Prokrastinacija je latinski izraz za odlaganje obaveza, ono kada student obeća sebi da će se baciti na učenje – samo da prvo prošeta, odigra igricu, možda pogleda novu sezonu serije i onda će se baš baciti na učenje.

Prokrastinaciju iskusimo kada izgubimo iz vida dugoročne ciljeve i umesto toga se fokusiramo na atraktivne kratkoročne poduhvate, piše DW.

Dve vrste odlaganja 

Za izbegavanje prokrastinacije potrebna je čelična samokontrola. Važno je razlikovati različite tipove odlaganja ili odvlačenja pažnje. Postoji takozvana disfunkcionalna prokrastinacija koja vodi ozbiljnoj patnji osobe – ona gubi fokus, ne radi ono što bi trebalo, i pati zbog toga, ali ne uspeva da to promeni.

Ali postoji i funkcionalna prokrastinacija, gde odlaganje posla može biti shvaćeno kao pravljenje „mikro-pauza”. Recimo i šetnja do frižidera je mikro-pauza ukoliko se dešava kontrolisano. Ako su zadaci još i dosadni, podsvesna želja za odlaganjem postaje još jača.

Telefon staviti u drugu sobu 

Postoje trikovi kako može da se suprotstavi prokrastinaciji. Jedan od važnijih je formulisanje jasnih namera i pravila. Recimo, mogli biste da kažete sebi: kad dođem kući, smesta oblačim odeću za džoging i izlazim da trčim. Osnovna pravila treba precizirati što je više moguće.

Ljudi koji imaju slobodu da organizuju svoj (radni) dan kako žele trebalo bi da najvažnije zadatke rasporede u deo dana kada optimalno funkcionišu. Neki su aktivniji ujutru – često ranoranioci, drugi su pak na vrhuncu fizičkih ili intelektualnih kapaciteta po podne ili noću.

Pomaže i ako se zaštitite od atraktivnih alternativa. Tako da umesto da radite od kuće i hodate svako malo do frižidera, mogli biste da sednete u kafić ili na koje drugo mesto koje nema takve karakteristike. Ili da povećate prepreku tako što recimo telefon, koji je potencijalna distrakcija, ostavite u drugoj prostoriji, tako da teoretski morate da ustanete da biste ga pogledali.