Lubenica je voće koje je pravi sinonim za ljeto: slatka, sočna i crvena, uvijek je dobrodošla na pikniku, roštilju ili ljetnjem koktel-partiju.

Međutim, da biste zaštitili sebe, svoju porodicu i goste od neprijatnih posljedica ljetnjeg uživanja – konkretno, trovanja hranom – ne preskačite jedan važan korak prije nego što lubenicu isječete.

“Obavezno operite lubenicu prije nego što je isječete!”, upozorava dr Darin Detvajler, stručnjak za bezbjednost hrane i profesor na Nortistern univerzitetu. Iako vam možda nikada nije palo na pamet da operete voće čiju koru ne jedete, ovaj savjet ima više nego smisla.

Lubenice rastu na zemlji, što znači da su izložene prašini, blatu, nečistoj vodi, pa i kompostu upitnog kvaliteta. Nakon berbe, dodatno se kontaminiraju tokom skladištenja, transporta i rukovanja – od njive do supermarketa, pa do vaše kuhinje.

Do trenutka kada kupite lubenicu koja lijepo “zvoni”, vjerovatno ju je dodirnulo više desetina ljudi – od kojih neki možda imaju kućne ljubimce, nisu oprali ruke nakon toaleta ili su se češkali po nosu neposredno prije toga.

“Ne znate gdje su bile ruke tih ljudi prije nego što su dotakli lubenicu koju planirate da pojedete”, naglašava dr Detvajler.

“Kada presječete neopranu lubenicu, sječivo noža prenosi sve te bakterije s kore direktno na unutrašnjost ploda. Tako se u vaš organizam unose salmonele, listerije, Ešerihija koli i druge bakterije koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme”, kaže dr Detvajler.

Simptomi trovanja hranom najčešće uključuju mučninu, povraćanje i proliv, koji se javljaju u roku od nekoliko sati ili dana nakon konzumacije i mogu potrajati više dana.

Lubenica se jede sirova, što znači da nema termičke obrade koja bi uništila bakterije. Zato je pranje kore jedini efikasan način da spriječite njihovo unošenje u organizam.

“Operite lubenicu prije nego što je isječete”, savjetuje dr Detvajler – i time ćete ukloniti potencijalne kontaminante s kore prije nego što dospiju do sočne unutrašnjosti.

Ovaj savjet ne odnosi se samo na lubenicu. Dinja, sa svojom hrapavom korom, još je podložnija zadržavanju bakterija.

“Dinja zahtjeva još temeljnije pranje, jer se na hrapavoj površini još lakše zadržavaju bakterije”, kaže dr Detvajler. Takođe savjetuje da se lubenica ili dinja, nakon što se operu i isijeku, odmah pojedu ili spreme u frižider najkasnije u roku od dva sata (još ranije ako je napolju vruće). To sprečava plod da dospije u tzv. “rizičnu temperaturnu zonu” od 5 do 60 °C, u kojoj se bakterije brzo razmnožavaju.

Isječenu lubenicu treba čuvati u zatvorenoj posudi u frižideru, na temperaturi nižoj od 4 °C i pojedite je u roku od 3 do 4 dana, kako biste spriječili dalje razmnožavanje bakterija.

Izvor: mondo.ba

Osim toga, lubenica i dinja sadrže različite vrste šećera i vlakana, što može značiti da se probavljaju različitim brzinama. Prema nekim teorijama, kombiniranje namirnica koje se probavljaju različitim brzinama može uzrokovati probavne smetnje, kao što su nadutost, plinovi ili nelagoda.

Važno je napomenuti da za većinu ljudi konzumacija lubenice i dinje zajedno neće uzrokovati nikakve značajne probleme. Ako primijetite da vam ta kombinacija uzrokuje nelagodu, najbolje je izbjegavati je ili se posavjetovati s zdravstvenim stručnjakom.

Najgori vid zlostavljanja na poslu je pogledom, osmehom i ignorisanjem.

,,Prema Leymanu, „mobing“ je psihološki teror u poslovnom životu, odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju koja je usmerena na sistematičan način od strane jednog ili više pojedinca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i bez mogućnosti da se brani.

Napadi na žrtvu mobinga se odvijaju s visokom učestalošću (najmanje jednom nedeljno) i u dužem periodu (najmanje šest meseci).

Kako se zove situacija kada direktor škole pošalje nastavnika matematike u učionicu likovnog da bude prisutan, posmatra, zadaje teme i učestvuje u časovima likovnog, pa kad nastavnik likovnog zamoli direktora da to ne radi i objasni zašto nema potrebe za tim, onda direktor kaže celom kolektivu da je nastavnik likovnog sujetan, nadmen, bezobrazan i nekolegijalan?

Ili recimo ako čovek dođe na određeno radno mesto sa autentičnim i ličnim materijalom i programom za rad, koliko je normalno da neko ko ti se zove kolega, a ne radi taj tip posla u firmi (čak i da radi), počne da radi ono što si ti doneo na to mesto? Ili ti priča da planira isto to da napravi samo da mu pokažeš tehnike na brzaka. Pritom je u pitanju osoba koja je već primljena, za razliku od tebe kojem je rečeno da moraš da se dokažeš.

Recimo, dođeš na mesto nastavnika likovnog i doneseš svoje tehnike crtanja i rada, a nastavnik fizike počne to isto da radi sa decom (samo jako loše i bez elementarnog znanja pravila) u svojoj učionici i predstavlja sve to kao svoj rad i ideju?

To je kao u onoj priči o balerini.

Bila jednom jedna balerina.

Volela je balet.

Vežbala je satima.

Učila je pokrete godinama.

Postala je balerina.

Onda je jedna Grdana to videla i rekla: “Kupila sam baletanke, hoću da budem balerina i da mi se dive kao tebi”. Balerina joj reče: “Za balet nisu dovoljne baletanke, moraš puno da radiš da bi postala balerina, a ja ne igram da bi mi se divili. Igram jer volim igru i balet”. Grdana se naljuti i odluči da joj pocepa i haljinu i baletanke, da ih spali. Uze joj sve i zapali vatru, ali vatra zapali Grdanu.

Posebna sorta šljama koji se uzgaja kod nas su likovi koji nemaju mira kada neko ume nešto da radi i koji u tome vide svoju novčanu dobit. Onda se na razne načine potrude da ukradu osobi ideje, projekte, rezultate i na taj način profitiraju. Međutim ne kapiraju da se balerina ne postaje preko noći niti krađom. Balerina je mnogo morala da radi da bi postala to što jeste.

Možeš da joj ukradeš haljinu i baletanke, ali opet nisi ona. Ne znaš balet.

Koliko je lepo kada ti je koleginica pametan i vaspitan čovek koji zna šta je lojalnost, fer plej i kolegijalnost, toliko je mučno kada ti je neki čovečuljak od osobe koleginica i kada moraš toj osobi da crtaš da se neke stvari prosto ne rade.

Poslovna etika je nešto što treba da se uvede u škole još od prvog razreda osnovne. Decu treba učiti o granicama.

Do koje granice ide moj posao, a gde počinje tuđi?

Da li je kolegijalno da radim kolegin posao?

Da li je etički da štetim nekome samo zato što mi je to nadređeni tražio?

Da li je normalno da očekujem od ljudi da će mi ono za šta su se školovali pokloniti na dlanu da bih ja imao lični interes?

Da li je ok da imam osećanja prema tuđem radu? Da li se to mene tiče?

Šta je moj deo posla, a šta tuđi?

Dokle smem da se mešam?

Od koje linije prestaje moje mešanje u nečiji posao da bude pomoć i postaje nametanje ideje?

Imam li ja dovoljno znanja o tuđem poslu u koji se mešam?

Šta znači biti kolegijalan?

Neki ljudi nemaju taj osećaj pa bi bilo sjajno da se uvede i predavanje po firmama na temu poslovne etike.

Evo dela:

Pod poslovnom etikom se podrazumeva i organizaciona, korporativna kultura koja se odnosina pravila etičkog ponašanja, osnovne vrednosne sisteme, etičke principe i specifična etička pravila koja kompanija nastoji da primeni.

Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrednosti i norme etičkog ponašanja pretočene u kodeks profesionalnog ili poslovnog ponašanja, takozvani poslovni bonton.

Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike jeste: gde je granica koja određuje da li je nešto u poslovanju i odnosu sa kolegama moralno ili nije?

Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov.To je pitanje lične odluke, vlastitog doživljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog nasleđa, očekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzeća i okruženja.

Ima li načina da pomognete sebi?

Možda ima.

Najbolja strategija za pobedu je da se fokusirate na sopstveno ponašanje. Porodicu ne biramo i ona nam je za ceo život. Za razliku od toga, vi nećete provesti ostatak života pored ovih ljudi. U najvećem broju slučajeva situacija će se promeniti. Oni će dobiti novi posao ili ćete ga dobiti vi. U najboljem slučaju desiće se da ćete doći na posao i dobiti informaciju da je mober smenjen sa pozicije upravnika i biće vam drago.

Autorka: Dinja

Život takve mame nekada se graniči sa naučnom fantastikom. Recimo, ako imaš malu bebu, a nemaš posao i živiš sama sa malom bebom, a beba ima temperaturu. Ili, ako imaš posao ali radiš na drugom kraju grada i radno vreme ti se završava u pet sati, a ti treba da stigneš u vrtić do šest, a od posla do vrtića se putuje autobusom malo više od sat vremena pa ti se vraćanje sa posla svede na plaćanje taksija od jednog dela puta. Nekada te ljudi pozovu u pozorište ili bioskop, ali ti ne možeš da ideš jer nema ko da ti čuva dete.

Nezgodno je kada ti roditelji ili prijatelji izađu u susret i žele da pričuvaju bebu zbog tvog izlaska, a onda izlazak bude otkazan pa ne znaš da li da slažeš i ipak odeš napolje (jer neko je pomerio svoje planove da bi ti pomogao) ili da se vratiš kući pa da moliš da zamenite termin. Nekada se desi da niko ne može da ti pričuva bebu pa onda moraš da odbiješ poziv za izlazak. To je posebno nezgodno ako odbiješ poziv na ljubavni sastanak ili na večeru sa kolegama sa posla ili na rođendan.

Nekada te ljudi pozovu u pozorište ili bioskop, ali ti ne možeš da ideš jer nema ko da ti čuva dete.

Singl mama često mora da stavi svoje potrebe na stranu i da se fokusira na dete, a to ume da bude veoma teško ako dugo traje. Recimo da planiranje vežbanja u teretani pada u vodu kada si singl mama. Bar dok imaš bebu. Dešava se da ti ljudi kažu: „Posveti se malo sebi, upiši aerobik”, ali kada ih pitaš kako da uskladiš i posao i aerobik i brigu o detetu, onda nemaju odgovor.

Kada singl mama može da ode na aerobik? Ako ustaje u šest sati, vodi dete u vrtić, juri na posao, juri sa posla nazad po dete, a ostatak dana provodi sa detetom i mora da ga čuva kada zaspi i ne sme da izlazi iz kuće i ostavlja dete samo, kada onda da ode na aerobik? Kada da ode kod frizera? Ljudi znaju da kažu: „Vežbaj kod kuće kada dete zaspi”, ali ne znaju da je umor koji te sačeka uveče kada uspavaš dete nekada neizdrživ. Ne samo to nego treba da se spremiš i za naredni radni dan. Da ne govorim o tome koliko je naporno, ako posao ne završiš na poslu nego ga doneseš kući pa završavaš kada uspavaš dete.

Singl mama često mora da stavi svoje potrebe na stranu i da se fokusira na dete, a to ume da bude veoma teško ako dugo traje. Recimo da planiranje vežbanja u teretani pada u vodu kada si singl mama. Bar dok imaš bebu. Dešava se da ti ljudi kažu: „Posveti se malo sebi, upiši aerobik”, ali kada ih pitaš kako da uskladiš i posao i aerobik i brigu o detetu, onda nemaju odgovor.

Singl mama nema pauzu. Nema odmor. Čak i kada bez deteta ode na put, ona, kao i svaka majka, brine o detetu.

Društveni život singl mame je posebna priča. Najčešće joj se ne dešava ništa osim roditeljstva i (eventualno) posla i onda kada se i vidi sa prijateljima, ona nema o čemu da priča osim o tome kako napreduje dete.

Kada izađe sa nekim muškarcem, singl mama prvo procenjuje da li on voli decu i kakav je prema deci.

Singl mama ne deli svoje brige i strahove sa drugima. Zašto? Pa zato što sama gaji dete. Kada dete padne ili dobije temperaturu briga je samo mamina. Porodica i prijatelji će da izađu u susret, ali će i da odu. Singl mama nema kome da kaže da se plaši. Nema sa kim da podeli strepnje.

Nekada ti se desi da ti se ljudi prilagode i da zakažete izlazak za dve nedelje u određeno vreme, ali baš tada tvoje dete se prehladi i moraš da otkažeš druženje. Nakon toga ti ljudi pruže šansu još jednom ili dva puta i to je to. Više ne zovu.

Singl mama nema pauzu. Nema odmor. Čak i kada bez deteta ode na put, ona, kao i svaka majka, brine o detetu.

U singl mamizmu nema spontanih večernjih druženja. Sve mora da se zakazuje par dana ili par nedelja ranije kako bi singl mama našla nekoga ko će da joj pričuva dete.

Koliko to traje? Pa najmanje deset godina. Dete ne sme da ostaje samo kod kuće pre nego što napuni deset godina. Neka deca ni tada nisu zrela i spremna.

Ljubavni život singl mame je posebna priča. Od toga kako naći vreme za momka preko toga kakve sve procene muškarca pravi žena koja ima dete do toga da se nekada ljubavni život singl mame potpuno ugasi svesnom odlukom. Zašto? Razloga je mnogo.

Jedna prijateljica koja ima ćerku tinejdžerku mi je rekla: „Nije sada bitno da li se mama zaljubila nego da li se ćerka zaljubila”. Slažem se. Roditelji treba da puste dete da živi svoj život i svoja zaljubljivanja i dileme i da znaju kada je čije vreme. Malo je neobično da i mama i dete u isto vreme imaju simpatije i ljubavne muke. Malo je egoistično i sebično.

Neko se ne slaže pa kaže da je važno da mama bude srećna da bi bila dobra za dete. To je tačno, ali pitanje je da li je dete srećno dok mama traži sreću u trenutku kada treba da bude tu za svoje dete.

Ljubavni život singl mame je posebna priča. Od toga kako naći vreme za momka preko toga kakve sve procene muškarca pravi žena koja ima dete do toga da se nekada ljubavni život singl mame potpuno ugasi svesnom odlukom. Zašto? Razloga je mnogo.

Mnogo je dilema i strepnji u životu singl mame. Društvo nema previše rešenja za samohrane roditelje. Pitam se često kako žive samohrane majke koje nemaju posao, nemaju porodicu i nemaju pomoć. Kako idu kod lekara, ko im čuva dete kada se raspadaju od temperature, kako hrane decu i od kojih para?

Takođe se pitam kako je kada si samohrani otac. Naročito ako si otac devojčice.

Volela bih da naše društvo ima razvijeniji sistem zaštite i pomoći samohranim roditeljima.

Tekst prenosimo sa AllMe.

Ali, nije ovo priča o toj dinji ni o slatkoći, ali jeste o mirisu misli pretočenih u video-klipove koje svakodnevno pratimo. Smijemo se, plačemo. Plačemo od smijeha, a u dubini se poistovijetimo sa svim što Dinja kaže. I opet plačemo zbog istine.

Ona je izmišljeni lik, a tako stvaran. Ona je sve što nije društveno prihvatljivo ponašanje. Kaže da je autsajder, ali po definiciji ne izgleda tako. Ona nije po strani, već posmatra sa strane. Ona nije neupućena, već iskrena kritika društva.

Lola predstavlja Njeno internet veličanstvo DINJU!

Dinja je izmišljena, ali njene situacije nisu. Kako balansiraju Dinja i Sandra Silađev?

Tako što Dinja predstavlja Sandrine dileme, pitanja, reakcije i želje. Dinja provocira Sandru, a Sandra analizira Dinju.

Lik Dinje je nastao…

Kao rezultat dugogodišnjeg preispitivanja sebe, svog bića i svoje uloge u društvu i životu.

https://www.youtube.com/watch?v=MHZktSaeXvY

Niste starleta, a okupirali ste internet. Kako komentarišete ovu “nenormalnu” situaciju?

Ljudi su željni iskrenosti, razumevanja, prihvatanja, razmene, ljubavi i podrške. Kada razumeju Dinju, razumeju i sebe, a samim tim to znači da i njih neko razume.

Vaši klipovi i objave su izuzetno gledani. Kome se Dinja ispovijeda?

Sandri i Sandra Dinji, dok publika posmatra.

Kakve komentare Dinja dobija?

Prepune ljubavi, dirljive i inspirativne.

Ko Vam najviše zamjera?
Ljudi koji ne razumeju to što radim.

Koje situacije volite da snimate?

Sve koje dodiruju temu nemoći i samozaborava.

https://www.youtube.com/watch?v=5Tq-Ghnm5Ak

Negdje ste rekli da su muško-ženski odnosi licemjerni. Šta, osim licemjerja, zamjerate tim odnosima?

Što su prolazni, što uvek neko mora da ode na kraju prvi. Ako ništa drugo neko će prvi da umre.

Čitajući o Vama stekla sam utisak da prezirete laž, od lažnog života i lažnog posla do lažnih ljudi. Kako onda uspijevate da se snađete u svakodnevici?

Imam svoj mali svet i oko njega zid.

Koliko ljudi okružuje Dinju?

Ako mislite na lik – niko. Sve radim sama. Mene okružuju porodica i prijatelji.

Krenuli ste putem kojim malo ko ide, jer Vas nije privlačila popularnost, već potreba da kažete to što imate. Popularnost se desila. Kako Dinja reaguje na ovu neočekivanu situaciju?

Ne razmišljam o tome, znam da će proći, živim kao i pre toga i ništa nemam od toga.

Glumica ste. Hoće li Dinja zauvijek biti Vaša scena?

Ne znam. To znam koliko i Vi znate. Nisam vidovita

Kada bi Dinja ipak izašla na scenu, to bi bio lik…

Dinja je već lik i već je na sceni. Njena scena je internet

https://www.youtube.com/watch?v=U5Uf6suZv8s

Na Vašem YouTube kanalu piše:”Pozorište kao koncept, ne kao zgrada”. Znači li to da Vam se, kao glumici, ne dopada nijedan koncept ovdašnjih pozorišta?

Ne. To znači da nije nužno da pozorište bude zgrada u koju se ide. Pozorište može doći u vrtić, školu, bolnicu, na ulicu, u domove i na internet. Ta rečenica je krilatica primenjenog pozorišta. To je pozorište čiji je cilj da uključi sve ljude u dramski proces kroz koji ljudi govore šta ih tišti i na taj način se oslobađaju boli.

Svoj prostor često ustupate za promociju humanitarnih akcija. Šta mislite o eri u kojoj nema sistematskog pomaganja, već se svi oslanjaju na ljude, pozive, SMS-ove? Da li bi Vaš primjer i drugi mogli da slijede?

Sve se može kad se hoće.