprinose zdravlju cirkulatornog sistema.

#10. Tofu

Namirnica azijskog porekla, dobijena zgrušavanjem sojinog mleka postupkom sličnim proizvodnji životinjskog sira, tofu nije samo odličan izvor proteina, već donosi i benefite srcu. Naime, objašnjava Hodson Paj, on ne sadrži holesterol, siromašan je zasićenim mastima, a bogat nezasićenim mastima i izoflavonima, koji pomažu u smanjenju LDL holesterola, a samim tim i rizika od srčanih bolesti. Redovna konzumacija tofua može doprineti poboljšanju lipidnog profila i značajnom smanjenju verovatnoće kardiovaskularnih događaja.

Izvor: 6yka.com

Nije novost, naša ishrana igra ključnu ulogu u našem zdravlju, energiji… pa čak i mladosti. Ali sastojak koji prečesto konzumiramo pravi pometnju i ubrzava starenje našeg tela, iznutra i spolja. Maeva Galabert, nutricionistkinja i dijetetičarka, upozorava nas na ovog diskretnog neprijatelja: prerađene proizvode.

Diskretan, ali opasan krivac

Zdrava ishrana, fizička aktivnost i kvalitetan san… stubovi kvalitetnog starenja su dobro poznati. Ipak, čak i sa najboljim namerama, uljez se uvlači u našu wellness rutinu. I ne, to nije samo šećer. Maeva izjavljuje bez oklevanja: “Ako moramo da imenujemo skrivenog neprijatelja starenja, to su prerađeni proizvodi, jer ne sadrže kvalitetan šećer.”

Ove često praktične namirnice (a ponekad i utešne u trenucima slabosti) zapravo su mnogo štetnije nego što mislimo. Njihova prava opasnost? Ne samo da iscrpljuju naš organizam: oni ga oštećuju.

“Ultra-prerađeni proizvodi vrlo često sadrže aditive koji nisu dobri i koji su takođe vrlo toksični za ćelije. Sve to, pomešano u organizmu, će stvoriti izvor oksidativnog stresa, ali i upalu neurona”, objašnjava ekspertkinja. Jednostavno rečeno? Naša koža, mozak, pa čak i naša hormonska ravnoteža trpe.

Koje su vidljive posledice?

Osim bledog tena ili nedostatka energije, dugoročni efekti ovih namirnica su zabrinjavajući. “Proces prerade hrane može osiromašiti proizvode esencijalnim hranljivim materijama kao što su vlakna, vitamini i minerali”, rezimira nutricionistkinja. A među najvrednijim elementima koje treba zaštititi? Omega-3, koji su neophodni saveznici za pravilno funkcionisanje mozga, ali i pravi antiinflamatorni štitovi. Dijetetičarka precizira da bi nedostatak omega-3 mogao čak “izazvati pojavu neurodegenerativnih bolesti”.

Kako prepoznati (i izbeći) prerađene proizvode?

Problem sa prerađenim proizvodima je što se nalaze svuda i ne nose etiketu “toksično”. Ekspertkinja stoga savetuje da je prvi refleks opreznost prema previše primamljivim obećanjima na ambalaži. “Ultra-mekano”, “super-topljivo”, “spremno za 2 minuta” su marketinške formulacije koje često kriju dugu listu industrijskih sastojaka.

Drugi trik: dešifrovati etikete. “Namirnice sa teškim procesom prerade sadrže u svom receptu aditive u obliku ‘E 300, E 104, E 129, ksantan gume ili nitrita'”, upozorava nutricionistkinja. Jednostavno pravilo: što je lista duža, to je manje dobro za naš organizam i veći je rizik od ubrzanja našeg starenja.

Izvor: elle.rs

Savremeni način života donosi jedan veliki problem – prekomernu težinu iligojaznost, i taj trend nastavlja da raste. Način život se promenio, ljudi jedu sve brže i brže, ishrana postaje sve više prerađena, a fizička aktivnost često pada u drugi plan.

Kao rezultat toga, sve je teže održati zdravu figuru i stabilnu telesnu težinu. Vredi pažljivije pogledati nacije koje su odavno poznate po vitkosti u svim dobima – a Japan i Japanke su jedan od najboljih primera za to.

Japanski balans

Japanke odavno privlače pažnju istraživača i dijetetičara. Statistički gledano, Japanke imaju jednu od najnižih stopa gojaznosti na svetu – manje od pet procenata stanovništva bori se sa viškom kilograma. Poređenja radi, u Evropi je ta brojka čak 20-25 odsto.

Sve više muškaraca i žena ima prekomernu težinu, a mnogo njih je gojazno. Rezultate ne treba pripisivati isključivo genetici. Svakodnevne greške u ishrani i nedostatak vežbanja su glavni krivci. Vredi se inspirisati japanskim navikama, koje se lako mogu primeniti u domaćim trpezarijama.

Ključni sastojak u japanskoj ishrani

Sveži proizvodi igraju ogromnu ulogu u japanskoj kuhinji, sa obiljem povrća. Jedan od ključnih sastojaka, međutim, jeste protein – prisutan u skoro svakom obroku. Njegovi izvori su mnogo lakši od onih popularnih u zapadnoj kuhinji.

Japanke biraju ribu, morske plodove, tofu, jaja, soju i fermentisanu hranu, koja obezbeđuje visokokvalitetne proteine bez visokog sadržaja zasićenih masti. Crveno meso, na primer, koje je i dalje omiljeno među gurmanima kod nas, retko se pojavljuje na njihovim tanjirima.

Osnova vitke figure

Značaj uključivanja proteina u ishranu ne treba povezivati samo sa profesionalnim sportistima. Ovaj hranljivi sastojak ili makronutrijent ne samo da pomaže u izgradnji mišićne mase već je i štiti tokom gubitka težine. Telo se može fokusirati na sagorevanje masti, što je primarni cilj tokom gubitka težine.

Pored toga, proteini imaju blagotvorno dejstvo na metabolizam. Njihovo varenje zahteva više energije od tela, pa telo sagoreva dodatne kalorije. Takođe je važno zapamtiti da oni povećavaju osećaj sitosti, ljudi ređe posežu za grickalicama i pomisao na drugi obrok ne zaokuplja im misli tako brzo nakon što ustanu od stola.

Japanci izbegavaju crveno meso u ishrani i jedu puno kiselih namirnica.

Japanski balans

Jedan od temelja zdravog načina života u Japanu jeste princip hara hači bu, koji se može sažeti kao jedan savet: jedite dok ne budete siti 80 odsto. Ova filozofija potiče sa Okinave, ostrva poznatog po dugovečnosti i zdravlju svojih stanovnika.

Zahvaljujući tome, Japanke izbegavaju prejedanje, a njihova tela imaju vremena da registruju unos hrane i osećaju se sito sitima.

Japanski princip hara hači bu štiti od prejedanja i prekomernog unosa kalorija. Istovremeno, ne podrazumeva žrtve ili stalnu glad. Čini se da je to idealan način za postizanje prirodno vitke figure – Japanke konzumiraju oko 1.900 kalorija dnevno.

Sporo, pažljivo jedenje i slušanje potreba vašeg tela jeste ključ za izgradnju zdravih navika i to što nikada nemaju višak kilograma.

Izvor: sensa.mondo.rs

Elem, sudbina mi je dodelila kliničku depresiju (izlečena sam, hvala na pitanju), što je značilo tri-četiri godine na antidepresivima. S tim lekovima se nikad ne zna: neko smrša, neko se ugoji, nekome se ne dogodi nikakva promena u težini. Meni je zapalo da napucam oko 15 kila viška, što je na moju visinu od 157 centimetara značilo da otprilike izgledam kao lopta za pilates.

Mnoge žene odustaju od antidepresiva baš zato što goje i ostaju zarobljene u mračnom krugu depresije. Nisam imala dilemu oko toga da li ću radije biti srećno prase ili suicidalna riba.

Pomirila sam se s tim da ću se gojiti dok se ne izlečim.

Dobra stvar je što nagomilani kilogrami počinju da spadaju čim lekar isključi lekove, ali sve to ide dosta sporo. Tu stižemo do glavnog motiva zbog kog sam se bacila na dijetu: ne da bih što pre što bolje izgledala, nego, kad sam već izlečena, da što pre sa sebe zbacim depresivne masne naslage i jednom za svagda završim sa tom mentalnom kugom koja me je razvaljivala godinama.

I tako, posle mesec dana pretraživanja, čitanja, konsultacija sa lekarima, nutricionistima i trenerima, bacih se na tzv. LCHF, to jest, ishranu siromašnu ugljenim hidratima, a bogatu mastima i proteinima, uz redovne treninge. I ‘ladno upali!

Evo otapam se već tri meseca i osećam se kao zmaj, ali to sad nije bitno.

Bitno je da čak i uspešna dijeta ima mane i donosi neke probleme.

Prvo, nemam šta da obučem!

Tokom onih vrućina, u svemu sam izgledala kao da sam obukla džak. Majke mi. Sad imam celu kolekciju letnjih džakova: na cvetiće, na tufne, prugaste, kakve hoćete… Najgluplja stvar koju možete da uradite je da kupujete novu odeću tokom dijete. Ono što vam je sada taman, biće vam veliko za dve-tri nedelje. Sreća pa sam našla neku prodavnicu koja ima haljine u univerzalnim veličinama, ali em nisam dovoljno bogata da ih kupim 5-6, em imam nezgodan ukus, pa mi se dopala samo jedna. E, onda sam uvela princip koji moja baba zove „kod korita svukla, kod plota obukla“. To vam je ono kad skinete haljinu, odmah je operete, pa je ujutru opet obučete. Tako sam celo leto provela u jednoj haljini, što ne bi bilo strašno da nemam jedno 3-4 gostovanja na TV-u i desetak drugih pojavljivanja (plus fotke na društvenim mrežama) samo u toj haljini. Šta će narod da misli, ona Gligorijević se mesecima ne presvlači! Sad kad je zahladnelo, iskopala sam nekoliko komada u koje godinama nisam mogla da uđem, pa sam srećna kao da sam obavila veliki šoping. Usput sam shvatila da razni ejčendemovi, zare i ostali već godinama samo menjaju dezene kolekcija, a krojevi ostaju isti, tako da nisam ni retro ni demode, a i da jesam, baš me briga.

Međutim… Ljudi moji, otpale mi sise!

Ajde, nikad nisam bila Rakel Velč, ali zaboravila sam koliko sam ravna. Ako nekom trebaju brusevi sa B korpama, nek se javi, dajem besplatno ili menjam za A.

E, sad stižemo do najstrašnijeg dela: majko mila, kolika mi je glavudža!

Kad ti se otopi podbradak, pojavi se vrat, a i ramena ti se nekako suze i onda na svim fotkama vidiš samo svoju tikvu. Nedavno je prijateljica naletela na moje slike iz gimnazijskih dana i rekla mi: nemoj nikad ovoliko da smršaš, samo glava od tebe. Palo mi je na pamet da obrijem glavu da bi bila manja, ali moj ćelavi drugar kaže da to slabo pomaže – kad imaš globus, imaš globus i pomiri se s tim.  Uostalom, kad se setim od čega sam se izlečila i šta sam prošla, srećna sam što uopšte imam glavu na ramenima, pa nek je i 60 centimetara u obimu. Kapiram da ću se još neko vreme plašiti kad vidim sebe na fotkama, ali ću se navići.

U svakom slučaju, treba da smaknem još jedno pet kilograma da bih bila na predepresivnoj težini. To je sve što želim, ne pada mi na pamet da se spuštam na onu, kao, idealnu kilažu po formuli „visina minus 110“. Prvo, nikad tu kilažu nisam ni imala, a drugo, kao što rekoh, imam 157 cm, praktično sam midget i negde mora da me ima.

I na kraju, nikada, ali nikada nemojte da držite dijete i izgladnjujete se jer vam je neko rekao da ste se ugojili.

Ako ćete već na „režim“, a svaki režim podrazumeva odricanje, izdržljivost i upornost, radite to samo zbog sebe i svojih razloga. I preklinjem vas: volite sebe i svoje telo koliko god i kakvo god da je. Dijete često ne pale. Ja sam samo imala sreće. Ako je ovolika glavudža uopšte neka sreća.

Četrdesetosam stanovnika na svakih 100.000 ljudi u Japanu pregura vek.

Nijedna zemlja na svetu ne može ni da se približi tom proseku.

Po čemu se Japanci razlikuju od nas, ostalih? Šta oni imaju, a mi nemamo?

Da li je njihova ishrana zaslužna za dugovečnost?

Ovakve priče su nam donele, na primer, mediteransku ishranu.

Za njenu popularnost izvan Sredozemlja još od 1970-tih zaslužan je američki psiholog i nutricionista Ansel Kiz i njegovo interesovanje za stogodišnjake iz Italije, u čijoj ishrani skoro da nije bilo životinjskih masti.

Devedesetih godina prošlog veka, drugi istraživač ishrane, Volter Vilet, pomenuo je u studiji neobično dugovečno stanovništvo Japana, primetivši da imaju mali broj smrtnih slučajeva od srčanih bolesti.

Od tada se mnogi istraživači pitaju da li je ta dugovečnost povezana sa ishranom.

Ako je tako, koju bismo hranu, u nadi da ćemo ostvariti sličan životni vek, mogli da dodamo na jelovnik?

Japanska ishrana je prilično širok koncept, ističe istraživač epidemiologije Šu Đang iz japanskog Nacionalnog centra za gerontologiju.

I, bez obzira na jelo na koje prvo pomislimo, ne čini je samo suši.

Ipak, u nedavnom pregledu 39 studija u kojima je ispitivana veza japanske ishrane i zdravlja, utvrđeno je nekoliko zajedničkih stavki: morski plodovi, povrće, soja i srodni proizvodi, poput sojinog sosa, pirinča i miso supe.

Zapravo, ovakva vrsta ishrane povezana je sa manje smrtnih slučajeva od srčanih problema, kaže Đang, iako ne i sa specifičnim bolestima, poput raka.

Zanimljivo je da se čini da je povezana i sa nižim stopama ukupnog mortaliteta.

Cujoši Cuduki, vanredni profesor ishrane i molekularne bionauke na Univerzitetu Tohoku, proučavao je koja tačno verzija japanske ishrane može doprineti dugom životu.

U početku su on i njegovi saradnici koristili podatke nacionalnih istraživanja kako bi došli do obroka koji su predstavljali japansku ishranu tokom 1990-tih i sličnog seta obroka u američkoj ishrani tokom istog vremenskog perioda.

Obroci su sušeni zamrzavanjem i tri nedelje davani pacovima, čije su zdravlje istraživači zatim pažljivo pratili.

Zanimljivo je da su pacovi na japanskoj ishrani imali manje masti u abdomenu i niži nivo masti u krvi, uprkos činjenici da su oba jelovnika imala jednaku količinu masti, proteina i ugljenih hidrata.

Ovo zapažanje navodi na zaključak da su izvori tih hranljivih sastojaka – meso nasuprot ribi, pirinač nasuprot pšenici – važni za rezultat.

Detaljnijim proučavanjem, istraživači su ocrtali različite verzije japanske ishrane u poslednjih pedesetak godina, jer se ono što jedu Japanci znatno promenilo tokom vremena – naročito u kosmopolitskim gradovima, ishrana je sve više pod uticajem Zapada.

Oni su smišljali planove obroka zasnovane na nacionalnoj ishrani 1960, 1975, 1990. i 2005. i davali ih miševima.

Usledilo je mnogo kuvanja i sušenja zamrzavanjem hrane, uparenih sa pažljivim posmatranjem glodara.

Ovog puta, eksperimenti su trajali osam meseci.

Ispostavilo se da nemaju svi oblici japanske ishrane isti efekat.

Miševi hranjeni jelovnikom iz 1975. godine imali su niži rizik od dijabetesa i masnih oboljenja jetre od ostalih, a kada su naučnici pregledali jetru, otkrili su da su se aktivirali geni koji sprečavaju stvaranje masnih kiselina.

Tadašnja ishrana bila je posebno bogata algama i morskim plodovima, mahunarkama, voćem i tradicionalnim fermentisanim začinima.

Preporučivala se raznolikost namirnica, dok se izbegavao višak šećera.

U kasnijim eksperimentima, otkriveno je da je ishrana iz 1975. miševima donela duži život, sa boljim pamćenjem i manje fizičkih oštećenja kako su starili.

Zapravo, epidemiolog Šu Đang i kolege nedavno su objavili nalaze da je japanska ishrana povezana sa zdravijim i aktivnijim godinama kako ljudi stare.

Ovog puta eksperimenti su trajali osam meseci.

Ishrana je takođe imala pozitivne efekte na zdravlje ljudi, utvrdio je Cuduki sa saradnicima.

Dvadesetosmodnevno ispitivanje ljudi prekomerne težine koji jedu modernu japansku ishranu ili verziju iz 1975. godine pokazalo je da je grupa iz 1975. izgubila više kilograma i imala bolji nivo holesterola.

U drugim radovima, ispitanici zdrave težine koji su jeli po jelovniku iz 1975. bili su u boljoj formi od ostalih na kraju ispitivanja.

Cuduki i kolege smatraju da su mikrobiomi ljudi možda jedna od stvari koja posreduje u ovim efektima, posle posmatranja promena u crevnom mikrobiomu tokom jedne od njihovih studija.

U čemu je tajna?

Ako ova verzija japanske ishrane ima pozitivne efekte, možda se sve svodi na način pripreme obroka, kao i na pojedinosti hranljivih sastojaka, ističe Cuduki.

Obroke čini nekoliko malih jela raznih ukusa.

Sastojci se češće kuvaju na pari ili krčkaju nego prže.

Takođe su začinjeni malim količinama supstanci intenzivne arome, umesto prekomerne količine soli ili šećera.

Ukratko, moguće je da blagodeti japanske ishrane ne dolaze od magičnog kvaliteta sosa od algi ili soje, već usredsređenosti na raznovrsnu umerenu ishranu, kuvanu na zdrave načine, uz naglasak na povrće i mahunarke.

Drugim rečima, savet koji svako može da primeni.

Ali savremeni Japan ima probleme da sledi ovaj savet.

Stope dijabetesa su više poslednjih godina, delimično zbog sve starijeg stanovništva, ali i zbog rastuće gojaznosti.

Moguće je da su odbrojani dani Japana kao doma većine stogodišnjaka.

Izvor: bbc.com

U poređenju sa ljudima koji jedu meso, pomenuta grupa ispitanika je na 1.000 ljudi imala deset slučajeva srčanih oboljenja manje, ali i tri slučaja moždanih udara više.

Istraživanje, čije je rezultate objavio Britanski medicinski žurnal (British Medical Journal), obuhvatilo je 48.000 ispitanika.

Ipak, ono ne može da dokaže da li su dobijeni rezultati posledica ishrane ili nekih drugih aspekata životnog stila ispitanika.

Stručnjaci za ishranu tvrde da, kakav god da je izbor ljudi, najbolje rešenje uvek je da se jedu različite namirnice.

Šta je pokazala studija?

Istraživanje su radili stručnjaci sa Oksforda i ono je deo dugoročnog projekta koji se bavi ishranom i zdravljem.

Polovina učesnika koji su ispitani u periodu od 1993. i 2001. godine su tada jeli masti, oko 16.000 su bili vegetarijanci ili vegani, a 7.500 je reklo da jede ribu.

Odgovarali su na pitanja o ishrani. Zatim su 2010. godine ponovo ispitani, a u oba navrata u obzir su uzete i pušačke navike i fizičke aktivnosti.

Zabeleženo je 2.820 slučajeva koronarnih oboljenja i 1.072 slučaja moždanog udara – uključujući i 300 hemoragičnih do kojih dolazi kada oslabljeni krvni sudovi puknu i dođe do izliva krvi u mozak.

Kod ispitanika koji su rekli da jedu samo ribu rizik od srčanih bolesti je za 13 posto manji nego kod onih koji jedu meso. A kod vegana i vegetarijanaca rizik je manji za 22 posto.

Ali oni koji su na biljnoj ishrani, imaju za 20 posto veći rizik od moždanog udara.

Naučnici smatraju da bi to moglo da bude povezano sa nižim nivoom vitamina B12, ali ističu da je potrebno još dokaza za ovakvu tvrdnju.

Takođe, moguće je da rezultati ipak nisu direktno povezani sa ishranom, već da oslikavaju ostale razlike u načinu života ljudi koji jedu i ne jedu meso.

Zašto istraživanje pokazuje da su veganske i vegetarijanske dijete nezdrave?

Frenki Filips, doktorka iz Britanskog udruženja za ishranu, kaže da to nije tačno jer se radilo o studiji koja je rađena metodom posmatranja.

„Oni su gledali šta su ljudi jeli i pratili ih godinama. To je neka vrsta asociranja, povezivanja, a ne uzročno posledični efekat”, kaže ona.

„Poruka svima je da je normalno da imate dobro isplaniranu ishranu i da svakako treba da jede različite vrste namirnica”.

„Ljudi koji jedu meso možda nemaju raznovrsnu ishranu, jer mogu svako veče da jedu meso i krompir, bez povrća”.

Da li se ishrana ljudi promenila od početka studije?

Istraživači su i 2010. pitali učesnike studije o načinu ishrane.

Ali doktorka Filips kaže da se ishrana vegana i vegetarijanaca promenila u odnosu na vreme početka studije.

„Ovo su podaci dobijeni od jednog para pre nekoliko decenija”, kaže Filips.

„Današnja tipična vegetarijanska hrana znatno je drugačija od one pre 20 ili 30 godina”.

„Sada je takva vrsta ishrane postala mnogo više mejnstrim”.

A sada više znamo i o tome kakve zdravstvene rizike donosi konzumiranje previše prerađenog i crvenog mesa. Naučnici su to doveli u vezu i sa povećanim rizikom od raka creva.

Šta bi trebalo da se nađe u mom tanjiru?

Britanska Nacionalna zdravstvena služba savetuje sledeće:

• Jedite dnevno barem pet porcija voća i povrća
• Osnovni obroci trebalo bi da sadrže namirnice poput krompira, hleba, pirinča ili testenina
• Ne zaboravite proteine – meso, ribu, morske plodove, tofu, varivo i neslane orahe
• Mlečne proizvode i alternativne namirnice
• Namirnice bogate mastima, šećerom i solju trebalo bi jesti ređe i u manjim količinama.

Ali vegani i vegetarijanci takođe bi trebalo da posebno povedu računa da jedu dovoljno namirnica određene vrste.

Recimo, ljudi koji jedu meso, ribu i piju mleko imaju dovoljno vitamina B12 koji je važan za zdrav krvni i nervni sistem.

Ovog vitamina ima u namirnicama kao što su „pojačane” pahuljice za doručak.

Takođe, organizam teže apsorbuje gvožđe iz biljne ishrane i zato bi oni koji ne jedu meso, trebalo da konzumiraju variva i sušeno voće.

Izvor: bbc.com

Šta je Okinawa dijeta?

Ova dijeta se zasniva na namirnicama koje su se tradicionalno gajile i konzumirale na ostrvu. Neke od kojih su slatki krompir, morske alge, zeleno lisnato povrće, pečurke, gorke dinje, integralne žitarice, soja, riba i morski plodovi, te povremeno svinjetina. Ono što je karakteristično za Okinawa dijetu je i način pripreme hrane. Često se kuva na pari, dinsta ili jede sirova, što pomaže u očuvanju hranljivih materija. Takođe, porcije su generalno manje, a ljudi jedu sporo i svesno.

Kako Okinawa dijeta utiče na životni vek?

Studije su pokazale da ljudi koji se pridržavaju Okinawa dijete imaju niži rizik od hroničnih bolesti. Mogućnost za nastanak srčanih oboljenja, raka, dijabetesa i Alchajmerove bolesti se znatno smanjuje. Ovome se pripisuje nekoliko faktora, poput niskog unosa kalorija, visokog unosa antioksidanata, omega-3 masnih kiselina iz ribe i morskih plodova, te umeren unos proteina. Ovi faktori, zajedno sa fizičkom aktivnošću, snažnim društvenim vezama i pozitivnim pogledom na život, doprinose dugovečnosti stanovnika Okinave. Ovaj način života proizvodi takozvane „Plave zone” — regione sa izuzetno visokim procentom stogodišnjaka. Nalaze se širom sveta, uključujući Sardiniju u Italiji, Ikariju u Grčkoj, Loma Lindu u Kaliforniji i Nikoyu u Kostariki.

Šta čini Okinawa dijetu posebnom?

Fokus je na biljnoj hrani, posebno slatkom krompiru (30%), povrću i integralnim žitaricama, koje čine oko 85% kalorijskog unosa. To je znatno veći unos nego u drugim plavim zonama gde su ugljeni hidrati obično zastupljeni oko 65-70%. Proteini dolaze uglavnom iz ribe i soje, čineći oko 9% unosa, dok su masti minimalne i pretežno nezasićene, sa oko 6% kalorijskog unosa. Ovo je takođe niže u poređenju sa drugim plavim zonama.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Brown Rice ブラウンライス (@brownrice_tokyo)

Da li je Okinawa dijeta za vas?

Okinawa dijeta, sa svojim fokusom na biljnoj hrani i umerenim porcijama, mogla bi biti vaš put ka zdravijem životu. Ako volite povrće, slatki krompir i morske plodove, a želite da smanjite unos masti i kalorija, ova dijeta bi vam mogla odgovarati. Uz to, ako ste spremni da usporite tempo i uživate u svakom zalogaju, Okinawa dijeta će vam pomoći da se osećate sitije i zadovoljnije, čak i sa manjim porcijama. Iako možda nije za svakoga, posebno ako vam nedostaje meso ili mlečni proizvodi, vredi je razmotriti ako tražite održiv i zdrav način ishrane. Ako ne nju, onda ove druge popularne dijete mogu da doprinesu vašem zdravlju.